Nacionalna strategija za mlade - Skratite priču! :: Info

11.05.2008.

Nacionalna strategija za mlade - Skratite priču!

Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom Građanske inicijative obeležile su juče na osoben način, posvetivši ih pre svega mladima.

Na nevelikom prostoru kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, smestila su se dva štanda s kojih su deljeni leci koji podsećaju da je Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, diskovi s različitim muzičkim obradama himne Evrope, Betovenove Ode radosti i Vodič kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čije je potpisivanje izazvalo kontroverze na ovdašnjoj predizbornoj političkoj sceni, a o kome je upravo juče odlučivala tehnička vlada.

Posetioci su na poklon dobijali i primerke Danasa, koji je juče izašao specijalno "obučen" u podsetnik Građanskih inicijativa na značaj 9. maja.

Lepo vreme na Kalemegdanu, sunčano i vetrovito, sa zvučnika se čuje Oda radosti u hip-hop, pop, etno, džez verziji, sa stihovima koji govore o pripadnosti ove zemlje i naroda Evropi. Osnovci dolaze i odlaze u grupama, crtaju na temu 9. maja i Evrope, kače svoje crteže uz prastare Kalemegdanske zidine, blizu topova, eksponata Vojnog muzeja.

Simbolično na više načina - neki od tih topova isti su oni kojim se i ova zemlja branila i oslobađala od fašizma. Vesela deca, obučena u žive boje, slikaju živim bojama - znak su života i radosti. Pozivaju na budućnost, u kojoj oružje zauvek ostaje samo muzejski eksponat.

Klinci koji na Kalemegdanu zainteresovano prilaze štandovima, na pitanje aktivista Građanskih inicijativa zbog čega je važan 9. maj, šta se tada i zašto se obeležava, ne znaju odgovor. Učiteljice ih pravdaju da su još mali i da to možda mogu znati njihovi roditelji, ali ne i oni.

Ovaj podatak živo svedoči kakav diskontinuitet i kratko istorijsko pamćenje postoji u zemlji, u kojoj je generacija roditelja 9. maj slavila kao praznik, a već generacija dece o njemu ne zna ništa, a kako je i koliko to pogubno za i najsitniji korak ka budućnosti, osećaju mnoge generacije u ovoj zemlji zaustavljene u vremenskom vakuumu.

Tanja Azanjac, koordinatorka programa za mlade Građanskih inicijativa, kaže da su ovim mini-performansom želeli ne samo da obeleže Dan Evrope, već prvenstveno pobedu nad fašizmom protiv kojeg se, kao i protiv mržnje i nacionalizma koje on podrazumeva, toliko borila i ova zemlja.

Želeli su, dodaje ona, da se pred izbore skrene pažnja na tu borbu kao pozitivan deo ovdašnje istorije, na koju se u političkim borbama zaboravilo.

Simbolično za Dan Evrope izabran je upravo Dan pobede nad fašizmom, i to bi trebalo da bude i put ka Evropi - put vraćanja vrednostima kakve su solidarnost, suživot, život bez podela, ono što je zajednička prošlost naroda na ovim prostorima, na čijim je osnovama moguć zajednički ulazak u proces pridruživanja Evropi.

Štand poput ovih na Kalemegdanu nalazio se i u Knez Mihailovoj ulici, kod Ruskog cara. Muzičare oko diska na kojem su različiti aranžmani i izvedbe Ode radosti, kao i rep pesma "Pravac Evropa", okupio je Sanja Ilić. Bonus pesma je "Skrati priču", pesma nacionalne strategije za mlade, objašnjava Tanja Azanjac.

Vodič kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dodaje koordinatorka programa za mlade Građanskih inicijativa, štampali su jer je to jedini način da se građani informišu o onome što u njihovo ime istoga dana odlučuje Vlada. Ipak, sva ova dešavanja Građanske inicijative usmerile su na mlade.

Zajedno sa omladinskim i drugim organizacijama, Građanske inicijative sačinile su nacionalnu strategiju za mlade, boreći se za nju sedam godina, i tako napravile svojevrstan presedan u društvu, u kome ne postoji nijedna druga nacionalna strategija.

Na sednici, održanoj pre nešto više od dve nedelje, predlog takođe nije bio usvojen, jer se nije pojavio dovoljan broj ministara da glasaju, a oni su inače prethodno dali svoje potipse za taj dokument.
Radi se između ostalog o tome, ocenila je Tanja Azanjac, da ovde niko ne garantuje kontinuitet.

U želji da skrenu pažnju na mlade, Građanske inicijative organizovale su i dešavanja u predgrađima Beograda, jer smatraju da su mladi tamo najviše izloženi marginalizaciji i da su nevidljivi.

U Bloku 45 na Savskom atrijumu, u Krnjači u dvorištu Poljoprivredne škole, na Miljakovcu na sportskim terenima - hip-hoperi, brejkdenseri, žongleri, razgovaraju, pevaju, bave se problemima mladih s mladima, na njima svojstven način, pozivajući ih da razmišljaju o tome kada budu glasali.