Pre par meseci, tačnije 10. jula ove godine, navršilo se 150 godina od rođenja čuvenog pronalazača i naučnika našeg porekla, Nikole Tesle.

Gledano iz kritičkog ugla, opšti utisak je da je taj jubilej prošao u senci aktuelnih društveno-političkih zbivanja na domaćoj i svetkoj sceni i da se čovečanstvo po ko zna koji put pokazalo nedostojno veličine i dela Nikole Tesle.

Neke manifestacije održane u njegovu čast jesu za pohvalu, ali malo je to naspram onoga što je stvarno zaslužio i čime nas je zadužio za sva vremena.

Ovim člankom u našem časopisu pokušaćemo da tu nepravdu makar malo ispravimo, iako je o Nikoli Tesli jako teško pisati, pogotovo na ograničenom prostoru.
U takvim prilikama jednostavno se osećate malim i nedoraslim da pišete bilo šta o geniju kao što je on bio. Ali priče, članci i knjige o njemu jednostavno moraju da postoje.

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu kod Gospića, Lika (današnja Republika Hrvatska), gde je završio i osnovnu školu. Kada je njegov stariji brat umro, cela porodica se preselila u Gospić gde je Tesla pohađao i završio realnu gimnaziju, dok je višu realnu gimnaziju završio u Karlovcu.

Nikola Tesla je bio sin srpskog sveštenika Milutina Tesle (1819-1879) i srpkinje Georgine (1822-1892), koju su često zvali Đuka i koja je bila domaćica, nepismena, ali vrlo inteligentna žena. Imao je jednog brata i tri sestre: Dane, Anđelina, Milka i Marica

Često se Teslino poreklo zloupotrebljavalo u cilju svojatanja ovog naučnika, pa se na mnogim mestima pojavljuje čuvena, a neistinita rečenica koju mu pripisuju: „Ponosim se svojim sprskim poreklom i hrvatskom domovinom“.

Ovako nešto Tesla nikada nije izjavio i ta rečenica je samo plod zlonamernih ljudi, kojima uopšte nije bitno šta je Nikola Tesla uradio za čovečanstvo, već im je na prvom mestu posesivnost i lični interes.

Tesla jeste iz pravoslavne srpske porodice, ali je interesantno da je u Srbiji bio dva puta, od toga samo jednom u Beogradu. Sa druge strane, kada se rodio, a i kada je bio na vrhuncu svog naučnog i stvaralačkog zanosa, Hrvatska tada nije postojala kao država, već je bila u sastavu Austrougarske monarhije.

Ono što jeste istina, Nikola Tesla se prvo deklarisao kao Jugosloven, a kasnije kada je dobio Američko državljanstvo, kao Amerikanac jugoslovenskog porekla, neretko i samo kao „državljanin Amerike“.

Vratimo se Teslinoj biografiji.
Nakon mature, vratio se kući i baš u tom periodu je oboleo od kolere.
Mučilo ga je i to što je znao da će kao jedino preostalo muško dete, morati da nastavi porodičnu tradiciju i postane sveštenik.

Pošto to nikako nije želeo, u bolesničkoj postelji molio je oca da mu dopusti da studira tehniku i obećao da će se u tom slučaju mnogo pre oporaviti od teške bolesti.

Otac mu je dao saglasnost i desilo se čudo, posle godinu dana borbe sa teškom bolešću, od koje su mnogi umirali u to vreme, uspeo je da se oporavi i 1876. kreće put Graca, na studije elektrotehnike.

Bio je odličan student i već posle prve godine položio je sve predviđene ispite, najvišim ocenama. Bio je omiljen kod profesora i svim tim svojim trudom kao da je želeo da pokaže ocu da nije pogrešio što ga je pustio da se bavi tajnama matematike, fizike, mašinstva, elektrotehnike.

Međutim, baš u tom periodu otac mu umire, pa je zbog teške materijalne situacije tražio stipendiju od Matice srpske.
Na žalost, nije je dobio. Zbog toga je studije u Gracu napustio i otišao u Prag kako bi nastavio studiranje, ali i te studije nikada nije završio.

U svojoj mladosti, dok su mu se rađale ideje, često je bio sputavan od strane zlonamernih ljudi. Iako su ga profesori voleli, često je bio neshvaćen i sa njihove strane.

Kada je došao na ideju kako da napravi obrnutno magnetno polje (koje je šetajući jednim parkom, onako iz glave, štapom u pesku nacrtao), jedan profesor mu je dao sledeći odgovor: “Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće poći za rukom da uradi i ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja“.

Kasnije je Nikola Tesla u svom istraživačkom radu, obrtno magnetno polje konstruisao, napravio i u potpunosti objasnio februara 1882., nakon što je završio sa radom u u Centralnom telefonskom uredu u Budimpešti.

Iste godine, Tesla dobija posao u Edisonovom kontinentalnom društvu u Parizu. Pošto je bio veoma vredan i zapažen inženjer i kako je radio na vrlo odgovornim poslovima, nadležni su ga preporučili samom Edisonu, pa ga Tomasom Alva Edison poziva i daje mu posao u Njujorku.

Međutim, ta njihova saradnja nije dugo trajala, pa je nezadovoljan statusom i odnosom pretpostavljenih prema njemu napustio Edisona.

Uz pomoć nekih investitora osnovao je sopstvenu kompaniju „Tesla Arc Light Co”, a malo kasnije počeo je i sa radovima na svojim projektima u oblasti polifaznih naizmeničnih struja.

Čuveno predavanje koje je održao 1888. pred Američkim institutom elektroinženjera (danas poznatijim pod nazivom IEEE), zaintrigiralo je vlasnike Vestingausa (Westinghouse), od kojih dobija ponudu za saradnju. Ta saradnja bila je veoma plodonosna i uspešna.
Tri godine kasnije, 1891. Tesla dobija američko državljanstvo, a u periodu od 1892. do 1894 bio je potpredsednik IEEE-a.

Tokom aprila 1887. započeo je rad na nečemu što će kasnije biti poznato kao „iks-zraci“. Međutim, zbog finansijskih i drugih tehničkih poteškoća istraživanja nije mogao sam da sprovede do kraja, već napore udružuje sa čuvenim naučnikom Rentgenom.

Tesla je praktično bio prvi koji je utro put stvaranju uređaja koji se danas koristi najčešće u medicinske svrhe, tako što je Rentgenu poslao sliku kostiju svoje šake. Pri tom eksperimentu na ruci su mu se javile opekotine, ali je Tesla smatrao da su one uzrok kontakta ozona sa kožom. Jednostavno nije prihvatao da su „iks-zraci“ toliko štetni.

Kasnije je Tesla napustio ovaj projekat, dok je Rentgen nastavio sa istraživanjima, tako da s pravom nosi zasluge za sve što je pronašao. U njegovu čast, pomenuti medicinski instrument za unutrašnje „slikanje“ organizma i nosi zaziv „rentgen“.

U periodu od 1893. do 1895. bavio se istraživanjem naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeo je da proizvede struju napona od milion volti koristeći kalem (kasnije poznat kao Teslin kalem) i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima.

Svetska izložba 1893. u Čikagu (Svetska kolumbovska izložba), bila je prva izložba na kojoj je ceo jedan salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj, jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje, osvetljavajući celu izložbu.

Takođe su prikazali Tesline fluoroscentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Koristeći bakarno jaje, Tesla je objasnio principe obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora, što je izazvalo divljenje prisutnih.

Godine 1892. posetio je prvi i jedini put Beograd.
Tada se video sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem.
Kralj je imao želju da ga kao najpoznatijeg Srbina u svetu, odlikuje ordenom Svetog Save I reda, međutim pošto je Tesla već imao američko državljanstvo to nije bilo moguće. Kralj je rešenje našao u tome, što je Teslu odlikovao ordenom Svetog save II reda.

Narednih nekoliko godina došlo je do tzv. „rata struja“, pošto se Tesla protivio Edisonovom sistemu distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje, uprkos postojanju efikasnijeg sistema koji je koristio Tesla.
Zbog tog „rata“ između Edisona i Vestingausa, malo je nedostajalo da obe kompanije bankrotiraju, pa je Tesla 1897. u znak solidarnosti pocepao ugovor i time Vestinghausa oslobodio obaveza plaćanja patenata.

Paralelno sa tim događajima Tesla je 1897. radio na ispitivanjima koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanje kosmičkih zračenja.

Pošto je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent iz oblasti radija. Patent je zaveden pod brojem 645576. Godinu dana kasnije, američkoj vojsci je prezentovao model upravljanja brodom putem radio signala. Brod kontrolisan radio signalima zvanično je prikazan 1898. godine na izložbi u Medison Skver Gardenu.

Nije prošlo mnogo vremena i Tesla je odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Kolorado Springsu, što je i učinio 1899. godine. U svojoj laboratoriji je dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti, pravio je veštačke munje duge više desetina metara.

Ali, interesovale su ga i prirodne munje, pa je vršio proučavanja atmosferskog elektriciteta, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa na Zemlji.

Kolorado Springs je napustio 1900. godine, a laboratorija je srušena i rasprodata na ime izmerenja dugova. Međutim, eksperimenti koje je vršio u Kolorado Sprinsgu, za njega su bili neprocenjivo vredni, naročito zbog projekta koji je imao u glavi – podizanje postrojenja za bežični prenos energije.

Iako je u međuvremenu Američki patentni zavod priznao „patent na radio“ Giljermu Markoniju, kasnije je tu grešku ispravio i 1904. godine poništio tu odluku. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta.

Za svoj 50. rođendan Tesla je organizovao predstavljanje turbine bez lopatica, snage 150 kW (ili oko 200 konjskih snaga), sa 16 000 obrtaja u minuti.

Iako je kao veliki čovek i naučnik sve teškoće sa kojima se sretao savladavao uspešno, nepravda ga je bolela.

Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće radija, tačnije za doprinos u razvoju bežične telegrafije.
Tesla je bio ogorčen posle ove skandalozne odluke i 1915. je rešio da podnese tužbu protiv Markonija tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio.
Spor nije dugo trajao jer je Tesla već 1916. bankrotirao zbog velikih troškova i već od tog trenutka njegov život se ustremio ka ivici siromaštva.

Gradnju svetske radio-stanice, poznatije kao kula Vordenklajf, planirao je još 1890. godine, ali je 1902. stanica završena, uz ulaganje oko 150 000 dolara (od čega 51% ulaže Džej Pi Morgan). U samom startu u novinskim članicima pojavili su se natpisi kako je Vordenklajf Teslina milionska ludorija, ali oko ove kule će tek kasnijih godina nastati pravi problemi.

Posle Vordenklajfa, Tesla je u Sejvilu na Long Ajlendu sagradio bežičnu stanicu – Telefunken. Neke od ideja koje nije uspeo da ostvari sa Vordenklajfom, pokušao je se Telefunkenom. Međutim, 1917. godine američka mornarica mu konfiskuje i ruši građevinu pravdajući kako ona može da posluži nemačkim špijunima.

Iste godine, zbog nagomilanog duga od oko 20 000 dolara u hotelu Valdorf-Astorija u čijem apartmanu je živeo, vlasnik hotela preuzima vlasništvo nad Vordenklajfom. U tom teškom periodu, da bi ironija bila veća, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta elektroinžinjera, Edisonovu medalju.

Tesli je poslednji patent odobren 1928. godine, a 1931. magazin „Time“ ga stavlja na naslovnu stranu, nagašavajući njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije.

Tri godine kasnije, Tesla je uputio pismo konzulu Jankoviću i zahavljuje se Mihajlu Pupinu, na njihovoj ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila omogućena sigurna starost. Iako već svestan svojih godina i da je je prilično onemoćao, odbio je takvu pomoć i izabrao da mu jedini izvor finansiranja bude penzija od tadašnje Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Poslednje godine svoga života proveo je uglavnom na sitnijim istraživanjima i hraneći golubove.

Umro je u hotelskom apartmanu 3327, na 33. spratu Njujorkera, između 5. i 8. januara 1943. godine. u 86. godini života. Zvanično je objavljeno da je bolovao od srčane tromboze i da je baš od te bolesti i umro, a da je smrt nastupila 7. januara 1943 u 22 časa i 30 minuta.

Nakon smrti, FBI je konfiskovao svu Teslinu imovinu i dokumentaciju, a kasnije tome dodelio i etiketu „strogo poverljivo“. Nekoliko godina kasnije nastala je prava borba, ne bi li se nešto od Tesline imovine izvuklo.
Jedino je u tome uspeo njegov sestrić Sava Kosanović, koji je tada bio ambasador Federativne Narodne Republike Jugoslavije, u Vašingtonu.

Na njegovu inicijativu Nikola Tesla je kremiran (iako sam nikada nije izrazio tu želju) i zahvaljujući Savi Kosanoviću, osnovan je muzej Nikole Tesle u Beogradu (koji i danas radi), a deo Tesline dokumentacije i lične imovine je prenet u muzej. Urna s Teslinim pepelom u Beograd je prenata 1957. godine.

Mnogi bi pomislili da je Tesla bio posvećen isključivo nauci. Međutim, to nije tačno. U srednjim godinama svoga života, mnogo vremena je provodio sa Markom Tvenom.

U njegovom krugu prijatelja bio je i veliki broj umetnika, a sam Tesla je preveo nekoliko pesama Jovana Jovanovića zmaja, na engleski jezik (objavljene su u Century magazinu).

Mnogo je toga što u ovaj tekst o Nikoli Tesli nije stalo.

Bio je naučnik i istraživač van vremena u kome je živeo. Neki vole da kažu da je Tesla izmislio 20. vek. Kao i svi veliki naučnici, počastvovan je time što se njegovo ime našlo u SI sistemu jedinica, pa je tako Tesla jedinica za jačinu magnetne indukcije.

Za 150-godišnjicu njegovog rođenja mnogo toga je najavljivano, ali malo ostvareno.

Vlade i pojedine institucije dobile su određena novčana sredstva od UESCO-a kako bi se program za proslavu jubileja što bolje organizovao.

Hvrati su taj novac potrošili na preuređenje Tesline rodne kuće. Kad uđete u rodnu Teslinu kuću, imate utisak da ste u spesj šatlu, a ceo kraj oko kuće više liči na neki urbani kič.

Sa druge strane, kod nas je novac uglavnom potrošen na neke svečanosti, koje su se po starom sprskom običaju na kraju na žalost pretvorile, u pijanke.

Čak i spomenik koji je kod Nijagarinih vodopada podignut u čast 150 godina od rođenja Tesle, ne liči u potpunosti na ovog velikog naučnika.

Ako mi danas ne znamo dostojanstveno da pokažemo zahvalnost za sve ono što nam je ostavio Tesla, kako će to znati neke mlađe generacije?