Studenti katedre za crnogorski jezik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću moraće studije da započnu na bazi udžbenika koji se koriste na Katedri za srpski jezik i književnost.

Dok među članovima Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika traju sporenja, ministar obrazovanja Sreten Škuletić saopštio je juče da će se nastava u školama i ove školske godine odvijati kao i prethodne – na maternjem jeziku i najavio da će Crna Gora i Srbija uskoro potpisati sporazum o saradnji u oblasti obrazovanja.

On je sa srpskim ambasadorom u Podgorici Zoranom Lutovcem razgovarao o saradnji dve zemlje u oblastima prosvete, nauke i istraživanja, kao i o potpisivanju Bilateralnog sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji koje je predviđeno za septembar.

Kako je rečeno iz Ministarstva prosvete, Škuletić i Lutovac razgovarali su i o poboljšanju statusa studenata, povećanju kvote za studente iz inostranstva, stipendiranju i smeštaju studenata, kao i o saradnji „u oblasti visokog obrazovanja, zajedničkih projekata, razmene studenata, profesora, eksperata i iskustava u procesu reforme osnovnog i srednjeg obrazovanja”.

Ministar obrazovanja je precizirao da će ministarstvo veoma ozbiljno nastaviti da prati projekat standardizacije crnogorskog jezika i da će uskoro početi razgovore za predsednikom Saveta i nezavisnim stručnjacima iz oblasti lingvistike.

Član Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika Igor Lakić ponovio je juče i u saopštenju medijima da ne postoji zvanična verzija predloga pravopisa crnogorskog jezika.

„Dokument koji je predsednik Saveta Branko Banjević, bez saglasnosti Saveta, poslao Ministarstvu prosvete i nauke predstavlja samo izraz njegove samovolje koju je nametnuo svim članovima od samog početka rada ovog tela”, kazao je Lakić. On je naveo da je netačna tvrdnja Banjevića da pomenutu verziju pravopisa podržava osam članova Saveta.

– Do sada je Banjević baratao brojem od deset članova Saveta koji podržavaju verziju upućenu Ministarstvu. Činjenica je da se od deset prisutnih članova Saveta na poslednjoj sednici pet članova eksplicitno izjasnilo protiv verzije koja je stigla u Ministarstvo – tvrdi Lakić.

Predlogom pravopisa predviđeno je, između ostalog, i dosledno ijekavsko jotovanje, što prema ovom dokumentu podrazumeva i uvođenje dva nova slova nastala stapanjem suglasnika „sj” i „zj”.

Juče je u javnost sa predlogom izašla i Bosiljka Kankaraš koja je saopštila da „pored čistog crnogorskog, Njegoševog jezika odnosno pravopisa koji predlaže Adnan Čirgić u Crnoj Gori u upotrebi treba ostaviti i srpskohrvatski, prema postojećem pravopisu za taj jezik, kako bi svi građani bili zadovoljni”.

Iako još nije dogovorena standardizacija crnogorskog jezika, nastava i na novoformiranoj Katedri za crnogorski jezik i književnost pri Filozofskom fakultetu u Nikšiću, do daljnjeg će se ipak izvoditi po starim programima i udžbenicima, iako je upisano 15 brucoša na ovaj odsek.

Profesor na katedri za srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nikšiću Tanja Tomić izjavila je juče novinarima da je forsiranje novog, „nepostojećeg jezika apsurdno i potpuno suprotno zdravoj logici”, jer je „u biću crnogorskog naroda srpski jezik ukorenjen po poreklu, standardizaciji i normi”.

„Reč je o nečemu što se kosi sa strukom i naukom i ne može se objasniti ni sociološki, ni politički. Jedino se, naime, može razumeti jezikom prinude”, smatra Tomićeva.

Izražavajući svoj negativan stav, kao i svojih kolega sa Katedre za srpski jezik i književnost, Tomićeva podseća da su oni od početka upozoravali da je reč o „jalovom poslu”, jer je za njih standard srpskog književnog jezika „zakon i norma”.

„Da je tako, govore i podele u samom Savetu, zaduženom za standardizaciju jezika. Kolege koje nisu razmišljale tako formirale su Katedru za crnogorski jezik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Budući da do sada ništa nije urađeno na promenama, ovi studenti će morati studije da započnu na bazi udžbenika koji se koriste na Katedri za srpski jezik i književnost”, pojasnila je ona.

Dr Jelica Stojanović, profesor staroslovenskog i istorije srpskog jezika na Odseku za srpski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Nikšiću, rekla je za „Politiku” da je pokušaj normiranja crnogorskog jezika „politikantski projekat, proizvod političke manipulacije, koji nema istorijsku, tradicionalno-kulturnu, simboličku, naučnu, niti jezičku zasnovanost”.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces