"Nisam lud da radim džabe" najčešći je komentar koji se može čuti na pomen volonterskog rada. Kako i ne bi u tranzicionoj Srbiji, s armijom nezaposlenih, u kojoj bi se i za jedan broj zaposlenih moglo reći da - volontiraju.

Da i ovakve predrasude ipak polako padaju u vodu pokazalo je istraživanje koje je uradilo Udruženje građana "Ukrštanje" obuhvatajući 182 ispitanika - među kojima su bili učenici, profesori, predstavnici organa lokalne samouprave, aktivisti političkih partija i članovi udruženja građana i humanitarnih organizacija.

Pokazalo se da većina ispitanika vrednuje volonterski rad kao značajan ili veoma značajan, te da bi više od polovine - njih 53 procenta volontirali, dok su kao motive navodili želju da pomognu drugima, te druženje i upoznavanje novih ljudi, krajeva i kultura, ali i sticanje novih znanja, radnog iskustva, mogućnosti za obavljanje interesantnog posla, usavršavanje...

- "Nisam lud da radim džabe" ili "Lud si što radiš džabe" najčešće su predrasude o volonterskom radu. One se prevazilaze i teško ali i relativno lako - kad se ljudima kaže da to džabe zapravo i nije džabe, odnosno kad uvide i pojme da imaju i druge koristi od rada za džabe.

Druga predrasuda, koja je, po mom mišljenju, mnogo opasnija i teža, jeste da su volonteri zapravo deo te "antisrpske klike" i da su to ljudi koji su strani plaćenici, zajedno s organizatorima volonterskih programa - kaže u razgovoru za naš list Melanija Kološnjai-Nenin, predsednica Upravnog odbora Udruženja građana "Ukrštanje", koje se bavi volonterskim radom i njegovom promocijom.

Možda je popularizaciji volonterskog rada u Srbiji u poslednjih nekoliko godina doprinela i organizacija velikih manifestacija, poput ovogodišnjeg Eurosonga u Beogradu, za koji se tražilo 3.000 volontera, ili predstojeće Univerzijade 2009, čijim se organizatorima za samo dve nedelje javilo čak hiljadu i po mladih sa željom da volontiraju.

- S jedne strane, to je veoma dobro, međutim, to su kratkotrajni volonterski programi. U njih su ljudi uključeni mesec, dva ili pet, koliko je nužno, i ti programi se ne bave pitanjima i problemima iz lokalne zajednice - prevazilaženjem problema organizovanim volonterskim radom - komentariše Melanija Kološnjai-Nenin, navodeći da se u praksi dobro organizovani dugoročni volonterski programi mogu prepoznati u programima Ekumenske humanitarne organizacije, Emprone ili Jazasa.

Naglašavajući da dosta ozbiljno razdvaja volontere aktiviste od volontera koji su uključeni u organizovane volonterske programe, naša sagovornica ističe da kod nas nedostaju organizovani volonterski programi, odnosno otvorene volonterske pozicije gde bi ljudi mogli birati poslove, s jedne strane, a, s druge, gde bi organizacije mogle potraživati volontere odgovarajućeg profila.

U organizovanim volonterskim programima svaki volonter ima svoj posao, organizovano radno vreme, potpisan ugovor ili sporazum o volonterskom radu.

Prema nekim podacima, u Evropi volontira više od 100 miliona ljudi. U Velikoj Britaniji, na primer, volontira čak 38 procenata stanovništva, a godišnja vrednost državnih prihoda od volonterskog rada dostiže blizu osam procenata. Gotovo tri funte za jednu uloženu.

U Srbiji, zemlji s dugom tradicijom volonterskog rada - od domaćinskih moba do omladinskih radnih akcija - zvaničnih i konkretnih podataka o volonterskom radu nema. Zakonska regulativa za ovu oblast ne postoji, dok je prvo formalno priznanje volontiranja otvoreno Bolonjskom deklaracijom, odnosno novim studentskim indeksima, u kojima se kao način sticanja bodova nalazi i društveno koristan rad.

Na inicijativu nekoliko vojvođanskih nevladinih organizacija i pokrajinskog Sekretarijata za sport i omladinu, krajem 2004. godine pokrenuta je radna grupa pod nazivom Inicijativa za zakonsko regulisanje statusa volontera u Srbiji, koja je tri godine ispitivala potrebe i stavove i putem opsežne javne rasprave održane u celoj državi došla do radnog teksta prednacrta zakona o volontiranju.

Skupština AP Vojvodine je 10. marta ove godine odlučila da bude predlagač tog zakona i taj tekst se sada nalazi na putu između pokrajinske i republičke skupštine.

- Strašno sam optimistična što se tiče ovog zakona, jer je on potpuno benigan u političkom smislu. Nikog ne povređuje, nikom ne smeta, a svima omogućava da daju nekakve privilegije svojim volonterima, što se, između ostalog, odnosi i na političke organizacije.
One imaju veliki broj volontera i njima je takođe dosta važan ovaj zakon - kaže Melanija Kološnjai-Nenin.


Priprema za srednjoškolce

Da bi promovisali volonterski rad među mladima i da bi se u čitavoj Srbiji, a naročito u Vojvodini, pokrenulo što je moguće više mini-kampanja promocije volonterskog rada u lokalnim sredinama, Udruženje građana "Ukrštanje" pokrenulo je prošlog decembra projekat "Moje društvo i ja - participacija mladih, aktivizam i volonterizam u lokalnoj zajednici", koji je u punom iznosu finansiralo republičko Ministarstvo za sport i omladinu, a koji je realizovan u deset vojvođanskih gradova u saradnji sa školama i/ili nevladinim organizacijama u tim gradovima.

U okviru projekta, koji je okončan ovog meseca, organizovani su jednodnevni seminari o volonterizmu u kojima su učestvovali mladi i predstavnici lokalnih zajednica, da bi potom najmotivisaniji učesnici u Novom Sadu, na Čeneju, dobili obuku za upravljanje organizovanim volonterskim programima.

O iskustvima projekta napravljena je i publikacija sa DVD-om u kojoj je ponuđena metodologija rada s mladima i predstavnicima lokalne zajednice i koja je poslata na adrese 300 škola u Srbiji s ciljem da podstakne ljude da pokrenu nešto slično u sopstvenim školama ili lokalnim sredinama.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces