U SAD je objavljena knjiga Aleksandra Slavkovića pod nazivom "Imigrant", priča o sudiji Džordžu Fišeru, Vojvođaninu, koji je pre dva veka postao Amerikanac. I to na vrlo čudan način.

– Ko si ti mladiću?
– Ja sam pecaroš!
– Kako ti je ime?
– Đorđe, ja sam pecaroš, fišer!
– O, ti si Džordž Fišer?

Dijalog se vodio davne 1814. godine na obalama mora oko Filadelfije između mladog srpskog doseljenika i lokalnog policajca. Izgovorivši jedinu reč koju je znao na engleskom, Đorđe Šagić, došljak iz Vovodine, zapisan je u američku policijsku beležnicu kao Džordž Fišer.

– Bilo je Srba na američkom kontinentu i pre Đorđa Šagića. Izvesni Jovan Mišković je davne 1740. brodom stigao u Kaliforniju i tu proveo punih pet godina. A potom je došao i Vule Jelić s porodicom iz Boke Kotorske. Međutim, Đorđe Šagić ili Đorđe Ribar je u Imigracionom birou zvanično registrovan kao prvi Srbin useljenik u Ameriku – piše Slavković.


Poznatiji od Tesle

Interesovanje Amerikanaca za ovog neobičnog Srbina, kog znaju samo pod imenom Džordž Fišer, raste poslednjih godina, jer se Šagić smatra značajnom istorijskom ličnošću. Naime, istoričar Džon Livingston je Fišera prepoznao ne samo kao učesnika revolucija u Meksiku i Teksasu sredinom 19. veka već i kao autora memoara, koji predstavljaju začetak avanturističke proze u SAD. Ti meomari su bili razlog da jedan mladi Čačanin, Aleksandar Slavković, napiše svoju priču o sudiji Džordž Fišeru.

– Đorđe Šagić je najistaknutiji Srbin u SAD. Poznatiji i cenjeniji od Nikole Tesle i Mihaila Pupina. On je čovek s osam imena, četiri žene, mason, koji je u grob odneo sve svoje najveće tajne – kaže Slavković.

Šagić je rođen u Austrougarskoj 30. aprila 1795. u porodici doseljenika iz Srbije, koji su u okolinu Budimpešte došli u talasu Velike seobe Srba pod pritiskom Turaka. Nakon smrti oca, Đorđe dolazi u Sremske Karlovce, centar Srpske pravoslavne crkve, gde pohađa gimnaziju i stiče klasično obrazovanje. Namera porodice Šagić je bila da se Đorđe školuje za sveštenika.

Učio je u Sremskim Karlovcima pored veronauke, nemački, grčki i latinski, što mu je kasnije dobro došlo u Americi. S osamnaest godina napustio je školu i prešao u Srbiju 1813. godine, gde se priključio Karađorđu i ustanicima u borbi protiv Turaka. Učestvovao je s protama Tomom i Petrom u bitkama za odbranu Beograda.


Otkupljenik

Nakon poraza koji su srpski ustanici pretrpeli, Šagić beži u Austriju. Proveo je dve godine lutajući lađama Dunavom kao trgovac, da bi se 1815. u Hamburgu ukrcao na brod "Delever" za Ameriku.

– Đorđe se ukrcao kao "otkupljenik", jer nije imao novaca za kartu. U to vreme, kapetan broda je praktikovao da, ukoliko ima slobodnih mesta na brodu, prima i one koji nemaju para da kupe kartu, s tim da ih kad stigne do odredišta, "proda" onome kome su potrebni radnici i koji je spreman da kapetanu broda plati kartu za njih. Šagić je sa još dvojicom uspeo da pobegne s broda pre nego je prispeo u luku u Filadelfiji i pridruži se ribarima koji su na obali pecali. I tada ga je policajac legitimisao – kaže Šagićev biograf Aleksandar Slavković.

Neko vreme radio je po Nju Orleansu, oženio se i nastanio u Misisipiju kod tazbine. Avanturista u duši planirao je da ide u Teksas s ekspedicijom Džejmsa Longa, što mu se i ostvarilo.

– Odlazeći u Teksas, koji je tada pripadao Meksiku, moj čukundeda nije ni slutio da će tamo ostati punih dvadeset godina. I nije ni slutio da će u Americi imati čak 23 zanimanja – priča nam Šagićev čukununuk Lari Malete iz Hjustona, koji i danas čuva porodične uspomene na Džordža Fišera.

U Meksiku je Šagić bio i direktor carine u Galvestonu, zatim carinik u Matamorosu, ratni komesar, vlasnik štamparije i knjižare i urednik. Do 1835. je izdavao nedeljni list "Mercurio del Puerto de Matamoros" u Matamorosu, na španskom jeziku. Taj nedeljnik je bio isuviše liberalan za meksičke zvaničnike, te je prouzrokovao njegovo seljenje, pa i odlazak iz Meksika.
Portret

U oktobru 1835. godine, Fišer se već nalazi u Nju Orleansu kao sekretar Hoseu Meksiji, s kojim je organizovao pokret protiv centralističke vlade. Kako taj bunt nije uspeo, Šagić se zaposlio kao generalni komesar i sekretar ekspedicije za Tampiko – priča nam Lari Malete.

Đorđe Šagić je, kako pokazuju istorijski dokumenti koji se nalaze u muzeju u Hjustonu, aktivno učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti države Teksas 1836. godine.

Napustio je Meksiko i u glavnom gradu nove američke države afirmisao se kao trgovac i advokat. Ima i dokumenata koji pokazuju da je bio član gradskog odbora Hjustona, a 1843. je radio kao major u miliciji Teksasa. Jer, Đorđe Šagić je bio učesnik u ratu između Amerike i Meksika 1846–1848. godine i izveštač u američkom građanskom ratu 1861–1865.

U hjustonskom muzeju postoje pisma prepiske Džordža Fišera s američkim političarima o statusu Teksasa. Koliko je Đorđe Šagić uvažena ličnost Teksasa, govori i činjenica da se u hjustonskom muzeju čuva jedan njegov veliki portret.


Slobodno zidarstvo

O Šagiću kao Džordžu Fišeru napisane su mnoge knjige, romani, čak i jedna magistarska teza. Vladimir Bajec ga je opisao u romanu "Bekstvo od biografije". Sam Fišer je napisao memoare, ali je, ipak, i u toj ličnoj ispovesti Đorđa Šagića ostalo dosta nedorečenih i nepoznatih momenata iz njegovog života. Ni danas se ne zna ko je, u stvari, bio taj čovek.

– Za Šagića se tvrdilo da je srpski mason koji je od masonerije u Nemačkoj dobio zadatak da ode u Meksiko i uvede, prvo hrišćanstvo, a potom i slobodno zidarstvo. Sam Šagić, dok je živeo u Meksiku, govorio je da je rođen u Beogradu, u Srbiji. Ali, dok je boravio 1825. godine u Meksiku i Teksasu, koji je bio u to vreme deo meksičke države, osnovao je prvu masonsku ložu "Yorkions". Četiri godine kasnije, Fišer je stekao meksičko državljanstvo, a 1830. postao "ayuntamiento" grada San Felipea. Funkciju direktora carine u luci Galveston obavljao je do 1832. godine. Za jednog doseljenika iz Evrope to je bila munjevita karijera, koja nije mogla da se objasni samo intelektualnim sposobnostima ovog Srbina – kaže Aleksandar Slavković.


Spomenik doseljenicima

Moj čukundeda je umro je 11. juna 1873. godine u San Francisku. Tog dana su zastave na svim konzulatima bile spuštene na pola koplja. Uz veliku pogrebnu pratnju, sahranjen je na groblju "Laurel Hill", pored četvrte supruge Karoline H. Fišer. Ostali članovi naše porodice sahranjeni su na groblju u Misisipiju. Kad je zemljotres 1904. pogodio San Francisko, to groblje je potonulo, a spomenici su polomljeni. Zato su posmrtni ostaci mog čukundede Džordža Fišera i čukunbabe Karoline 1946. godine premešteni u predgrađe Kipres Lon memorijal park. Na tom groblju je podignut i spomenik prvim doseljenicima i pionirima Kalifornije. A na spomeniku se nalazi i ime mog čukundede – kaže ponosno njegov čukununuk Lari Malete, koji živi u Hjustonu.