Koliko se studenata zaposli posle završenih studija, koliko od njih nađe posao baš u svojoj struci, da li uopšte vredi studirati - pitanja su koja muče one koji tek treba da upišu neki od fakulteta, one koji trenutno studiraju, ali i one koji su studije završili i krenuli u potragu za poslom.

Na Fakultetu Organizacionih Nauka u Beogradu studenti mogu da se opredele za jedan od četiri smera. Odsek za Informacione Sisteme i Tehnologije kao i Odsek za Menadžment su trenutno najpopularniji što dokazuje broj studenata koji ih pohađa.

Interesovanje za odsek Proizvodnog i Operacionog Menadžmenta i odsek za Upravljanje Kvalitetom iz dana u dan sve više raste zbog izuzetne zaineresovanosti kompanija upravo za kadrove ovih profila.

Veliki doprinos studentima koji nalaze posao pruža i FON-ov tim koji obezbeđuje mogućnost obavljanja stručne prakse. Praksa se obavlja kako u privrednim tako i u neprivrednim organizacijama.

Postoji čak 64 kompanije koje pružaju podršku studentima u ovoj oblasti. Na taj način, studenti koji žele to, mogu da se oprobaju u nekom od poslova koji ih zanima. Zainteresovanst studenata za ovaj način sticanja iskustva se povećava više nego dvostruko iz godine u godinu .

Pored iskustva, postoji još nekoliko motiva da se studenti odluče za stručnu praksu; jedan od njih je činjenica da se na taj način stiču značajni kontakti koji mogu doprineti bržem i boljem zaposlenju. tu je i činjenica je da preko 2% studenata nađe zaposlenje upravo za vreme prakse, a složićemo se i da preporuka renomiranih kompanija u vašem CV-u mnogo znači.

Ukoliko poredimo iskustva diplomaca FON-a videćemo da nije sve tako sjajno kako neki od profesora fakulteta optimistično tvrde.

Ipak mi živimo u ekonomski oslabljenoj zemlji u kojoj prilike za posao ne dolaze tako često. Ukoliko govorimo o poslu u struci za koju smo se kvalifikovali, a povrh svega o poslu sa zaradama koje se porede sa evropskim, šanse su još manje.

Jedan od načina da brže i lakše dobijete posao je da ste u stalnom kontaktu sa studentskim organizacijama.
Na FON-u se ovom problematikom najviše bave Centar za razvoj karijere-Fon Career Center-koji nudi pomoć pri stručnom usavršavanju, profesionalnom usmeravanju i zapošljavanju i Aiesec-koji se bavi razmenom strudenata sa ciljem da nađu privremeo zaposlenje stranih studenata u firmama i organizacijama gde se njihove akademske sposobnosti mogu primeniti u praktičnm situacijama.

Od velikog značaja za zapošljavanje studenata je “Career Daus” koji Aiesec organizuje sad već tradicionalno svake godine.
Ukoliko pogledamo ovogodišnje ponude videćemo jako veliku zainteresovanost kako domaćih tako i stranih kompanija za kadrove FON-ovog profila. Radi se o renomiranim kompanijama koje pružaju sigurnost i uglavnom visoke zarade.

Najtraženiji su kadrovi iz oblasti Menadžmenta, a veliko interesovanje je i za IT stučnjake.

Upravo Fon Career Center je u saradnji sa fakultetom pokrenuo istraživanje sa ciljem da se uporede različita iskustva FON-ovih diplomaca prilikom pronalaženja zaposlenja kako bi dobili pravu sliku o potražnji privrede za stručnim visokoobrazovnim kadrovima FON-ovog profila, njihovim specifičnim znanjima i veštinama.

Zadatak Fon Career Center tima, bio je da istraživanjem koje su sproveli dođu do konkretnih i tačnih informacija o vrednovanju diplome i znanja koje studenti stiču na Fakultetu Organizacionih Nauka.

Od značaja im je bilo da saznaju način na koji diplomci prave gradaciju između onoga sto žele i onoga što su ostvarili zahvaljujući diplomi FON-a, a tiče se oblasti zarada, međuljudskih odnosa, uslova rada i radnog okruženja.

Na osnovu anketiranja i statističke obrade došlo se do ohrabrujućeg podatka da je čak 4/5 diplomaca vec našlo posao, od kojih je njih 62% konkurisalo manje od 5 puta za posao, dok je svaki 11-i konkurisao čak 40 puta. Najveći broj ispitanika se zaposlilo još za vreme studiranja, obično su to honorarni poslovi u skladu sa strukom i stručnom spremom sa početnom platom od 15.000-25.000 dinara.

Sagledavajući njihove želje, saznali smo da diplomci FON-a imaju jednu zajedičku karakteristiku, a to je da žele posao iz svoje struke koji omogućava dalje napredovanje i usavršavanje, gde kreativnosti i veštine koje stiču na fakultetu dolaze do izražaja.

Struktura diplomaca po smerovima je sledeća:
- Menadžment: 36,98%,
- Informacioni Sistemi: 44,38% ,
- Proizvodni menadzment: 8,96%
- Upravljanje kvalitetom: 9,67%

Prilikom traženja zaposlenja diplomci ističu utisak koji su ostavili prilikom intervjua kao nešto najbitnije što im je donelo posao.

Složićemo se da su reakcije poslodavaca ipak jedna od najbitnijih stavki prilikom zapošljavanja. Čak 26,7% diplomaca je naišlo na ekstremno pozitivne reakcije u vezi sa diplomom FON-a dok ostali, zahvaljujući predrasudama ili pak iskustvom koje Fonova diploma nosi sa sobom , poistovećuju FON sa skoro-nastalim fakultetima u oblasti Menadžmenta, koji se lako i brzo završava.

FON-u pre svega nedostaje usavršavanje i sticanje praktičnih znanja, stoga se nikako ne može porediti sa Ekonomskim fakultetom koji, kako oni navode, prednjači u toj oblasti. Ohrabrujuće je da je mnogo više onih koji misle da se je to moderan fakultet, sa studentima koji se lako snalaze na raličitim pozicijama i razlikuju po svojim specifičnim znanjima i veštinama od ostalih.

Dok su „menadžeri“ i „kvalitetlije“ mišljenja da nisu imali prednost u odnosu na diplomce drugih fakulteta, „informatičari“ smatraju da su znanjem, veštinama i diplomom Fona, automatski imali prednost.

Da li zbog rejtinga Fakulteta Organizacionih nauka ili pak zbog znanja koje usvojili, diplomci Informacionih sistema ostvariju najpovoljnije rezultate u oblasti zarada i brzine zapošljavanja što govori i podatak da je naveci broj zaposlenih upravo sa ovog odseka. Iako prednjače u ostalim sferama, u oblasti napredovanja IT stručnjaci nemaju toliko uspeha.

Kada govorimo o stanju na postdiplomskim studijama, primećujemo da je jako mali odaziv studenata koji se odluče za napredovanje pod okriljem matičnog fakulteta.
Katedra za Upravljanje kvalitetom, donosi najviše diplomaca koji se odluče za pohađanje postdipolomskih studija. Praveći paralelu sa ostalim smerovima, uočavamo da diplomci sa smera Upravljenje kavalitetom najteže dolaze do posla u svojoj struci, i da jako retko napreduju, čak 70% njih još uvek nije napredovalo.

Istina je da postoji nekoliko načina da se dođe do zaposlenja. Koliko su kontakti bitni, vidimo i iz rezultata da se najviše studentata zaposli preko preporuke, a potom preko oglasa.

Ipak, jedno od prvih pitanja koje se postavlja kada je reč o zaposlenju je visina zarade, a FON-ovi diplomci ostvaruju sledeće rezultate:

Iskustva ljudi sa završenim Fakultetom Organizacionih Nauka govore da situacija jeste teška, ali da se izuzetno velikim trudom, zalaganjem i upornošću ipak dolazi do posla. Ukoliko pogledamo bilo koje oglase i ponude za posao, videćemo da je potražnja tržišta rada za stručnim visoko obrazovnim kadrovima FON-ovog profila velika.

Poražavajuće je to što se veliki broj tih kadrova u potrazi za boljim zaposlenjem, uslovima i većom zaradom opredeli za odlazak u inostranstvo, ali to je realnost koju mozemo da prihvatimo ili ne prihvatimo.
Stručnjaci ovog profila su izuzetno traženi kako zbog širokog spektra znanja koje dobiju na fakultetu, tako zbog sve veće potrebe privrede i društva za ovom vrstom kadrova.

Raznolikost smerova omogućava napredovanje i angažovanje na različitim poljima interesovanja. Svaki od 4 odseka odlikuje prepoznatljivost i eksluzivnost. Zajedno oni čine jedinstveni brend, koji se različito kotira na trzištu., i ukoliko se opredelite za neki od njih imate velike šanse da uz trud i angažovanje ostvarite dobre pozicije u svetu uspešnih.
Preuzeto iz časopisa MonopoLList (2005)