Poslednjih godina cene studiranja u Srbiji sve su veće, pa studiranje i na najprestižnijim svetskim univerzitetima ne deluje preskupo, pogotovo ako se uzme u obzir da njihova diploma otvara vrata za dobre pozicije u kompanijama.

Suprotno uvreženom mišljenju, studiranje na prestižnim zapadnim univerzitetima nije „nemoguća misija", kako je ubeđena većina srpskih srednjoškolca, ali pre svega njihovih roditelja.
Poslednjih godina cene studiranja u Srbiji, kako na privatnim tako i državnim fakultetima, sve su veće, zbog čega mnogi smatraju da je daleko povoljnija prilika, a pre svega i investicija, studiranje u zapadnoj Evropi i u Americi.

Većina koja uspešno završi fakultet u inostranstvu, uglavnom lako nađe dobar posao u renomiranim kompanijama i to za godišnju platu sa šest cifara.
Oni koji pak odluče da se nakon studija vrate u Srbiju, sa diplomama sa Zapada, lako nalaze posao na višim menadžment pozicijama.

Stranim kompanijama je bitno međunarodno iskustvo i spremni su za to da ponude više plate, kakve ljudi koji su studirali u inostranstvu i očekuju, dok se na nižim upravljačkim ili operativnim pozicijama uglavnom zapošljavaju kadrovi školovani u Srbiji.

Cene školarina na inostranim fakultetima su različite, a kreću se od oko 12 hiljada dolara po godini pa naviše, i to bez smeštaja i hrane.
Na Kembridžu, recimo, treba izdvojiti 12.700 dolara za godinu studija, a u cenu je uračunata i literatura, dok za smeštaj i hranu na tom univerzitetu treba izdvojiti još 6.775 dolara za godinu.

UCLA , univerzitet u Los Anđelesu, godinu studija naplaćuje od 17.665 do 25.119 dolara, a uračunati su i hrana i smeštaj i cena zavisi od toga da li je smeštaj na samom univerzitetu ili ne.


Paket aranžman sa smeštajem

Univerzitet Berkli ima sledeći cenovnik - godina samih studija košta 18 hiljada dolara, dok je cena sa smeštajem na univerzitetu, hranom, potrebnom literaturom, zdravstvenim osiguranjem i slično 26.586 dolara godišnje.

Na univerzitetu u Pensilvaniji (The Wharton school) godina studija košta 32.160 dolara, hrana i ostale potrepštine 3.756, knjige hiljadu dolara i smeštaj 6.324 dolara.
Univerzitet Virdžinije (Mclntire school of commerce) godinu studija naplaćuje od 8.690 do 27.940 dolara, knjige su 1.100 dolara, dok je za smeštaj potrebno doplatiti još 7.435 dolara.

Bostonski koledž (Carroll school of management) naplaćuje godinu studija 35.150 dolara, dok je za hranu potrebno još dodatnih 524 dolara godišnje.
Na Njujorškom univerzitetu studentska godina košta 33.685 dolara, hrana 2.866, a cena smeštaja je 11.780 dolara za godinu dana studiranja.

Na Vašington univerzitetu za studije treba izdvojiti 34.500 dolara, za hranu 1.024, za knjige 1.160, dok je cena smeštaja 11.252 dolara godišnje.
Univerzitet Ilinoisa (College of commerce & business administration) godinu studija naplaćuje 12.232 dolara, hranu 2.804, knjige 1.200 i smeštaj 8.196 dolara.

Na koledžu u Notr Damu (Mendoza college of business) godina košta 34.680 dolara, hrana 507, knjige 850 i smeštaj 9.290 dolara.

Sve u svemu, cene jedne studentske godine kreću se od oko 8.500 dolara do oko 35 hiljada dolara, ali bez smeštaja, hrane i literature.
Posebna stavka u trošku je cena smeštaja koja zavisi od „ekskluzivnosti" koledža. Cene iznajmljivanja stanova u SAD se kreću od 600 do 1.200 dolara i to u manjim gradovima.

Ukupni troškovi na taj način mogu biti oko deset hiljada dolara godišnje. Za knjige u proseku treba izdvojiti oko hiljadu dolara, za zdravstveno osiguranje oko 1.300 i za hranu i ostale troškove oko 8.500 dolara.

Takođe, da bi student dobio vizu za SAD, glavni faktor je finansijska garancija (financial guarantee), odnosno garancija da budući akademac ima dovoljno novca da plati školarinu, osim u slučaju da ima stipendiju.

Ako upiše prvu godinu studija kao samofinansirajući student, a pokaže se kao dobar student, budući diplomac može dobiti čak i više od jedne stipendije i njima pokriti troškove cele naredne godine studija. Stipendije dodeljuju škole, ali i nezavisni donatori.

Na najprestižnijim svetskim univerzitetima čak preko 80 odsto studenata prima neki vid finansijske pomoći, tako da cena studija varira od pojedinca do pojedinca, odnosno njegovih sposobnosti i talenata.
Interesantan je podatak i da u SAD postoje različite stipendije koje dodeljuju recimo vatrogasna društva, stipendije za levoruke i još mnoge druge, tako da se u svakom slučaju treba dobro raspitati o tom vidu pomoći.

U inostranstvu takođe postoji praksa da univerziteti zapošljavaju studente na poslovima kao što su bibliotekar, radnik na održavanju objekta i slično, kako bi im pomogli da lakše savladaju finansijsku prepreku studiranja.
Najveći broj srpskih studenata u inostranstvu prima stipendije, a mesečno se objavi oko 60 takvih konkursa na različitim sajtovima.

Mnogi inostrani fakulteti imaju potpuno drugačije upisne rokove od fakulteta u Srbiji. Pojedini primaju prijave skoro godinu dana ranije, recimo u jesen 2008. godine za školsku 2009/2010. godinu.
Ovo je čest slučaj ako se daju stipendije, pošto je za selekciju kandidata na međunarodnom nivou potrebno više vremena, tako da ukoliko budući student želi da konkuriše za neki vid stipendiranja, obavezno se ranije treba raspitati o uslovima.

Neki fakulteti imaju i dva roka za početak godine, na jesen i na proleće, što je najčešći slučaj sa postdiplomskim studijama.
Neophodni diferencijalni ispiti
Za upis na neki inostrani fakultet neophodna je adekvatna potvrda o znanju stranog jezika ili položeni stručni testovi za određenu vrstu studija.

Kembridž (Cambridge) ESOL testovi namenjeni su svima kojima engleski nije maternji jezik. Polaganjem ovih testova dobija se validna potvrda poznavanja engleskog jezika.

Pripremu za polaganje testova vrše mnoge škole jezika u Srbiji, a polaganje se periodično vrši u nekom od gradova Srbije. Testovi se polažu pred komisijom iz Kembridž univerziteta (Cambridge University), a pregledaju ih osobe akreditovane od strane Kembridža. Ukoliko se položi test, dobija se diploma sa odgovarajućom ocenom.

Pošto u Srbiji još nije potpuno primenjen sistem Bolonjske deklaracije, ne postoji adekvatan način za proveru ispita koji se priznaju u inostranstvu. Zato je neophodno direktno se obratiti fakultetu u inostranstvu sa spiskom položenih ispita.

Još jedan od uslova za prijem na neki od inostranih fakulteta je i test rasuđivanja (SAT Reasoning Test) koji je neophodno položiti da bi se upisala većina američkih koledža i univerziteta (osnovne studije).

Rezultati SAT testa nisu jedini faktor na osnovu koga se primaju novi studenti, ali su bitan faktor i svaki koledž određuje koliki broj bodova je potreban.
Test se polaže na engleskom jeziku, traje tri sata i 45 minuta i sastoji se iz tri dela: matematika, kritička analiza teksta i pisanje sastava, a polaže se šest puta godišnje van SAD.

Nasuprot obrazovnom sistemu u Srbiji, američki obrazovni sistem nema ministarstvo obrazovanja, već svaki fakultet ima svoje sopstvene zahteve.