Bolonjski proces za početnike

Verovatno ste u toku svog studiranja čuli za termine Bolonjski proces, Bolonjska deklaracija, reforme u skladu sa „Bolonjom“ itd. U narednim redovima ćemo vas upoznati sa ovim teškim i nadasve neshvatljivim izrazima kako bismo vam bar donekle olakšali razumevanje istih.

BOLONJSKA DEKLARACIJA

Je dokument koji ima dve (2) strane. Usvojen je na sastanku ministara za obrazovanje evropskih zemalja 1999. godine. U deklaraciji, ministri tj. države se obavezuju da će do 2010. godine formirati Evropsku zonu visokog obrazovanja i sprovesti neophodne reforme.

Te reforme podrazumevaju uvođenje dvostepenog ciklusa studija, uvođenje jedinstvenog sistema bodova, obezbeđivanje kvaliteta kroz uvođenje sistema akreditacije kako nastavnih programa tako i samih institucija, evaluacije programa, profesora i institucija, modularizacije nastave i mnogih drugih stvari.
Takođe je dogovoreno da se na svake dve godine održava sastanak ministara kako bi se utvrdio i evaluirao stepen urađenog. Naziv „Bolonjska konvencija“ je pogrešan. Ova sintagma ne označava ništa.

BOLONJSKI PROCES

Proces reforme visokog obrazovanja u Evropi koji traje od sredine 90tih godina i značajan je zato što predviđa formiranje Evropske zone visokog obrazovanja u kojoj će sistemi visokog obrazovanja u različitim evropskim državama biti međusobno kompatibilni.

To znači da će nastavni planovi i programi jedne države biti jednostavno čitljivi i prenosivi u druge države.
To nikako ne znači da će nastavni planovi i programi kao ni sistemi visokog obrazovanja biti isti niti da će se svuda učiti „isto“.

U praksi, ovo će vam omogućiti da u toku studija neki od semestara završite na nekom od univerziteta koji nije vaš, bez uobičajenih birokratskih procedura i zavrzlama. Isto tako, ukoliko želite da posle završenih osnovnih studija odete na poslediplomske studije negde u inostranstvo, nećete morati da prolazite kroz složene postupke nostrifikacija diploma.

Do same ideje BP-a se došlo iz dva razloga, prvi je zbog trenda „odliva mozgova“ iz zemalja zapadne Evrope u Sjedinjene države krajem 80t-ih i početkom 90t-ih; drugi razlog leži u tome što je privreda Evropske Unije koja je tada nastajala shvatila da gubi utakmicu sa Sjedinjenim državama oko visoko obrazovanih kadrova koji dolaze iz Azije, Afrike i Južne Amerike.

Bolonjski proces je dobio ime po Bolonjskoj deklaraciji koja, iako nije prvi doneti dokument u celom procesu, predstavlja prekretnicu u čitavom procesu.

Srbija je Bolonjskom procesu pristupila 2003. na ministarskom sastanku u Berlinu zajedno sa Crnom Gorom (naime, Srbija i Crna Gora imaju različite obrazovne sisteme i odvojena ministarstva pa su samim time i odvojeno pristupile), Hrvatskom, Albanijom, Makedonijom i BiH.

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA (ESPB) /European Credit Transfer System (ECTS)

Ukratko, ESPB bodovi označavaju vremensko opterećenje studenata tokom studija. To znači da svaki predmet „nosi“ izvestan broj bodova u zavisnosti od toga koliko vam je vremena potrebno da ovaj predmet savladate.
U bodove ulazi vreme koje se „utroši“ na predavanja i vežbe, pisanje seminarskih i drugih praktičnih radova, vreme koje se utroši na savladavanje gradiva posle predavanja i sve drugo što ulazi u ovaj opseg.

Dogovorom ministara, postavljen je standard da „godina“ vredi 60 bodova. Po našem novom Zakonu o visokom obrazovanju (popularno ZoVO) koji je usvojen (konačno!) u septembru 2005. godine predviđa se da student može da pređe u narednu godinu i sa minimumom od 37 bodova ali sa statusom samofinansirajućeg studenta.

Međutim, ako ste studije započeli tako što ste platili školarinu, možete da pređete na budžet ako sakupite 60 bodova, ali pod uslovom da se za vas uprazni mesto na budžetu. Ovo znači da pored vašeg predanog rada i truda neko u godini ispred vas mora da „otpadne“ da biste vi došli na budžet. U skladu sa narodnom: „Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“.

Ako želite da znate koliko jedan bod vredi možete da proračunate na sledeći način:

Jedna akademska godina vredi 60 bodova. Takođe, jedna akademska godina ima 30 radnih nedelja. To znači da svaka vaša radna nedelja vredi 2 boda. Ako znate da radna nedelja ne može imati više od 40 radnih sati lako dobijate računicu da 1 bod vredi oko 20 časova. Naravno, sve ovo uzmite kao veoma okvirno. U praksi su ovakvi proračuni slabo primenljivi.

Valja napomenuti da po našem novom zakonu (ali i uspostavljenim međunarodnim standardima) student može da, pohađajući nastavu određenog kursa i izvršavajući svoje obaveze redovno u toku semestra, „otkači“ određeni deo tog kursa.
Naš zakon predviđa da na ovaj način student može da položi od 30% do 70% samog kursa. U većini drugih zemalja gornja granica tj. maksimum nije određen zakonom već je dato samim profesorima da odluče (minimum, ipak, postoji).

CIKLUSI STUDIJA ili šta je to master i gde je magistar?

Pošto ste se u tekstu već susreli sa terminom „dvostepeni ciklus studija“, red je da i njega objasnimo. Ciklus je dvostepen jer se sastoji iz dva stepena tj. dva dela:

Osnovnih studija (koriste se i: diplomske studije, Bachelor - BA…)

Diplomskih akademskih studija - Master (koriste se i termini: poslediplomske studije, ili samo Master - MA)

Po usvojenom principu, trajanje ova dva ciklusa ne prelazi vreme od 5 godina, osim u slučaju medicinskih nauka. Od fakulteta do fakulteta (odnosno od univerziteta do univerziteta) će se razlikovati trajanje samih ciklusa unutar ovih 5 godina.
Na jednom fakultetu će biti sistem 3+2 (tri godine osnovnih i dve godine master studija) dok će na drugom fakultetu biti sistem 4+1 (četiri godine osnovnih i jedna godina master studija).

Kod nas će, kako sada deluje, postojati i 5+0 sistem koji izvesni fakulteti planiraju da uvedu. Priča o dva ciklusa je tu poprilično nejasna što opet nije ništa novo za naše podneblje.

Bitno je naglasiti da master studije ne zamenjuju u potpunosti magistarske studije.
Nivo znanja i opterećenja je drugačiji, ali da bismo vam bar donekle objasnili složenu problematiku reći ćemo vam da se master studije po količini znanja i opterećenja nalaze negde između postojećih diplomskih i magistarskih studija.

Zvanje magistra se ukida, a nova zvanja tek treba da budu ustanovljena. Za sama zvanja je zadužen Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU

Novi zakon o visokom obrazovanju donet 2005. godine predviđa mnogo novotarija od kojih smo neke spomenuli. Trebalo bi spomenuti i to da je „glavno“ telo u Srbiji Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji bira Skupština i koji je baš pre otprilike dve nedelje izabran.

Nacionalni savet je zadužen da uspostavi sistem zvanja u Srbiji za različite profesije (da li ćete biti inženjer organizacionih nauka, ili menadžer, ili nešto treće, zavisi upravo od njih, a ne od fakulteta), da oformi Komisiju za akreditaciju visokog obrazovanja koja treba da se bavi izdavanjem dozvola za nove i postojeće nastavne programe i institucije.

Naime, svi postojeći univerziteti i fakulteti moraće da prođu kroz proces dobijanja dozvole za svoj rad upravo kod ove komisije. To znači da će svi, državni ili privatni, fakulteti morati da zadovoljavaju određene kriterijume.
Jednom dobijena dozvola nije stalna već se na svakih pet godina ponovo prolazi kroz proces evaluacije nastavnih planova i programa, uslova studiranja i uopšte kvaliteta usluga i nanovo odlučuje o dozvoli. Teško da će ova komponenta zaživeti kod nas u skorije vreme.

Važna novost koja se uvodi je i dodatak diplomi (diploma supplement).
DD je dokument koji se izdaje uz diplomu besplatno iako na nekim fakultetima kod nas žele da ga naplate.
Dodatak diplomi osim ličnih podataka studenta sadrži i tačan spisak kurseva koje je student prošao, imena profesora, spisak nastavnih oblasti koje su u okviru svakog kursa obrađene, kao i dodatne aktivnosti koje je student imao tokom godine, a koje ne moraju nužno da budu vezane za sam proces nastave.

Još jedna od stvari koja je predviđena je i studentska evaluacija koja podrazumeva da studenti u određenom vremenskom periodu ocenjuju rad profesora, uslove studiranja, kvalitet nastave, sadržaj određenih kurseva itd.
Studentska evaluacija, sučeljavanje teorije i prakse kod nas i u Evropi predstavljaju jako kompleksne teme i zahtevaju posebnu pažnju.

Zaključak

Za kraj moramo da se ogradimo da su stvari koje smo napisali namenjene vrlo uopštenom informisanju o Bolonjskom procesu i reformama. Ni u jednom momentu nismo ni mogli ni hteli da pokrijemo sve termine i aspekte reformi, kao ni pojedine slučajeve koji se kod nas javljaju jer bi nam za to bio potreban prostor koji je verovatno veći od celokupnog tiraža ovog časopisa.

Vrlo je verovatno da ćete se susretati sa brojnim primerima koji se razlikuju od onoga što smo napisali, ali to je donekle i normalno jer se, po skromnim mišljenjima autora, dobar deo stvari kod nas radi po principu izmišljanja tople vode dok se tuđa iskustva slabo ili nimalo ne uzimaju u obzir.

Korisni linkovi:

www.sus.org.yu Studentska unija Srbije

www.mps.sr.gov.yu Ministarstvo prosvete i sporta

www.aaen.edu.yu Alternativna akademska obrazovna mreža

www.bologna-bergen2005.no Poslednji ministarski sastanak o Bolonjskom procesu iz 2005.