Ovih nas dana po novinama strašno zamajavaju navodnom krizom u Vladi Srbije. Jedan dan političari svake od vladinih boja emituju grozomorno preteće izjeve o onim drugima, a drugi dan demantuju da su oko izbora, oko Kosova, oko NATO u svađi.

Pa i nisu. Oko svega toga. Ali u svađi jesu.
Jer oko datuma održavanja izbora, ovih ili onih, pita se valjda Ustavni zakon.
Oko Kosova se pitaju naši Rusi i njihovi Amerikanci. A oko NATO se naravno pitamo – MI. Građani firme Srbija. I šta onda oni oko toga imaju da se svađaju, kad se ne pitaju.

Jedino oko čega se oni pitaju su direktorska mesta u javnim i drugim sasvim ili poludržavnim preduzećima. U to im se ne meša ni Ustav, ni Rusi, ni Amerikanci, ni MI.
E, oko toga se oni svađaju. Kad niko ne čuje. Ali ih sramota da priznaju.

Šta jedni o drugima imaju u džepu, jer ako džepove pred nama istresu, čime će jedni druge sledećih nedelja da ucenjuju.
U međuvremenu se međusobno (samo)zastrašuju javnim konkursima za izbor njihovih direktora. Pri čemu su onako samozastrašeni zastrašujuće smešni.

A najsmešnije iskren je Andreja Mladenović, nadolazeći kadar naravno DSS. On kaže da za njegovu stranku nije nikakv problem da se direktori javnih preduzeća imenuju javnim konkursom. Jer, nije bitan način na koji oni dolaze na direktorsko mesto nego odgovornost u radu.
A sad pazi na poentu i suštinu: “Kad se bude dostigao taj nivo, prvenstveno političke odgovornosti, biće potpuno irelevantno dali su direktori birani konkursom ili je to činila vlada”. Molim.

A dosadašnji direktori javnih i ostalih državnih preduzeća bili su politički odgovorni.
Evo primera. Ovih dana čitam u zagrebačkoj štampi, neću valjda u našoj, kako se sa privatizacijom NISa oteže zbog jednog jedinog razloga: svaka stranka želi da ga baš ona proda.
Zato navodno u NISu gledaju da sa svim strankama budu na ti.

Kao dragoj saveti mnogo ljudi dolazi da se žali meni, precenjuju važnost nas novinara. Pa mi baš ovih dana jedna gospođa, nekad rukovodilac u velikoj, sad propaloj, paradržavnoj firmi, priča kako je na njenom platnom spisku devedesetih bio jedan značajan, da značajaniji ne može biti opozicioni političar. Mada naravno tamo nikad nije radio.
Eto šta ti je politička odgovornost.