Odlazak na razmenu sve je dostupniji i našim studentima jer je Bolonjski proces otvorio i programe mobilnosti studenata.

Iako je približavanje standardima Evropske unije u sferi visokog obrazovanja brže u domenu prirodnih i tehničkih nauka, pozitivna pomeranja primetna su i u oblasti društvenih nauka, pa studenti sve više odlaze na razmenu na neki od evropskih univerziteta.

Prvi student s Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koji je u okviru programa razmene „Kampus Evrope“ godinu dana studirao na Univerzitetu u Grajfsvaldu, u Nemačkoj je apsolvent opšteg smera Žolt Sakalaš.

- Za razmenu preko „Kampusa Evrope“ čuo sam od prijatelja s Fakulteta tehničkih nauka, zainteresovao se da vidim kako je studirati u inostranstvu, o čemu se toliko priča. Takođe sam želeo da naučim nešto novo, kao i da usavršim nemački jezik i pravnu terminologiju.
U Grajfsvaldu sam boravio dva semestra, odslušao četvrtu godinu i položio 12 ispita, od kojih mi je ovde priznato sedam - započinje priču o svom iskustvu Žolt Sakalaš.

Vreme koje je proveo u poznatom studentskom gradu na severu Nemačke donelo je nova iskustva, poznanstva kao i mogućnost provere sopstvenih sposobnosti i upoređivanja načina studiranja u inostranstvu i ovde.
Po Žoltovim rečima, ima dosta razlike, a najuočljivija je u pogledu prakse, načina polaganja ispita i odnosa profesor-student.

- Univerzitet u Grajfsvaldu ima tradiciju dužu od 500 godina, a studiranje tamo čini drugačijim to što su oni, uz Bolonjski program, zadržali i stari sistem studiranja na Pravnom fakultetu, koji je u sastavu Univerziteta od osnivanja.

Kao prvi student našeg Pravnog fakulteta koji je preko „Kampusa Evrope“ otišao na razmenu, imao sam mogućnost da biram koje predmete ću slušati i polagati s oba smera. Vodio sam računa o tome da to budu predmeti koji će mi biti nostrifikovani, pa sam slušao i polagao kriminologiju, međunarodno privredno, privatno i radno pravo, kao i predmete specifične za Evropsku uniju, poput prava EU koje se odnosi na zaštitu životne sredine - priča Žolt.

Specifična je pažnja koja se poklanja praksi. Kako kaže naš sagovornik, oko 70 odsto programa usmereno je na praktičnu primenu znanja. Pre ispita studenti imaju obavezu pisanja referata i seminarske vežbe, a sam ispit ima pismeni i usmeni deo.
Pismeni se uvek sastoji od rešavanja jednog do dva slučaja, tokom kojih student primenjuje poseban šablon rada, a podrazumeva se da na ispitu uz sebe imate i zbirke zakona.

- Nemci su inače poznati po svojoj preciznosti, pa je to slučaj i u oblasti pravnih nauka. Bilo mi je u početku teško da se priviknem na taj šablonski sistem rešavanja slučaja, ali kada sam usvojio osnovna pravila, pokazalo se kao vrlo efikasno.
Kada položite pismeni, sledi usmeni, koji je koncentrisan na teoriju, a kako ste svoje teorijsko znanje već pokazali, ovaj deo ispita prolazi se bez većih problema - objašnjava Žolt Sakalaš.

Sva neophodna literatura za pripremu ispita može se pronaći u biblioteci ili na Internetu. Razlika je i u tome što se ispit sprema iz različite literature, koju vam profesor predlaže na početku godine.

Ono što je takođe drugačije, a naš sagovornik izdvaja kao veoma važno, je i odnos studenata i profesora.
- I profesori i kolege studenti bili su veoma ljubazni i predusretljivi prema nama, studentima na razmeni iz programa „Kampus Evrope“ i „Erazmus“. Komunikacija s profesorima je neusiljena, korišćenje mejla je normalno, a diskusije i pitanja upućena profesorima uvek su dobrodošla.

Pored okvirne liste literature za ispit, svaki profesor piše skripte s kratkim opisom sadržaja predavanja, tako da je i to od velike pomoći - kaže Žolt.

Sa svojim domaćinima studenti iz drugih zemalja obišli su severnu Nemačku, sva važnija kulturno-istorijska odredišta, takođe i Berlin i Hamburg, kao i pravne institucije Nemačke. Na pitanje da li bi ponovo otišao u inostranstvo, Žolt odgovara potvrdno:

- Što se više prbližavamo Evropskoj uniji, i oblast zakonodavstva moramo sve više da pratimo. Interesuju me građansko i privredno pravo, sfere u kojima njihovo zakonodavstvo ima veliki uticaj i pravo Evropske unije.

Prvo treba da položim još jedan ispit, zatim planiram da upišem master studije, a svakako ne bih propustito priliku da nastavim usavršavanje u Nemačkoj. Takođe mislim da je razmena odličan način da naši studenti nauče nešto novo, ali i da nas u inostranstvu predstave na pravi način, znanjem - naglašava Žolt Sakalaš.


Našli mu i profesora klavira!

Koliko su Žoltovi domaćini bili predusretljivi govori i to da su čak angažovali profesora klavira da mu pomogne da pripremi kompoziciju koju je trebalo da izvede prilikom dodele sertifikata „Kampusa Evrope“.

- Klavir sviram ponekad, a kako su znali za to, zamolili su me da odsviram nešto na svečanosti- kaže Žolt Sakalaš.
- Pošto dugo nisam svirao, rekao sam da bih morao da vežbam, a profesor Štefan Plaza, koji nam je bio mentor, stupio je u kontakt s tamošnjom Muzičkom akademijom i obezbedio mi profesora s kojim sam uvežbao Betovenovu “Mesečevu sonatu”!