Kako jednom od nejvelelepnijih zdanja Memorijalnom kompleksu „Josip Broz Tito“ na Dedinju vratiti nekadašnji sjaj i prilagoditi ga potrebama savremenog doba - razmišljali su proteklih meseci studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Podstaknuti inicijativom Opštine Savski venac za ponovno uključenje ovog prostora u kulturni život Beograda i nagradom koja očekuje najuspešnije, putovanje na venecijansko Bijenale, a sa druge strane neopterećeni talogom istorije i željni istraživanja, stvorili su zaista izvanredne radove.

„Put sradanja i pobede“, „Prisustvo Odsustva“, „Titov potpis“, „No Stereo Type“, „Photoshop Fasada“, „Penetracija, Arhitektura, Proporcija, Scena“, „Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija“, samo su neke od tema koje su zaokupule mlade arhitekte.

Obuhvativši sve od arhitektonskih rešenja, preko prostornih instalacija do kreacija suvenira sa likom Tita, mogli bi se ovi radovi, tvrdi njihov mentor docent Zoran Đukanović, bez problema naći u konkurenciji za konačno idejno rešenje obnove Memorijalnog kompleksa.

Prostor Muzeja istorije Jugoslavije, nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“, sada je u veoma lošem stanju zbog dugog neulaganja, ali je u arhitektonskom smislu izuzetno kvalitetno projektovan i građen, tvrdi Đukanović.

Zelene površine o kojiima su nekada brigu vodili baštovani danas su potpuno zapuštene. Fontana, koja je išla sve do Bulevara mira i amfiteatar na otvorenom nisu u funkciji.
A kroz sredinu čuvenog kompleksa neprirodno se proteže visoki zid fizički odvajajući Titovu Ovalnu kuću, biljarnicu i lovačku kuću od centralnog muzeja i očiju javnosti.

- Predlog urbanističkog rešenja koje su osmislili studenti se zasniva na vraćanju u funkciju postojećih i povratku oduzetih objekata kompleksa.
Odlučili smo se za nenametljive intervencije, ozelenjavanje, pejzažnu arhitekturu i izgradnju manjih objekata koji bi se uklopili u ambijent kompleksa i ne bi ga remetili.

Trudili smo se da prostor prilagodimo različitim generacijama korisnika i da on ponovo oživi - objašnjava Đukanović.

Najveću pažnju posvetili su nedostatku prostorija za posetioce. U okviru kompleksa ne postoji prijemni prostor sa garderobama, ugostiteljski blok, suvenirnica.
- Prioritet je da se izgradi uvodni deo muzejskog kompleksa, kafe i aneks muzeja, pristupne staze opremiti elementima urbanog mobilijara, a zatim je neophodno formirati i površine za parkiranje na otvorenom.

Sadašnji javni deo kompleksa, Kuća cveća, Stari muzej i Muzej „25. maj“ namenjen publici usmerenog interesovanja, te ga treba obogatiti skulpturama i instalacijama na otvorenom - smatra Sofija Stanić čiji je sjajan duplomski rad za rešenje aneksa u obliku staklene kupole oduševio stručnjake.

Tijana Miljanović i Sonja Šmirmaul su se pozabavile projektovanjem podzemnog dela muzeja. Ispod sadašnjeg amfiteatra smestile su svlačionice i pomoćne prostorije, ispod fontane bi bile suvenurnice i javni toaleti, koji najviše nedostaju ovom prostoru, dok bi se neposredno ispod muzeja nalazio delimično ukopan izložbeni prostor sa kolekcijom Titovih automobila.

Zastakljenost prednje fasade omogućavala bi da se ovi vredni eksponati vide čak sa ulice.
- Time što izložbeni prostor vizuelno odvajate od zemlje naglašavate „uzvišenost“ i moć muzeja i stvarate utisak kao da muzej lebdi - objašnjavaju autorke svoju viziju.

Staklena traka u koju su smešteni reflektori čiji zraci formuraju crvenu zvezdu na oblacima, vidljivu iz svih delova grada, šatorska konstrukcija u obluku petokrake iznad amfiteatra, u stilu petokrake projektovane stolice za prostor platoa, čija četiri kraka predstavljaju oslonce, a peti naslon, ili pločnik sa efektom vodene površine, interesantna su rešenja koja bi mogla u budućnosti da krase ovaj prostor i privuku brojne turiste i same Beograđane, smatraju studenti.


„Kuća cveća“ nije botanička bašta

Problem je i to što ne postoji nikakva oznaka ispred i u neposrednoj blizini muzeja koja bi naznačila da se on nalazi baš na tom mestu, primetili su autori projekta „Muzej ispred muzeja“ Mirjana Arsenović, Irena Ćirić i Mirjana Bugarić.

Mnogi turisti zato gledajući kartu na kojoj je upisana Kuća cveća pomisle da je reč o botaničkoj bašti. Velika crvena slova iz naziva Muzeja mogla bi da budu odličan putokaz, ali i klupe za sedenje, predložili su oni.


U Titovim kolima

Mnoštvo korisnih proizvoda, praktičnih suvenira sa likom Tita, koji bi se u posebnim automatima nalazili na ulazu u Muzej “25. maj” osmislili su kroz projekst „Birajte marshal brand“ Emil Eros, Uroš Maksimović, Pavle Poparić i Vladomir Panić.

Jedno praktično rešenje dali su i Marko Salapura, Ludija Slivka i Barbara Cizler: dozvoliti turistima jednom mesečno da se provozaju Titovim automobilima, čime bi se isplatila cela investicija i održavanje.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces