Dok se brucoši ostalih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu još odmaraju na najdužem “letnjem raspustu”, oni koji su upisali studije na Fakultetu tehničkih nauka već su u amfiteatrima, jer je 15. septembra počela obavezna pripremna nastava iz matematike.

Održava se pre zvaničnog početka školske godine, kako bi se najmlađi studenti pripremili ne samo za ovaj predmet već i za mnoge stručne predmete koji ih na ovom fakultetu očekuju.
S obzirom na to da je na FTN-u primećeno da brucoši dolaze s nezadovoljavajućim matematičkim znanjem iz srednjih škola i da kasnije imaju poteškoća u savladavanju predmeta za čije je shvatanje ono potrebno, Fakultet je svojim studentima prve godine obezbedio besplatnu, obaveznu nastavu koja će im koristiti tokom daljeg školovanja.

- Pripreme se održavaju već pet godina i u pitanju je intenzivna petodnevna nastava od po pet sati dnevno. Za to vreme teorijski i praktično ćemo sa studentima preći odabrana poglavlja koja su im važna za praćenje stručnih predmeta kao što su fizika, mehanika, materijali, elektrotehnika i drugi.

Podeljeni su u deset grupa i u zavisnosti od smera, radimo oblasti koje su im potrebne za njihovu struku. Pre nego što počnu rešavanje zadataka, nastojimo da im objasnimo određenu oblast i moram da napomenem da predavači nisu asistenti već profesori - kaže za “Dnevnik” prodekan za nastavu prof. dr Ilija Kovačević.

Na pitanje kakvo znanje matematike brucoši nose iz srednjih škola i ima li razlike između učenika gimnazija i stručnih škola, prodekan Kovačević, inače profesor matematike, odgovara da nema mnogo razlike, jer to ne zavisi ni od škole, ni od mesta odakle dolaze, već isključivo od profesora koji im je predavao.

- Svi dolaze s podjednako problematičnim znanjem. Uvreženo je mišljenje da gimnazijalci poseduju bolje znanje, jer bi, po pravilu, trebalo da su ozbiljnije radili matematiku, ali obično se na ispitima pokaže da su ipak đaci stručnih škola svesniji svog neznanja te počnu da se pripremaju na vreme.

Kao što u pojedinim stranim zemljama postoji cela pripremna godina za buduće studente, tako smatramo da će našim studentima ova pripremna nastava pomoći bar za bazične predmete, iz kojih će kasnije shvatiti i one na višim godinama studija. Ako nisu savladali, na primer, vektore ili integrale, teško da će moći da razumeju mnoge predmete koji ih očekuju - objasnio je Kovačević.

Koji je razlog lošeg poznavanja matematike ne zna se, ali profesor Kovačević smatra da mnogi problemi počinju još u osnovnoj školi, a i da su srednjoškolski profesori nezainteresovani za to da matematičke probleme objasne na pravi način.
Sve je to u vezi s lošim ekonomskim položajem prosvetnih radnika, smatra Kovačević, mnogo važnih oblasti je propušteno, a naročito u četvrtom razredu srednje škole, kada se đaci već osećaju kao da su završili školu i spremaju se za ekskurzije i maturu.


Korisno jačanje krhkog znanja

- Nema nas mnogo koji dolazimo iz tehničkih škola i mnogo nam je teže nego gimnazijalcima - kaže Miloš Jovanović koji je završio Srednju tehničku školu “Jovan Vukanović”, a na FTN-u će studirati geodeziju.
S njim se slaže i Aleksandar Dakić, koji dolazi iz iste srednje škole, a koji misli da su pripreme veoma korisne i da se profesor trudi da im sve što je nejasno učini jasnim.

- Mislim da je moje znanje matematike veoma loše, ali sam shvatila većinu stvari koju smo na ovim pripremama prešli. Ovde smo radili uglavnom oblasti koje su komplikovanije, ali i pored toga što su časovi dobri, trebaće mi još dodatnih privatnih časova - kaže Ana Milosavljević, takođe student prve godine geodezije, koja je pohađala Ugostiteljsko-turističku školu na Zlatiboru.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces