The KLF možda nije najveći britanski dance bend svih vremena, ali je svakako najnekonvencionalniji i najkontroverzniji.
Ovo je priča o dvojici ekscentrika koji su nizom lucidnih poduhvata žestoko uzdrmali javnost tokom devedesetih godina prošlog veka. The KLF nikad nisu imali menadžera, niti ugovor sa izdavačkom kućom.

Krenuli su iz undergrounda, dostigli status jednog od najvećih britanskih bendova sa pet uzastopnih Top 5 singlova i na vrhuncu karijere i slave ponovo se svojevoljno vratili u underground.

The Justified Ancients Of Mu Mu
Priča počinje 1987. kada su dva veterana u muzičkom biznisu – Bill Drummond, bivši menadžer grupe „Teardrop Explodes“ i Jimmy Cauty, nekadašnji član pop grupe „Brilliant“ – osmislili projekat pod nazivom The Justified Ancients Of Mu Mu (The JAMS).

Bend je nastao kao reakcija na „25 godina r'n'r istorije“, i paralelno se razvijao sa britanskom dance scenom koja je u tom trenutku predstavljala revolucionarnu stranu rock'n'rolla (New Order, Happy Mondays, The Shamen, A Certain Ratio, Primal Scream ...).
Svoju originalne vizije The JAMS su realizovali tako što su semplovali velike delove poznatih pesama.

Prvi singl se zvao All You Need Is Love i štampan je u 500 primeraka.
Za divno čudo, tužba za krađu „The Beatles“ klasika je izostala, što su „The JAMS“ shvatili kao podstrek da nastave dalje u istom stilu.

Whitney Houston je bila sledeća u numeri Whitney Joins The JAMS (originalno I Wanna Dance With Somebody Who Loves Me).
Usledio je album pod nazivom – 1987: What The Fuck's Going On?, koncipiran kao zvučni kolaž od ukradenih deonica vešto uklopljenih u nekonvencionalne disco/dance numere.

Posle ove provokacije, konačno se oglašava jedan od oštećenih izvođača – grupa „ABBA“ se pobunila zbog nezakonitog korišćenja sempla iz numere Dancing Queen za pesmu The Queen And I. Drummond i Cauty su želeli da se lično razjasne sa čuvenim Šveđanima kako bi, po njihovim rečima, došli do „nivoa uzajamnog poštovanja“.

Na kraju su dokazivanje sopstvenog artističkog integriteta sproveli javnim spaljivanjem svih preostalih primeraka albuma prvenca.

Da bi svoju tvrdnju o besmislenosti zakona o autorskim pravima isterali do kraja, iste godine objavljuju novu verziju albuma 1987: The Edits, doslovno očišćenu od svih semplova, tako da se na mestima gde su se ranije nalazili pokradeni delovi sada nalazi tišina. Posle ovoga The JAMS se povlače, a pod istim imenom se pojavljuju još samo jednom – 1991. sa opskurnim singlom It's Grim Up North.

The Timelords
Drummond i Cauty se ne predaju.
Početkom 1988. uzimaju umetnička imena Rockman Rock i King Boy D, a The JAMS mutiraju u The Timelords.

Ova inkarnacija potrajala je relativno kratko, ali je proizvela prvi veći hit.
Doctorin' The Tardis dolazi do prvog mesta britanske top-liste. Nakon ovoga The Timelords objavljuju knjigu The Manual u kojoj su sistematično izložena uputstva za pravljenje „Number One Smash Hita“.

The Kopyright Liberation Front (The KLF)
Najuspešniji period dueta počeo je 1989. pod imenom The Kopyright Liberation Front (The KLF). Prvi singl zvao se Kylie Said To Jason i prozivao je glavne junake popularnog australijskog sitkoma Neighbours (Kylie Minogue i Jason Donovana).

Ova numera najavljena je kao pilot-singl sa soundtracka za film White Room, koji je finansiran novcem zarađenim od Doctorin' The Tardis hita. Film nikada nije prikazan, a sasvim je moguće da je u pitanju bila samo još jedna od njihovih devijantnih pretnji usmerenih ka šokiranju javnosti.

Početkom 1990. pojavljuje se LP Chill Out, vizionarska ploča, prvi značajni ambijentalni house album. Soundtrack za film White Room realizovan je 1991. kao njihov drugi i poslednji album u ovoj inkarnaciji. Svaki singl sa ove ploče (3 AM Eternal, What Time Is Love?, Last Train To Transcentral) doživljavao je neverovatan uspeh, pa su se The KLF definitivno etablirali kao veliki bend.

U jednom od remiksa pesme What Time Is Love? udružuju se sa grupom Children Of The Revolution koju su činili raper MC Bello i pevačica Wanda.
Bio je to početak njihovog lažnog live perioda – tzv. stadium house faze. .

Početkom 1991. objavljuju singl 3 AM Eternal, koji je predstavljao njihovu propusnicu u komercijalne vode i postao najprodavaniji singl u Britaniji te godine.

MTV počinje da vodi negativnu kampanju protiv njih, a pesma je dospela na crnu listu napravljenu za vreme rata u Persijskom Zalivu.
Na zahtev radija BBC 1, uvod u pesmu (gde se čuju rafal iz mašinke i rečenica „This Is Radio Freedom“) morao je da bude uklonjen kao suviše agresivan.

Revoltirani članovi benda prekrojili su antiratni reklamni plakat na kome je pisalo Gulf (zaliv) promenivši dva početna slova u K i ubrzo završili u zatvoru.

Singl Last Train To Transcentral stavlja tačku na stadium house fazu.
The KLF su tada već zaradili dovoljno para da realizuju većinu svojih suludih planova. Pre svega, ostvarili su jednu od svoje dve najveće želje – da kupe podmornicu (druga je bila da snime techno album u trans-sibirskom ekspresnom vozu), a zatim su izgradili zabavni park Mu-Mu Land, u kome je snimljen spot za njihov četvrti singl Justifield & Ancient (u kome gostuje country legenda Tammy Wynette).

U kampanji promocije Mu-Mu Land-a pojavili su se na liverpulskom festivalu komedije u svom kombiju i prodavali sladoled zbunjenim posetiocima. The KLF su se ubrzo predomislili u vezi sa svojom pop orijentacijom i rešili da se okrenu tvrđem zvuku.

Povodom ceremonije dodele Brit nagrada 1992, duo je pripremao specijalnu verziju singla 3 AM Eternal u kombinaciji sa trash metal bendom Extreme Noise Terror.
Prvobitna verzija nastupa trebalo je da uključuje i klanje ovce na sceni i prosipanje njene krvi na publiku. Međutim, posle upozorenja BBC advokata, Drummond i Cauty su odustali od toga i pojaviji se na bini u kiltovima, sa kalašnjikovima iz kojih su publiku gađali ćorcima.
Na samom kraju nastupa, umesto famozne plagijatorske rečenice „The KLF has left the building“, usledilo je „The KLF has left the music business“.

The KLF iste večeri dobijaju nagradu za britanski bend godine. Tada je već bio pripremljen njihov poslednji zvanični singl, jedna od najboljih techno-metal kombinacija ikada snimljenih – America : What Time Is Love? sa Glenn Hughesom (Deep Purple) kao gostom.
The KLF dobijaju ogromne komplimente: „Single Of The Millenium“, pisao je nedeljnik NME.

Navodno iscrpljeni od preteranog uspeha, The KLF se povlače u Meksiko.
Ubrzo je objavljen njihov zvanični testament u kome tvrde da će se od tog trenutka baviti samo nemuzičkim projektima. Svojim fanovima poručili su: „... naš P.O.

Box će biti dostupan za komunikaciju, naša faks mašina će ostati uključena i naša telefonska sekretarica će biti spremna da snima vaše poruke – a s vremena na vreme, možda ćemo čak i odgovoriti na njih ...“

The K Foundation
Već 1993. pojavila se The K Foundation, koja je trebalo da se bavi nekom vrstom moderne umetnosti. Pošto nikad nisu marili za novac, The KLF za početak udvostručuju visinu Turnerove nagrade za umetnost (20.000 funti) koja bi se dodeljivala najgorem umetniku godine. Tu su kategoriju, razume se, njih dvojica izmislili.

Sledeći potez bila je konceptualna izložba, gde su prikazane velike drvene ploče sa zakucanim svežnjevima funti.

The KLF se nisu zadovoljili ovim sitnim umetničkim tripovima, pa 1994. konačno prevazilaze sami sebe.
U pratnji novinara lista „Observer“, na malom ostrvu Jura u Škotskoj spaljuju milion funti (!), sve to uredno snimaju, i da stvar bude zanimljivija, nakon svega dolaze u Beograd i na Trgu Republike održavaju svetsku premijeru filma o spaljivanju novčanica.

Tokom projekcije, nekolicina neupućenih gledalaca je čak uzvikivala: „Nemoj!“. Za sve to vreme Drummond i Cauty sedeli su tik ispod ekrana, a ljubopitljivi posetioci su prilazili i postavljali raznorazna pitanja.
Najčešće je, naravno, bilo: „Zašto?“ Zvanično, njih dvojica su se zavetovali na dvadesettrogodišnje ćutanje o ovom činu.

U međuvremenu, The K Foundation je učestvovala i na dva muzička projekta – 1993. sa Horom Crvene armije u pesmi K Cera Cera (War Is Over If You Want It) i 1995. na kompilaciji Help u obradi teme iz filma The Magnificent Seven (saradnja sa B92; u pesmi gostuje DJ Fleka sa Radija B92 koji izgovara legendarnu rečenicu: „People against killing ..., sounds like a junkies against dope!“).

2K
„Vratili su se. Stvaraoci trensa, lordovi ambijenta, kraljevi stadium hausa, kumovi tehno-metala – najveći rejv bend koji je ikad postojao: The KLF!“. Ovako je časopis „Time Out“ najavio njihov povratak 1999.
Međutim, desilo se samo kratkotrajno kršenje zaveta ćutanja koji su The KLF sami sebi nametnuli – samo još jedan singl, ovog puta pod imenom 2K.

Fuck The Millenium bio je naziv ovog projekta iza koga se krila ambient-house himna What Time Is Love?, koja konkuriše za titulu pesme sa najviše remiksa u istoriji.
Singl je snimljen pod pokroviteljstvom slobodnog umetnika Jeremy Dellera, uglavnom poznatog po kreiranju majica za pop zvezde (Courtney Love), ali i muzičkim off-projektima, kao što je acid-house duvački orkestar. I numera „The KLF“ našla se među njihovim obradama.

Drummond se očekivano zainteresovao za ovu ideju i tako je, „krajnje spontano“, nastao singl prezentovan dvadesettrominutnim performansom u pozorištu „Barbican“, gde su The KLF pozvali građanstvo da „prodiskutuje sledećih 840 dana naših života“ (koliko nas je tada delilo od novog milenijuma). Ovaj performans bio je, zasad, poslednji u nizu njihovih lucidnih poduhvata.

Iako već duže vreme nije medijski aktivan, projekat The KLF nikako nije pao u zaborav. Ako ništa drugo, na njih podseti džingl koji svaki dan čujemo na radiju B92 (The Magnificent Seven).
Ostaje nam da se nadamo da će se Drummond i Cauty pojaviti pod ovim ili onim pseudonimom tokom narednih godina sa novim bizarnim idejama.

Možda ćemo tada konačno shvatiti šta su to zapravo The KLF pokušavali da nam poruče.