Za 118,6 miliona evra, uz troškove PDV-a i kamatu EBRD od basnoslovnih 50 miliona evra, mogla su da se naprave tri mosta, tvrde stručnjaci. Posao je serviran strancima i isključio domaće graditelje, tvrdi profesor Ljubivoje Kostić.

Tender za izgradnju mosta na Adi, pored problema sa konkursom za idejno rešenje, o čemu je Glas juče pisao, prošao je jako loše po domaće firme zbog uslova koje je postavila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Uslovi konkursa mogli su da budu drugačiji, a u tom slučaju most bi bio mnogo jeftiniji i mogla bi da grade domaća preduzeća, dok će sada morati da se zadovolje podizvođačkim poslovima, kaže za Glas profesor i građevinski konstruktor Ljubivoje Kostić. Izbor pilona s kosim kablovima za idejno rešenje, potpuno je neracionalno i nebezbedno, ali i značajno skuplje.

Prema procenama pojedinih stručnjaka, Grad je mogao da za pomenutih 118,6 miliona evra uz troškove PDV-a i kamatu EBRD od basnoslovnih 50 miliona evra napravi tri mosta. Nadležni su kao razloge za izbor pilona napominjali da most preko Ade, pored funkcionalne namene, mora da bude simbol grada. Međutim, pitanje je da li je u trenutnoj situaciji kada na ulicama vlada saobraćajni kolaps bitnije praviti simol grada, ili rešiti goruće probleme saobraćaja.

Naime, posle pretkvalifikacionog tendera, u konkurenciji za izgradnju mosta bili su hrvatski „Konstruktor“, francuski „Bug travo construct“ sa nemačkim „Maks folgom“, austrijski „Shtrabag“, ruski „Mostotrest“, austrijski „Por tehnobau“ i italijanski „Grandi lavori finkosit“.


Bez šanse za mlade stručnjake

Postavljeni uslovi već na startu od dostavljenih 11 idejnih rešenja isključili su Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, kao i „Most projekt“ iz Beograda. Kako tvrdi Kostić, mnoge firme zbog neverovatnih uslova nisu ni htele da se prihvate posla.

- Ovakva politika ne dozvoljava mladim stručnjacima i manjim firmama da se uključe u projektovanje Beograd. Za idejno rešenje neophodan je ogroman rad i velika ulaganja. Opšte je poznato da iz velikih firmi ni ne dolaze ideje. Zato i postoje konkursi koji novim snagama daju slobodu da se dokažu. Ipak, zbog lošije ekonomske situacije u zemlji veliki broj ideja nismo ni videli, jer su retki oni kojima se isplati da bez bilo kakve sigurnosti ulaze u ovakve poslove - objašnjava Kostić.

Kako se veliki broj firmi kasnije isključio iz trke posao je dobio „Por“ koji je sa pola miliona evra jeftinijom ponudom preskočio, takođe austrijski „Shtrabag“.

Ljubivoje Kostić smatra da su uslovi koje je postavila EBRD, a koje su nadležni iz Skupštine grada prihvatili, bili nemogući za domaće firme.

- Jedan od uslova je bio da je izvođač u poslednjih 10 godina napravio bar tri takva mosta što je apsolutno neverovatno i potpuno neprihvatljivo. Posao je bukvalno obezbeđen strancima s obzirom na to da nijedna naša firma zbog sankcija i situacije u zemlji nije ni imala priliku da gradi tako ozbiljne mostove, za koje sa druge strane ni nemamo dovoljno novca, pa moramo da uzimamo kredite - uverava Kostić.

Iako je ovaj uslov bio dovoljan da domaće firme budu isključene iz posla, preostali uslovi takođe predstavljaju želje, koje naše kompanije nisu u mogućnosti da ispune. Prvi uslov je bio da izvođač radova ima obrt sredstava od 200 miliona evra u poslednjih pet godina.

Zatim da je u poslednjih 10 godina projektovao i gradio mostove sa pilonima i kosim kablovima. Obaveza koju je propisala EBRD bila je i da izvođač mora da dokaže da je bio vodeći partner u nekom od partnerskih poslova sa drugim firmama, kao i da je u stanju da samostalno uradi polovinu ugovorenih radova. Izvođač je takođe morao da ima na raspolaganju likvidna sredstva, neopterećenu imovinu i da na četiri meseca položi 12 miliona evra garancije.

- Poslednji uslov bio je da firma koja dobije posao bude tehnički osposobljena, a jedina domaća firma koja ispunjava ovaj uslov je „Mostogradnja“. Međutim, sve ostale zahteve potpuno je nemoguće da ostvari naša firma. Od samog početka sve je izgleda kao da se namerno traži izvođač iz inostranstva. Da su prihvaćene i druge ideje, pri konkursu za idejno rešenje, most bi bio mnogo jeftiniji i bilo bi izvodljivije da neka naša firma bude glavni izvođač. Ovako će morati da se zadovolje podizvođačkim poslovima - ističe Kostić.