Studentski parlament i Savez studenata Univerziteta u Nišu uputili su podršku beogradskim kolegama koje zahtevaju niže školarine za samofinansirajuće studente, kao i jasnu specifikaciju fakultetskih troškova.

Niški studenti nemaju primedbe na visinu školarina koje će plaćati od septembra, pošto je većina fakulteta zadržala prošlogodišnje cene studija.

- Podržavamo kolege na Univerzitetu u Beogradu i želimo da istraju u zahtevima jer smatramo da je neshvatljivo da, recimo, ovogodišnja školarina za studije arhitekture u Beogradu košta 3.000 evra, dok u Gracu iste studije staju 750 evra, uz pravo da se i ta školarina vrati studentu ukoliko "očisti" godinu.

Studenti treba da znaju na šta se troše njihove pare i to se od njih ne sme sakrivati. Niški studenti su u drugačijoj situaciji, jer školarine za samofinansirajuće akademce uglavnom nisu povećane u odnosu na prošlu godinu, a ako jesu poskupljenje nije veliko.
Takođe, niški studenti znaju kako se troše njihove pare, jer nam je većina fakulteta dostavila specifikaciju svojih troškova - kaže student prorektor NU Marija Mitrović.

Ona podseća da su lane studenati bili nezadovoljni zbog visine školarina, ali da su onda usledili razgovori sa predstavnicima univerziteta i fakulteta, koji su ponovljeni i na ovogodišnjoj sednici Senata NU.
Ona kaže da su uprave fakulteta sada veoma angažovane oko procesa akreditacije, ali i svesne da je standard studenata NU, kao i generalno u ovom delu Srbije, prilično loš, a svakako niži od onog u Beogradu.

Najviše školarine za samofinansirajuće studente imaju Fakultet umetnosti i Medicinski fakultet, ali su one identične sa prošlogodišnjim.
Na Medicinskom fakultetu visina školarina kreće se od 60.000 do 120.000 dinara, tako da će samofinansirajući studenti od septembra plaćati 60.000 za osnovne strukovne studije zdravstvene nege, 90.000 za integrisane studije medicine, a po 120.000 za integrisane studije stomatologije i integrisane studije farmacije.

Studenti Fakulteta umetnosti plaćaće školarinu koja iznosi od 100.000 do 120.000 dinara, u zavisnosti od toga da li pohađaju Odsek za muzičku umetnost (100.000) ili odseke za likovnu umetnost i za primenjenu umetnost (po 120.000).

Školarine su, međutim, poskupele na Ekonomskom, Pravnom, Prirodno-matematičkom i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Na Ekonomskom fakultetu školarina za narednu godinu iznosi 70.000 dinara, dok je prošle školske godine iznosila 58.000.

Na Pravnom fakultetu školarina sada staje 75.000, što je 10.000 više u odnosu na lane. Studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja ove godine će za školarinu dati takođe 10.000 dinara više (80.000 umesto 70.000), studenti Prirodno-matematičkog fakulteta 6.000 više (60.000 umesto 54.000), a studenti Učiteljskog fakulteta 5.000 više (45.000 umesto 40.000).

Na Filozofskom, Elektronskom, Mašinskom, Tehnološkom i Fakultetu zaštite na radu, kao i na Odseku za građevinu na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, školarine su identične prošlogodišnjim. Samofinansirajući studenti na Filozofskom fakultetu plaćaće 50.000 dinara, na Elektronskom 59.000, na Mašinskom i Tehnološkom po 40.000, na Fakultetu zaštite na radu 50.000, a na Odseku za građevinu na GAF 70.000 dinara.

Školarina za prvu generaciju (samofinansirajućih) studenata Poljoprivrednog fakulteta, koji bi u septembru trebalo da počne da radi, iznosiće 60.000 dinara.


Za strance najskuplji Fakultet umetnosti

Školarine za strane studente nešto su više od troškova studija za domaće studente i kreću se od 1.000 do 3.000 evra. I za strane studente najskuplji su Fakultet umetnosti (školarina iznosi 3.000 evra) i Medicinski fakultet (školarina se kreće od 1.500 do 2.500 evra, u zavisnosti od odseka).

Sledi Ekonomski fakultet (2.000 evra), pa Filozofski, Građevinsko-arhitektonski, Mašinski, Poljoprivredni, Fakultet zaštite na radu i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (po 1.500 evra). Najjeftiniji su Učiteljski (1.000 evra) i Tehnološki fakultet (1.100 evra).

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces