Velika je gužva u četvrtoj po veličini školi u Evropi, čije se diplome priznaju širom planete. Obuka traje 18 meseci i košta 35.000 evra, upola manje nego u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji. U gradu pod Kulom školovalo se više od 70 odsto letača JAT-a, kao i najbolji kadrovi 30 velikih svetskih avio-kompanija.

Pilotska akademija JAT-a u Vršcu sprema se da proslavi 35 godina uspešnog poslovanja. Trenutno školuje oko 80 kandidata za sportsku i profesionalnu dozvolu s ovlašćenjem za instrumentalno letenje, a šef obuke pilota Borislav Brankov naglašava da potražnja prevazilazi njihove mogućnosti.

Naime, diploma stečena u Vršcu ravna je evropskim, s tim što se budući piloti u Srbiji obučavaju za upola manje novca nego u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji. Osamnaestomesečna obuka košta 35.000 evra.

Iako je prvi let na padinama Vršačkog brega izveo pilot inženjer Aurel Vlajku 11. avgusta 1912, početak vazduhoplovne tradicije u gradu vezuje se za 1925, kada je osnovan aeroklub “Naša krila”, ogranak istoimenog jugoslovenskog.
Tada je načinjena i studija o povoljnostima vršačke regije za razvoj jedriličarstva, pa su investitori 1934. napravili prvi hangar.

Do Drugog svetskog rata grupa “Devet” otvorila je školu jedriličarstva, s letilicama iz domaće radinosti. Godišnji nalet bio je u to vreme veći nego u svim ostalim vazduhoplovnim centrima Kraljevine zajedno.
Po završetku rata Vršac je proglašen za jedriličarski centar ratnog vazduhoplovstva, a 1954. i Savezni vazduhoplovni. Jedriličarima su se priključili padobranci, piloti motornih aviona i modelari.

U Vršcu je 1972. održano i 13. svetsko prvenstvo u jedriličarstvu. Naredne godine Savezni vazduhoplovni centar priključio se nacionalnoj kompaniji JAT i od tada školuje profesionalne pilote.

Elitna JAT-ova akademija je na trećem kilometru od centra grada i prostire se na četiri kvadratna kilometra. U prvom delu kompleksa su školska zgrada s moderno opremljenim učionicama, nastavnim sredstvima i simulatorima, hotel sa 76 ležajeva, u paviljonima je dodatnih 120, dva restorana koja se snabdevaju sa sopstvene farme i plantaže, te hala za sportske aktivnosti.

U drugom delu, udaljenom tek nešto više od kilometar, su tri hangara za smeštaj letilica i njihovo servisiranje, betonska pista dužine 1.000 i širine 25 metara, opremljena za instrumentalna noćna letenja i, pored nje, travnata iste dužine. Dovoljna udaljenost od važnijih vazdušnih puteva garantuje bezbedan rad s polaznicima.

Ova škola, četvrta po veličini u Evropi, zbog uspešnog modernog procesa edukacije pilota sa svih kontinenata, tretira se kao brend Srbije. U njoj je obučeno više od 70 odsto pilota koji lete za našu nacionalnu kompaniju, a gotovo 30 kompanija širom sveta obučavalo je svoje najbolje kadrove u gradu pod Kulom.

Osim redovnog školovanja letača, Akademija ima iskusan tim stručnjaka, ovlašćen od Direktorata civilnog vazduhoplovstva i specijalno licenciran za održavanje vazduhoplova, koji, s međunarodnim ovlašćenjem Evropske unije, to radi i za kompanije svih zemalja Starog kontinenta.

Deo flote od 31 aviona koristi se i za usluge avio-taksija. Ove letilice su opremljeni satelitskom navigacionom opremom, dva eliso-mlazna motra, te potpuno klimatizovanom putničkim prostorom. Pružaju pun komfor za pet putnika po standardima koji važe i za velike saobraćajne avione.

Brankov ističe da je u toku modernizaciji obe piste, a u planu je ograđivanje Aerodoroma kako bi se ispunio i poslednji uslov da im se vrati status međunarodnog vazdušnog graničnog prelaza. Akademija očekuje i realizaciju zaključka Vlade, donetog upravo u Vršcu decembra 2006.

Kabinet Vlade je tada odlučio da će investirati u proširenje piste do veličine koja bi zadovoljila prijem mlaznih i turbomlaznih aviona teških do 30 tona, što je u skladu s razvojnim planovima ovog prvog ekonomskog regiona u Srbiji.
Saobraćajni institut CIP je već izradio i Master-plan Aerodroma „Vršac”.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces