Među svršenim srednjoškolcima već godinama vlada nesmanjeno interesovanje za fakultete društvenih i medicinskih nauka, dok pojedni fakulteti prirodnih i tehničkih nauka ne uspevaju da popune upisne kvote za budžetske studente ni nakon septembarskog roka.

Pokazalo se da kretanja na tržištu rada nisu previše zanimljiva budućim brucošima prilikom izbora fakulteta. Ni kreatori upisne politike ne vode računa o njima, jer se upisne kvote određuju paušalno, bez jasne analize za potrebnim kadrovima.
Podatak da je na evidenciji od oko 800.000 nezaposlenih, 31.000 ljudi sa fakultetskom diplomom, najbolje daje odgovor na pitanje u kojoj meri naše visoko obrazovanje školuje kadar za određena zanimanja, a koliko za biro.

Prošle godine među beogradskim visokoškolskim ustanovama Geografski fakultet je bio pravi hit - na 435 slobodnih mesta konkurisalo je 1.795 kandidata.
Mnogo više zainteresovanih od broja podeljenih indeksa bilo je i na Stomatologiji, Arhitekturi, FON-u, Farmaceutskom, Pravnom, Ekonomskom.

Na ostalim univerzitetima u Srbiji ubedljivo prvo mesto prema interesovanju i dalje drže medicinski fakulteti. Privlačnost belog mantila ne uspeva da zaseni ni činjenica da studije medicinskih nauka traju duže, da zahtevaju ozbiljan rad i da u nekim gradovima u Srbiji na evidenciji tržišta rada ima na stotine lekara i stomatologa.

Veoma slabo interesovanje za fakultete prirodnih nauka objašnjava se stanjem u kojem se nalazi srpska industrija. Čak ni mogućnost besplatnog školovanja nije motiv zbog kojeg bi mladi hrlili ka studijama hemije, fizike ili fizičke hemije.

Prilikom donošenja odluke o izboru fakulteta često se zaboravlja da postoje velike razlike među regionima u Srbiji i da su neka zanimanja u velikim gradovima suficitarna, a u unutrašnjosti vrlo tražena. Ali, ko dođe na studije u veliki grad, najčešće tu želi da ostane i da se zaposli.

Odgovor na pitanje kako uskladiti tržišta obrazovanja i rada nije jednostavan i nije samo na Ministarstvu prosvete. Bez ozbiljne strategije razvoja visokog obrazovanja teško se bilo šta može promeniti.
Dosadašnje vlasti nisu pokazale interes da se time ozbiljno pozabave.Najvažnije im je bilo da na univerzitetima bude što manje talasanja, a šta će biti sa studentima kada steknu diplome - to ih mnogo manje zanima.

Kao da ih ne uzbuđuje ni činjenica da je Srbija suviše siromašna da bi ulagala u stručnjake za koje nema posla, ili ga ima samo u inostranstvu.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces