- U ovoj sredini, pogotovo u vremenu tranzicije, mlade žene često se odaju prostituciji. To i jeste razlog za pokretanje šire debate o tome, budući da se pitanje prostitucije ovde konstantno gura pod tepih - rekla je Gordana Stojaković najavljujući tribinu "Šta znamo o prostituciji?", održanu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.


Istorija

Prostitucija je veoma stara društvena pojava, ali je ne poznaju sva društva. Starogrčke kuće za prostituciju zvale su se diktarijade. Novac koji se u njima zarađivao delimično se trošio na njeno održavanje, a ostatak je odlazio državi.
Kasnije, u srednjem veku, prostitutke su mahom bile žene koje rade po krčmama.

- Prekretnicu je predstavljao XVI vek i pojava polno prenosivih bolesti, što prouzrokuje i promenu u recepciji prostitucije, a s industrijskom revolucijom ona postaje rasprostranjenija - rekla je Ljiljana Madžar, advokat i jedna od osnivačica Ženskog autonomnog centra u Novom Sadu i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja, dajući zanimljiv istorijski presek tog društvenog fenomena.

Ona je objasnila da, što se tiče toga, u teoriji postoje dve osnovne struje. Jedni, naime, smatraju da je prostitucija veoma stara pojava i da je ne bi trebalo suzbijati, dok drugi misle suprotno.
Kad je reč o Srbiji, ona je kao društvo, objasnila je Ljiljana, imala uvek dvojak odnos prema tome, pa smo tako imali i aboliciju i kriminalizaciju.


Oštrica

- Kod nas postoje tri tipa prostitucije. Imamo uličnu prostituciju, javne kuće i tzv. kolgerle, koje su, kao i njihovi klijenti, nedodirljive. Oštrica je uvek okrenuta prema uličarkama i javnim kućama, izuzimajući podvodače, što je vrhunac našeg društvenog licemerja - rekla je ona i dodala da ni legalizacija nije optimalno rešenje, jer se tako legalizuje i mnoštvo rđavih situacija.

Kao primer je pročitala ispovest prostitutke iz jedne legalne javne kuće u Holandiji. Prostitutka opisuje situacije u kojima je bila prinuđena, jer je kući plaćeno za takvu uslugu, da za noć zadovolji ceo fudbalski tim (14 momaka), nakon čega gotovo dva dana nije mogla ustati iz kreveta.

Prisutnima je prikazan i dokumentarac Sandre Mandić, novinarke B92, u kojem je reč o dubioznom stanju u srbijanskom društvu kad je reč o tom pitanju.


Statut

- Sudije, policija, građani... svi se slažu da je stanje loše, ali niko ništa ne preduzima - dodala je autorka posle emitovanja filma.
Kao prilog predavanju i svedočanstvo o tome koliko je društvo "napredovalo" u vezi s tim pitanjem, podeljene su i interesantne brošure u kojima je odštampan Statut o prostituciji Austrougarske monarhije, po kojem je ta oblast na ovim prostorima bila uređena pre gotovo dva veka.

Iz navedenih propisa vidi se da je za otvaranje bordela bila neophodna dozvola, te da se plaća taksa od 50 kruna a da novac ide sirotinjskim fondovima. Takođe, bordeli se nisu mogli otvarati blizu škola i crkava; bludnice su se utorkom i sredom, u pratnji kapetana, odvodile na lekarski pregled; vlasnici nisu smeli držati "ženskinje" mlađe od 16 godina...

Vlasnik je bio dužan da "bludnici" obezbedi pristojan dom i hranu, nije je smeo terati na obljubu i u svakom joj je trenutku morao dozvoliti konačan odlazak, uz obezbeđivanje barem jednog odela primerenog trenutnom godišnjem dobu.

Za nepoštovanje propisa vlasnici su kažnjavani globom od četiri do 100 kruna i zatvorom do pet dana, a bludnice zatvorom do mesec dana. "Novac stečen naplatom kazni valja se upotrebiti u korist varoškog sirotinjskog fonda", navodi se u Statutu o prostituciji.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces