Pojmovi vezani za studiranje

Sve što ste želeli da znate o studiranju, a niste smeli da pitate

Upisali ste fakultet i postali akademski građanin, a kao propratna pojava došla su nova pravila, novi pojmovi, novi načini razmišljanja i velikoj većini potpuno nov život i pogled na svet.

Zašto je sve tako komplikovano? Zašto kolokvijum jednostavno ne može da se zove kontrolni zadatak?
Odgovore na većinu novih pitanja i objašnjenje pojmova sa kojima se susrećete kao brucoš pronaćićete upravo ovde. Što pre shvatite da je sve u stvari vrlo jednostavno, pre ćete se naći na narednoj lestvici.
Zato duboko udahnite i krenite. Na putu do uspeha pobeđuju samo hrabri!

Kad dođe oktobar…

Semestar

Jedna godina sastoji se od dva semsetra, zimskog i letnjeg. Zimski traje od oktobra do januarskog roka, a letnji od marta do junskog ispitnog roka. Semestar podseća na polugodište iz srednje škole, samo što vas nakon njega ne očekuje raspust već veeeliko štrebanje za ispitni rok.

Kolokvijum

Reč koja brucošima donosi možda i najviše zabune. Vrlo često ćete imati prilike da je čujete, pogotovo od kolega brucoša. Različite kolege je različito izgovaraju i akcentuju.
Želeći da se pohvale novom rečju koju su naučili na fakultetu, govoriće vam: kolokvi, kolokvij, kolokvej, kolokvijej, ali nemojte da vas zavaraju - pravilno se kaže KOLOKVIJUM sa akcentom na prvom O, nikako drugačije!!!

A kada se već sporazumete oko toga kako se kaže, mnogo bitnije je da znate šta vam on donosi i šta je on u stvari. Položen kolokvijum predstavlja deo ispita ili uslov za izlazak na ispit. Moguće ga je polagati kod većine predmeta i nepisano je pravilo da se polaže pismeno.

U zavisnosti od predmeta i predmetnog profesora, jedan kolokvijum oslobađa vas dela pismenog ili dela usmenog ispita, ili pak predstavlja uslov za izlazak na ispit. U većini slučajeva nisu obavezni, ali savetujemo vam da izlazite na njih jer umeju poprilično da olakšaju život.

Polažu se obično za vreme semestra i vrlo su korisni jer nećete odjednom morati da učite celu literaturu za predmet već samo deo, učićete kontinuirano, za vreme semestra, čime ćete kupiti više vremena za učenje za vreme ispitnog roka, a i naravno, profesori umeju mnogo da cene vredne kolege i rad za vreme semestra.
Dešava se da u toku semestra imate više kolokvijuma što često omogućava da na taj način položite i ceo ispit pre zvaničnog ispitnog roka.

Aktivnosti u toku semestra

Predavanja
Ona su slična kao i u srednjoj školi. Razlika je u tome što se gradivo mnogo brže prelazi i stavlja se akcenat na konkretne stvari. Biće vam znato lakše ukoliko gradivo sa predavanja savladate pre narednog, kako zbog toga što vam je sve sveže, tako i zbog toga što kolokvijumi dolaze brže nego što to na prvi pogled izgleda.

Vežbe

Predstavljaju deo na kome se najčešće utrvrđuje gradivo pređeno na predavanjima. Obično ih drže asistenti i većina njih je voljna da odgovori na svako vaše smisleno pitanje u vezi sa gradivom.
Vežbe su korisne i u smislu dodatnog objašnjavanja nejasnih stvari za koje na predavanju možda i nije odvojeno dovoljno vremena. Vežbe znaju da budu lepo osmišljenje i ponekad su u vidu igara, simulacija iz realnih situacija i mnoštva praktičnih primera koji će vam obojiti teoriju i omogućiti da bolje savladate celokupno gradivo.

Konsultacije

Svaki profesor je po statutu u obavezi da drži konsultacije. To je vreme, kada im se studenti obraćaju i imaju pravo da pitaju sve u vezi sa predmetom profesora kod kojih su došli na konsultacije.
Tu se rešavaju nedoumice u vezi sa gradivom, eventualne nejasnoće sa predavanja i sve ono što želite da pitate profesora. Jako je ružno, neprimereno i ne preporučuje se da profesora zaustavljate na hodniku i pitate ono što vas interesuje.

Konsultacije su obično svake nedelje u dogovorenom terminu, zato sačuvajte pitanja za termin koji je predviđen za to. Predmetni asistenti takođe imaju termin za konsultacije i zato iskoristite tu priliku da pitate ono što vam nije jasno.

Predispitne obaveze

Da biste izašli na ispit, bilo da se radi o usmenom ili pismenom ispitu, potrebno je da uradite određene pripreme. Pored toga što je poželjno, ali ne i obavezno, da učite, neophodno je da prijavite ispit.

Na Fakultetu organizacionih nauka, studenti na teret budžeta imaju mogućnost da ispite prijave preko interneta i sajta fakulteta (http://ispiti.fon.bg.ac.yu).
Naravno mogu da ih prijave i klasičnim putem, popunjavanjem i predavanjem ispitne prijave. Ona se kupuje u skriptarnici i ubacuje se u kutiju ispred studentske službe ili predaje na šalter br. 3 studentske službe.

Samofinansirajući studenti plaćaju prijavu ispita. Potrebno je da na žiro-račun fakulteta uplate određenu sumu novca i da tu uplatnicu prilože uz prijavu za ispite koju predaju na isti način kao i studenti na teret budžeta.
Za pojedine predmete uslov za izlazak na ispit je položen kolokvijum ili određen broj prisustvovanja na predavanjima i vežbama.
------------------------------------------------------------------
Broj žiro računa FON-a: 840-1344666-69
Poziv na broj za uplatu školarine: 742121-01-09
Poziv na broj za prijavu ispita: 742121-01-10
------------------------------------------------------------------

Ispiti
Mogu da budu pismeni i/ili usmeni. Pismeni se u zavisnosti od predmeta i profesora rade 30 min, 45 min, 1 sat, 2 sata ili čak 3 sata.
U zavisnosti od predmeta i gradiva, pismeni ispit može da se sastoji od zadataka, provere znanja teorijskog dela iz udžbenika i gradiva sa vežbi i predavanja.

Dešava se da usmeni ispiti traju i po nekoliko sati. Naravno, ne odgovarate vi nekoliko sati, već cela grupa koja se ispituje taj dan.
Obično se izvlače 3 cedulje sa pitanjima.
Za ispit su vam neophodni: indeks ili lična karta, plava hemijska olovka, ispitna prijava, par sati sna i po mogućstvu što više sreće.

Ispitni rokovi
Zvanični ispitni rokovi na FON-u (kao i većini drugih fakulteta) su januarski, februarski, junski, septembarski i oktobarski.
Datumi, mesto i vreme polaganja ispita nalaze se u rasporedu koji obično izlazi mesec dana pre početka ispitnog roka. Raspored ispita kao i raspored predavanja i vežbi, nalazi se na oglasnoj tabli između učionica 101 i 102.

Predrok

Ispitni rok pre zvaničnog roka. Na njega je moguće izaći samo u pojedinim slučajevima što zavisi od profesora i aktivnosti u toku semstra.
To je i jedan od načina da se nagrade vredni studenti, obično oni koji su češće posećivali predavanja i vežbe, radili seminarske radove ili pokazali posebnu inicijativu u okviru predmeta.

Overa semestra

Na kraju svakog semestra potrebno je da overite semestar. To predstavlja uslov da upišete naredni. Na FON-u je za to potrebno da popunite ŠV obrazac i predate ga zajedno sa indeksom na šalter br. 2 studentske službe.
Pojedini studenti su dužni da plate školarinu i odu na lekarski pregled kako bi overili semestar.

Lekarski pregled

Obavezan je za studente prve i treće godine. Za naš fakultet organizovan je u Studentskom domu 4. April. Datum pregleda je unapred određen, što možete da saznate na oglasnim tablama između učionica 104 i 105.

Skripte
Postoje dve vrste skripti: profesorske i studentske. Profesorske obično predstavljaju dodatnu literaturu koja na bolji način objašnjava gradivo koje predaju.

Studentske skripte predstavljaju skraćenu verziju gradiva. Umeju da budu jako korisne prilikom spremanja ispita, i zato se na početku prvo raspitajte koja od ponuđenih skripti je nabolja i po mogućstvu ko je pisao. Neka skripta autora koji je dobio najvišu ocenu bude primarna koju ćete koristiti.

Naravno pre svega tu su udžbenici. Oni se kupuju na skriptarnici fakulteta i predstavljaju jedinu zvaničnu literaturu. Profesori obično ne vole da vide da studenti koriste kopirane knjige.
Ne zaboravimo da po našem zakonu kopiranje istih predstavlja krivično delo.

Cedulje sa pitanjima
Sa njima ćete da se manje ili više uspešno družiti na ispitu, obično usmenom. Predstavljaju listiće sa pitanjima koje izvlačite i na koja ćete da odgovarate.
Mnogi studenti imaju sistem po kom ih izvlače iz gomile, međutim, mnogo je važnije skoncentrisati se na odgovaranje nego na izvlačenje pitanja.
I ma kakva pitanja da izvučete, ne odustajte! Skoncentrišite se, povezujte gradivo i nadajte se najboljem.

Koncept
Nakon izvlačenja pitanja, obično se piše koncept. Za to su vam potrebni: papir, olovka i ideja šta biste mogli da napišete olovkom na papiru. Neki profesori vole da pogledaju koncept pre nego što krenu da vas ispituju.
Jedni vole da koncept bude uredan, dugačak sa puno informacija, neki vole da tu budu na brzinu ispisane teze.
Savet je da više pažnje posvetite gradivu i izlaganju, nego da svu snagu usmerite prilagođavajući se nečemu što je rekla-kazala.

Ocene
Dobijaju se za položene kolokvijume, ispite, seminarske radove i eseje.
Na intervalu su od 5 do 10. Ocena 5 znači da ste pali, ocena 10 znači da ste jako uspešno položili ispit.

Za prolaz vam je potrebna ocena 6. Prosek je zbir ocena podeljen brojem predmeta. On je važan prilikom konkurisanja za stipendije, kredite i posao naravno, ali mnogo bitnije od proseka je stečeno znanje koje ćete moći da primenite u konkretnim situacijama.

Indeks je knjižica u koju se upisuju ocene. Ne preporučuje se da u njemu držite novac zbog sujeverja i zarad dodatne sreće. Profesori i nisu baš oduševljeni kad na stranici na kojoj žele da vam upišu ocenu vide 10 din. ili slično.

Uslov
Minimalni broj ispita koji morate da položite da biste upisali narednu godinu. Pre nego što krenete sa učenjem, napravite dobar plan koji će da vam omogući da ostvarite bar uslov za upis naredne godine. Ostale ispite možete da prenesete u narednu godinu.
Naravno, cilj je očistiti godinu zaključno sa oktobrom, nemojte da odustajete pre završene bitke!

Uslovni ispit

Ispit koji morate da položite da bi uopšte mogli da upišete narednu godinu.

Podvlačenje
Svako ima svoj metod podvlačenja teksta u knjigama. Psiholozi tvrde da ljudski mozak najbolje reaguje na crvenu, zelenu, plavu i žutu te stoga predlažu da se upravo te boje koriste i za učenje.

Proverena metoda je da podvlačite sa 3 boje, recimo, plavom ili zelenom važne stvari, žutom najmanje bitne a crvenom definicije.

Seminarski
Nešto više o samom seminarskom radu imate prilike da pročitate u tekstu posvećenom ovoj tematici.

Esej
Predstavlja vrstu naučnog rada. Sličan je seminarskom i nosi slične privilegije i odgovornosti.

Praksa
Na Fakultetu organizacionih nauka, studenti treće i četvrte godine imaju pravo da pohađaju studentsku praksu koju organizuje fakultet u saradnji sa kompanijama u Srbiji.
Izuzetno je korisno iskoristiti šansu i naći se u nekom preduzeću, upoznati se sa njegovim radom i steći praktično iskustvo. Takođe je korisno imati lepu stavku više u svom CV-u.

Organizacije na fakultetu
One su tu da se bave prvenstveno studenskim pitanjima. Tu su da vam pomognu i učine studiranje manje komplikovanim. Zato nemojte da zanemarite njihovu pomoć, obratite im se ukoliko imate neki problem.

Brucošijade
Studentske žurke organizovane povodom upisa novih brucoša i pre svega su njima namenjene. Obično su locirane na fakultetima ili u klubovima.

Kako učiti?

Postoje različiti načini učenja. Nemojte da se obeshrabrite ukoliko sporije od ostalih savladavate gradivo. Nemojte da padate na priče pojedinih kolega koji vrlo često preuveličaju svoje sposobnosti u razgovoru i govore da su za 2-3 ili 7 dana spremili najteži ispit.

To je naravno moguće, ali primetićete da to uglavnom govore oni kojima je cilj da sebe predstave u boljem svetlu, a vas uglavnom uspaniče i izazovu komplekse niže vrednosti. Učite svojim tempom i verujte svom načinu.

Nije lako zameniti učenje desetak strana, učenjem knjige od više stotina strana. Svako ima svoje načine i za prevazilaženje stresa, bilo da su to mali rituali pred ispit, odmaranje dan pred odgovaranje ili pak učenje po 14 sati dnevno nedelju dana pre ključnog događaja.
Savet je da uvek verujete starijem kolegi, da kada god imate priliku pitate za pomoć i savet.

Starije kolege prestavljaju nepresušan izvor informacija. Čak i ukoliko nikog od njih ne poznajete, možete da ih zaustavite na fakultetu i pitate šta vas interesuje. Normalna stvar je da ne znate sve, nađite svoj način da saznate ono što vas interesuje.
Nije poenta da studiranje bude teško, poenta je da sa lakoćom postignete sve ono što želite.

Nikako nije tačna tvrdnja da ko želi da postigne uspeh mora isključivo da uči, a da pritom zabavu i ostale aktivnosti treba da svede na minimum. Studiranje je privilegija, nije ni moranje ni robija.
Iskoristite svoje studenske dane na najbolji način. Učite ono što vas interesuje i ne zaboravite da vi kreirate i svoju sadašnjost i svoju budućnost.
Ne dozvolite da ih drugi kroje u vaše ime.