Za studije i stručno usavršavanje u inostranstvu na osnovu programa za razmenu studenata koji realizuje Ministarstvo prosvete u saradnji sa inostranim partnerima najtraženije su Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Južna Koreja, Kina, Poljska, Rumunija i Slovačka.

Ministarstvo dodeljuje 230 stipendija za usavršavanje u različitim oblastima, a trajanje dodatnog školovanja zavisi od fakulteta.
Stipendije pokrivaju troškove školovanja, smeštaja, zdravstvene zaštite i džeparac. Na konkursima mogu učestvovati studenti i postdiplomci do 35 godina starosti, dok je za neke starosna granica 30 godina.

Osim proseka ocena, koji mora biti viši od 8,5, kandidati treba da znaju bar jedan strani jezik, a poželjno je da to bude službeni jezik zemlje u koju odlaze.
Za školovanje u Bugarskoj, Južnoj Koreji i Rumuniji broj prijavljenih iz godine u godinu sve je veći i čak tri puta premašuje broj stipendija. Te zemlje najčešće traže lekare, ekonomiste, pravnike, mašinske i građevinske inženjere.

Na osnovu podnetih prijava komisija obavlja selekciju, a inostrani partner donosi konačnu odluku o tome koga će školovati o svom trošku. Postoje i ad hok stipendije, zahvaljujući saradnji sa oko 30 zemalja iz celog sveta.

Program CEEPUS obuhvata razmenu studenata i profesora u centralnoj Evropi, a Srbija je kao njegova članica dobila stipendije za 140 meseci tokom jedne akademske godine. Visina stipendije zavisi od standarda domovine studenta, a konačan izbor kandidata obavlja centralna kancelarija u Beču.

Srednjoškolci koji nameravaju da studiraju u inostranstvu o trošku roditelja trebalo bi da počnu da se pripremaju za upis već u trećem razredu.
- Budući student svu potrebnu dokumentaciju šalje fakultetu, koji posle kontrole prosleđuje potvrdu za izdavanje vize. Kandidati treba da prilože nostrifikovanu diplomu srednje škole i izveštaj iz banke da na računu imaju nekoliko hiljada evra - kaže Vladimir Božić, direktor “Advanta grupe”, koja organizuje odlazak školaraca u inostranstvo.

Većina fakulteta u svetu prihvata diplomu naše gimnazije kao uslov za upis. Međutim, u SAD insistiraju na tome da svi strani studenti imaju i minimum 550 poena na zvaničnom ispitu iz engleskog jezika.
Kandidat polaže prijemni ispit obično u formi testa. Onog momenta kada student uplati prvu ratu školarine, od fakulteta dobija besplatno kompletnu literaturu i pribor.


Od 1.500 evra do 66.000 dolara

Srednjoškolci najviše žele da studiraju u SAD, Francuskoj i Češkoj. U SAD postoji 3.800 fakulteta i koledža i 2.000 viših škola. Školarina se kreće od 15.000 do 66.000 dolara godišnje, a na višoj školi iznose najmanje 12.000 dolara.

U Evropi su školarine od 1.500 do čak 15.000 evra. Najjeftinije su studije u Nemačkoj i Holandiji, a u Italiji i Francuskoj važe za najskuplje. Francuska je četvrta zemlja u svetu po broju upisanih stranih studenata, a 22 univerziteta spadaju među 500 najboljih u svetu.

Državni fakulteti su besplatni za strance i plaća se samo administrativna taksa, od 130 do 800 evra, ali se teško dolazi do indeksa. Na privatnim fakultetima školarina je od 3.800 do 15.000 evra.
U Italiji se može studirati i za 1.500 evra po godini (na rate ili student umesto da plati školarinu pomaže na fakultetu), a za troškove treba još oko 800 evra.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces