Moj prijatelj Amerikanac Arond Fišboun, kada je prošle godine bio moj gost, videvši prepune kafiće u centru Niša usred radnog dana, u šali rekao: "Dajte mi vaše slobodno vreme, a ja ću vama sav moj novac".

Tačno je da Ameri puno rade, valjda zato mi i umemo da kažemo da imaju samo dva "odela", radni kombinezon i pidžamu. Ali, zato ne treba da se čudimo kako im je životni standard visok - ističe Nemanja Kandić, student Ekonomskog fakulteta u Nišu, koji će uskoro u SAD provesti deset meseci, u okviru studentske razmene koju organizuje i finansira američka vladina organizacija USAID.

Osim njega, na studijsko putovanje će otići još 34 studenta iz Srbije. Nemanja će od sredine avgusta pohađati dva semestra na američkom Tennessee Technical University, na kojem postoji jak Colege of bussines.
Za stipendiju i studijski boravak kvalifikovao se uspehom na matičnom fakultetu, ali i znanjem jezika (pored engleskog govori još tri), kao i uspehom u seriji testova i intervjua.

- Za razliku od mnogih mojih vršnjaka, ja sam imao sreću da prilično putujem po svetu. Kao učenik niške gimnazije "Bora Stanković" 2003. godine bio sam u Americi, u jednom srednjoškolskom Letnjem kampu u Vašingtonu. Naredne godine sam u SAD išao privatno.

Ali, sada odlazim na Tenesi univerzitet da naučim što više iz ekonomije i to na drugačiji način od onog koji postoji na mom fakultetu.
Pošto ne studiram po Bolonjskoj deklaraciji, od predmetnih profesora na mom matičnom fakultetu zavisiće da li će mi priznati to znanje iz Tenesija. Iskustvo mojih kolega koji su prošle godine boravili u SAD, govori da će deo predmeta najverovatnije biti priznat - kaže Nemanja.

Veruje da će mu studijski boravak u Americi dosta značiti. Podseća da se svake godine na ekonomske fakultete u Srbiji upisuje po 1.000 brucoša, te da profesori ne mogu da upoznaju svakog studenta i da sa njima rade u manjim grupama.
Za to, kako kaže, ne krivi profesore, već koncept visokog obrazovanja u Srbiji i standard naših visokoškolskih institucija. Siguran je da će studiranje po "Bolonji" napraviti pomake nabolje.

- Prilikom dobijanja ove stipendije potpisao sam ugovor koji me obavezuje da se vratim u Srbiju. Jer, kako su nam objasnili, ciljevi programa su razvoj prijateljstva između američkog i srpskog naroda, kao i da mladi i obrazovani ljudi ostaju u Srbiji.
Vratiću se, dovršiti studije, a onda eventualno upisati poslediplomske studije u inostranstvu.

Voleo bih da se zatim opet vratim, odnosno da ostanem u svojoj zemlji, u kojoj bih mogao da se profesionalno ostvarim i normalno živim. Čini mi se da u Srbiji ima pozitivnih tendencija, sve više obrazovanih ljudi uspeva da nađe dobre profesionalne pozicije.
U svetlu najnovijih političkih događaja posle izbora, moje raspoloženje je nešto splasnulo, ali verujem da će vremenom, ipak, ekonomija manje zavisiti od politike - kaže Nemanja.

Naš sagovornik ne prihvata tezu da pripada novim "izgubljenim i dezorijentisanim generacijama". Smatra da je prednost današnjih generacija "veća borbenost, spremnost na novu filozofiju života i bolje snalaženje u informatičkom svetu".

- S obzirom na ono što smo prošli, videli i doživeli, normalniji smo nego što bi svako realan mogao da očekuje - zaključuje Nemanja.


Opredeljivanje prema "snazi" nauke

Nemanja Kandić kaže da će studenti iz Srbije od avgusta biti raspoređeni po svim delovima SAD. Organizatori njihovog studijskog boravka nisu dozvolili studentima da izaberu univerzitet, ali su im ponudili više mogućnosti, te se svako opredeljivao prema "snazi" svojih nauka na različitim američkim koledžima.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces