Ispiti na prvoj godini
Fakultet je velika promena i izazov za sve brucoše. Na prvoj godini studija brucoše čeka sedam ispita - tri u prvom i četiri u drugom semestru.

U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Bolonjskom deklaracijom nastava i način polaganja ispita pretrpeli su određene promene.
Za upis druge godine potrebno je sakupiti minimum 37 ESBP bodova, odnosno potrebno je položiti minimum četiri ispita.

Vrednuje se rad tokom cele nastavne godine, a ne samo završni ispit kao ranije. Kampanjsko učenje pred ispit više nije moguće, jer su predispitne obaveze u vidu kolokvijuma ili rada na času neophodne da bi se na ispit izašlo.

Prvi semestar – tri musketara
U prvom semestru brucoše očekuju tri ispita - matematika, osnovi ekonomije i sociologija. Prisustvo predavanjima i vežbama i dalje nije obavezno zbog velikog broja studenata, ali je poželjno.

Zbog novog načina studiranja preporuka je da se odmah krene sa učenjem i spremanjem ovih ispita.

Matematika
Matematika nije nov predmet za studente, ali iskustvo sa ranijim generacijama pokazuje da studenti koji su završili stručne škole imaju problema sa ovim ispitom.

Na predmetu se uče osnovi matematičke metadologije koji se primenjuju u ekonomiji Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvija kroz 60 časova predavanja i 60 časova vežbi, odnosno ukupno osam časova nedeljno.

Na časovima predavanja izučava se teorija, dok se na vežbama rade praktični primeri - zadaci. Prisustvo časovima i vežbama se ne evidentira, ali je preporučljivo kako bi se savladala materija.
Rad na vežbama pretežno će biti interaktivan i najaktivniji studenti mogu da se oslobode polaganja kolokvijuma.

U toku semetra polažu se dva kolokvijuma koji predstavljaju uslov za izlazak na ispit.
Finalni ispit sastoji se iz dva dela – pismenog i usmenog.
Na pismenom delu ispita radi se pet zadataka od kojih svaki nosi po 20 bodova.
a izlazak na usmeni deo ispita potrebno je da se ostvari 51 poen na pismenom delu ispita.
Na usmenom delu ispita rade se tri teorijska pitanja svako vredno po 33 boda. Da bi se položio usmeni deo ispita neophodno je ostvariti 51 bod.

Konačna ocena dobija se kao ponder ocena na kolokvijumima (30%), pismenom delu ispita (30%) i usmenom delu ispita (40%).

Najbolji savet za polaganje ovog ispita bio bi da se odmah počne sa učenjem matematike jer je za pripremu ispita potrebno dosta vremena i rada.

Osnovi ekonomije
Osnovi ekonomije su verovatno najvažniji ispit na prvoj godini.
Ovaj predmet je uvod u ekonomsku nauku i nov je za sve studente koji nisu završili ekonomsku školu.

Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvija na 60 časova predavanja i vežbi, odnosno po četiri časa vežbi i predavanja nedeljno.

Na predavanjima se izučava ekonomska teorija, dok se na vežbama obnavlja gradivo kroz ispitivanja i konkretne primere.
Studenti na raspolaganju imaju udžbenik svetski priznatog profesora sa Harvarda Nikolasa Menkjua.

Predispitna obaveza sastoji se od četiri kolokvijuma koji se moraju položiti, a poeni se mogu zaraditi i kroz rad na času.
Predispitna obaveza čini 30% ocene, a završni ispit nosi 70%.

Završni ispit radi se pismeno i na njemu je potrebno da se osvoji minimum 51 od 100 bodova.

Osnovi ekonomije spadaju u jedan od obimnijih i težih ispita, naročito za studente koji nisu završili srednju ekonomsku školu i za koje je terminologija nova.
Preporuka je da se ovaj ispit položi u prvom ispitnom roku jer savladana materija olakšava polaganje ispita iz drugog semestra.

Sociologija
Sociologija je poznata svim brucošima.
Ispit vredi 4 ESBP boda i realizuje se kroz 45 časova predavanja i 15 časova vežbi, odnosno četiri časa nedeljno.

Studentima je na raspolaganju udžbenik Entonija Gidensa.
Gradivo se sastoji iz 15 celina od kojih se prvih pet polaže na kolokvijumu.
Polaganjem kolokvijuma studenti se oslobađaju polaganja tog dela materije na završnom ispitu. Studenti često zanemaruju sociologiju kao manje važan i „ja to znam“ predmet, ali je stvarnost drugačija.
Predavanja su interesantna i korisna i redovno posećivanje predavanje je poželjno.

Završni ispit se polaže pismeno i na ispitu se rade pitanja esejskog tipa. Studentima je ostavljena mogućnost da polažu ispit usmeno, ako to žele.

Drugi semestar - fantastična četvorka
Drugi semestar je verovatno najteži semestar na studijama. On je prekretnica za brucoše jer se na njemu pada ili prolazi godina.
Ukoliko se studenti nisu odlučili za smer, ovi ispiti im mogu pomoći da odluče da li žele da se bave menadžmentom, makroekonomijom ili finansijama.

Osnovi statističke analize
Studenti će na ovom predmetu naučiti da statistika nije samo broj datih golova ili procenat šuta za dva poena.
Fond časova je po 60 časova vežbi i predavanja, tj. po četiri časa vežbi i predavanja nedeljno.
Ispit vredi 10 ESBP poena.
Na predavanjima se izučava teorija uz prikazivanje ilustrativnih primera, a na vežbama se radi praktična primena kroz rad na primerima i zadacima.
Predispitna obaveza nosi 30% ocene i može se ispuniti na dva načina – polaganjem kolokvijuma ili radom na vežbama i pisanjem i prezentacijom pristupnog rada.

Studenti generacije 2007/2008 će učiti po novoj knjizi uz koju će biti dostupan i CD sa statističkim softverom koji će značajno olakšati spremanje ispita.

Završni ispit sastoji se iz dva dela – pismenog i usmenog.
Na pismenom delu ispita radi se osam zadataka, i potrebno je da se urade četiri zadatka (po jedan iz svake četiri oblasti u knjizi) kako bi se steklo pravo na izlazak na usmeni deo ispita. Na usmenom delu ispita rade se dva teorijska pitanja.

Konačna ocena dobija se kao ponder ocene sa vežbi (30%), ocene sa pismenog dela (30%) i ocene sa usmenog dela ispita (40%). Prisustvo vežbama i predavanjima je poželjno, jer je statistika teško razumljiva za većinu studenata.

Iskustvo pokazuje da polovično učenje nije dovoljno i potrebno je dobro znanje i zadataka i teorije da bi se ovaj ispit položio.

Ekonomika preduzeća
Ekonomika preduzeća je uvodni predmet u poslovnu ekonomiju.
Studenti koji nameravaju da se bave biznisom treba da obrate posebnu pažnju na ovaj predmet. Na ovom predmetu stiču se osnovna znanja o preduzećima: o pravno-organizacionim oblicima, okruženju, prihodima i troškovima, investicijama.

Nastava se odvija kroz 60 časova predavanja i 45 časova vežbi, odnosno na četiri časa predavanja i tri časa vežbi nedeljno. Predmet vredi 8 ESBP bodova.
Studentima su na raspolaganju dve knjige, kao i Power Point prezentacije sa predavanja i vežbi. Predispitna obaveza nosi 30% ocene.

Predispitna obaveza se može položiti preko kolokvijuma ili kroz aktivan rad na časovima vežbi. Na vežbama se pored diskusija mogu raditi i prezentacije.
Završni ispit nosi 70% ocene i polaže se pismeno.
Na ispitu dolazi po šest pitanja iz obe knjige, kao i jedno esejsko. Za položeni ispit potrebno je da se tačno odgovori na po tri pitanja iz svake grupe i na esejsko pitanje.

Gradivo iz Ekonomike preduzeća je obimno i teško i mnogim studentima predstavlja problem. Završni ispit je tako koncipiran da je potrebno intenzivno i detaljno učenje da bi se položio.

Osnovi makroekonomije
Makroekonomija kao nauka izučava privredu u celini i studenti će na ovom predmetu steći znanja o makroekonomskim agregatima kao što su: inflacija, zaposlenost, privredni rast. Nastava se odvija na 60 časova predavanja i 45 časova vežbi, odnosno na četiri časa predavanja i tri časa vežbi nedeljno.
Ispit vredi 8 ESBP bodova. Studentima su na raspolaganju pored udžbenika i zbirka zadataka, kao i CD «PCEkonomija» koji dodatno pomažu u spremanju ispita.

Oblici rada na vežbama su raznovrsni i studenti mogu zaraditi bodove radom na kolokvijumima, držanjem prezentacija ili učestvovanjem u diskusijama.
Na vežbama je maksimalno moguće osvojiti 55 bodova. Za ispunjenje predispitne obaveze potrebna su dva položena kolokvijuma.

Kolokvijumi se polažu na kompjuterima u računarskom centru. Na kolokvijumima se rade test pitanja i zadaci sa grafikonima.
Ocena sa kolokvijuma učestvuje sa 35% u konačnoj oceni.
Ispit se polaže pismeno i sastoji se od šest esejskih pitanja – svako pitanje je podnaslov u knjizi.

Osnovi makroekonomije važe za jedan od lakših ispita i brucoši obično nemaju velikih problema sa pripremom i polaganjem ovog ispita.

Finansijsko računovodstvo
Računovodstvo je novi predmet za studente koji nisu završili ekonomsku školu i predstavlja uvod u finansije.
Nastava se izvodi na 60 časova predavanja i vežbi, po četiri časa nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP bodova.

Računovodstvena teorija se izučava na predavanjima uz korišćenje Power Point prezentacija koje se mogu skinuti i sa sajta Fakulteta.
Na vežbama se izvodi rekapitulacija gradiva i rešavaju zadaci.

Predispitna obaveza je kolokvijum na kome se rade zadaci i polaganjem kolokvijuma stiče se pravo na izlazak na ispit.
Ispit se polaže pismeno i na njemu se radi računovodstvena teorija.
Kolokvijum učestvuje sa 30% u konačnoj ceni, a završni ispit sa 70%.
Računovodstvo je poznato kao jedan od najtežih ispita na Fakultetu.
Studenti koji su završili ekonomsku školu imaju početnu prednost u odnosu na one koji su završili gimnaziju jer su dobro upoznati sa terminologijom i zadacima, ali praksa pokazuje da na kraju i oni imaju probleme da polože ovaj ispit.

Znanje teorije veoma je važno i prisustvo predavanjima i vežbama je poželjno. Najbolji savet za polaganje ovog ispita je učenje, učenje i učenje.