Izložba koja je privukla veliku pažnju u aprilu ove godine bila je predstavljena i u Rimu na Arhitektonskom fakultetu „Valle Giulia” Univerziteta La Sapienza...

Most između Zemuna i Borče, koji bi trebalo da bude završen do 2013. godine, širom će otvoriti vrata za izgradnju Trećeg Beograda čija je površina veličine Novog Beograda. S obzirom na to da će tada porasti interesovanje investitora, studenti treće godine Arhitektonskog fakulteta dali su svoje predloge i pokazali kako bi oni udahnuli novi život levoj obali Dunava. Zadatak je bio urediti taj deo grada jer je, kako studenti kažu, on sada prazan, potpuno neiskorišćen, ali pre svega atraktivan za nove ideje.

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu do 19. juna održava se izložba „Tehnopolis - Treći Beograd” na kojoj su predstavljeni rezultati rada u studiju docenta dr Aleksandre Stupar i saradnika Ivana Simića. Projekti su nastali tokom 2008/2009. u okviru modula Studio projekat 3 - Urbanizam (rukovodilac profesor mr Rajko Korica), na trećoj godini osnovnih studija.

Izložba koja je privukla veliku pažnju u aprilu ove godine bila je predstavljena i u Rimu na Arhitektonskom fakultetu „Valle Giulia” Univerziteta La Sapienza.

- Lokacija koju su studenti obrađivali na ovom predmetu bila je zona leve obale Dunava sa delovima naselja Ovča, Borča i Krnjača, dok specifičnost ovog studija predstavlja ideja kreiranja futurističke tehno-vizije novog grada.

Naime, u skladu sa savremenim tendencijama, napredna tehnologija je naglašena kao važan element urbane kulture, pa se od ovog projekta očekivalo da tehnologiju upotrebe kao instrument, oslonac, generator ili katalizator urbanog razvoja i transformacije. Kao imperativi navedeni su održivost, efikasnost, dinamizam i fleksibilnost struktura i aktivnosti - kaže za „24 sata” docent dr Aleksandra Stupar.

Prema viziji studenata Dušice Rašić, Nikoline Vidić, Sofije Burovac i Ivana Filipovića Treći Beograd bi bio podeljen na četiri glavna centra.

- To su nova marina sa hotelima, grad umetnosti, poslovni distrikt i naseljivi most - kaže za „24 sata” Sofija Burovac, student arhitekture.

Koncept tog projekta bio je da stvori savremeni Beograd koji bi bogatstvom sadržaja i lokacijom privlačio novo stanovništvo.

Drugi pogled na levu obalu Dunava imali su Stefan Lakić, Aleksandra Ginić, Nenad Milinković i Jelena Milić koji su definisali budući biznis park sa svim potrebnim funkcijama, poslovanjem, komercijalnim aktivnostima, obrazovanjem, rekreacijom, ali za razliku od svojih kolega oni smatraju da tu ne bi bilo mesta za stanovanje.

- Veoma je važno dobro obraditi sistem saobraćaja koji bi, prema našem predlogu, bio restriktivan, sa najvećim procentom šinskog saobraćaja i bicikala, radi što manjeg zagađenja prostora. Parking zone bi se nalazile na samom ulazu u biznis park, dok bi kretanje po ostrvu bilo dozvoljeno samo određenim vozilima - kaže Nenad Milinković, jedan od autora projekta.

Kako bi Beograd bio još lepši, napredniji i privlačniji, pre svega potrebne su i ovakve ideje mladih ljudi koji projekte rade u skladu sa svojim potrebama, dok je razmena informacija sa kolegama sa drugih Univerziteta nemerljiva. Takođe, da bi bilo koji projekat bio realizovan, nije potrebna samo ideja, već i saradnja državnih institucija sa privatnim sektorom i investitorima koji žele da srpska prestonica postane još modernija metropola.

Grad umetnosti

Grad umetnosti, ideja Nikoline Vidić, podeljen je prema vrstama vizuelnih umetnosti (fotografija, skulptura, arhitektura, slikarstvo) sa jasnim, pravolinijskim kratanjem koje nudi mogućnost opredeljenja za pojedinu vrstu umetnosti. U okviru njega planirane su velike radionice, učionice, kao i prostori za umetnike.


Naseljivi most

Naseljivi most koji se proteže preko novonastalog kanala, prestavlja spoj stambenih jedinica i javnih zelenih površina. Koncipiran je kao prvenstveno pešački, sa prostranim stanovima koji su orijentisani prema reci. Svaka stambena jedinica je trosobna. Fasada generiše deo električne energije neophodne za funkcionisanje mosta, a zeleni krovovi i površine doprinose smanjenju zagađenja. Rad je Ivana Filipovića.


Digitalni centar

Digitalni centar, ideja Aleksandre Ginić, pozicioniran je na samom ulazu u park. Objekat nudi mogućnost prikupljanja informacija putem interneta, korišćenje multimedijalne biblioteke, kao i razne galerijske prostore. Istovremeno, predstavlja i istraživački centar u kome bi studenti i svi zainteresovani mogli da stvaraju i budu deo vizuelnih instalacija rađenih naprednim tehnologijama. Na ovaj način formira se prostor koji je u stalnom menjanju, koji je sam po sebi doživljaj i atrakcija, ali je i platforma za sticanje novih saznanja.


Poslovni distrikt

Poslovni distrikt se sastoji iz više objekata koji su gradacijski poređani prema visini, a veća spratnost objekta predstavlja značajniji objekat prema funkciji. Najviši objekat je centar uprave novog grada, sa velikim brojem kancelarija. Posebna pažnja je usmerena na ambijentalnu vrednost distrikta, formiranjem novih trgova sa raznovrsnim sadržajima. Rad je Sofije Burovac.


Naučni centar

Naučni centar predstavlja objekat koji se pojavljuje u svetu kao deo tehnoloških i poslovnih distrikata. Centar je orijentisan na promociju i primenu nauke i tehnologije, te se kao prateći deo visokoškolskih ustanova bavi istraživanjem i inovacijama na polju energetske efikasnosti, ITC-a i biotehnologije. Rad je Nenada Milinkovića.


Biznis zona

Biznis zona formirana je od dva objekta povezana mostovima koji predstavljaju centralno predstavništvo administracije. Objekti su visoki 15 i 20 spratova i koncipirani su kao pretežno kancelarijski prostori sa otvorenim prizemljem koje je prohodno. Tu se nalaze kafei i galerijski prostori koji sa ulicom čine jedinstven ambijent koji nije namenjen isključivo zaposlenima. Na taj način nastaje novi tip poslovnih objekata integrisan sa javnim prostorom. Rad je Jelene Milić.


Marina sa hotelima

Marina sa hotelima locirana je preko puta stare Luke Beograd i zamišljena je sa ciljem da se iskoristi potencijal Dunava jer povezuje veće evropske gradove. Zelene površine, kao i multifunkcionalni objekti marine i hotela, u velikoj meri bi doprineli razvoju turizma i rečnog saobraćaja. Rad je Dušice Rašić.


Tržni centar sa vidikovcem

Stefana Lakića je da šoping centar bude na severo-istoku lokacije. Posetioci imaju divan pogled na okolinu sa krova objekta koji bi predstavljao vidikovac. Ukupna površina šoping, centra koja iznosi 25.000 kvadratnih metara, daje mogućnost pravog uživanja u kupovini, odmoru i zabavi. Proteže se kroz dva nivoa u kome, pored prodavnica, nalaze se i bioskopska sala, kuglana, bilijar sala, super market, prodavnica moderne tehnologije, restorani brze hrane i još mnogo raznovrsnih sadržaja.

Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu:
Donji red: Dušica Rašić, Nikolina Vulić, Sofija Burovac, Jelena Milić, Aleksandra Ginić; Gornji red: Stefan Lakić, Nenad Milinković, Ivan Filipović