Poslednjih godina jako puno objašnjenja nudi se na temu e-lerning-a.
Jedno od tumačenja je da e-learning podrazumeva kombinaciju tradicionalnog učenja i učenja na daljinu (tzv. distance learning).
Naime, sam pojam distance learning se odnosi na obrazovanje na daljinu, tj. proces obrazovanja koji se odvija između učenika i predavača koji su prostorno udaljeni, komunikacijom koja podrazumeva više tehnika.

E-learning obuhvata skup formalnih i neformalnih aktivnosti učenja upotrebom elektronskih medija (Internet, intranet, ekstranet, CD-ROM, video materijali, telefoni,...).

Želja za primenom ovakvog načina obrazovanja treba da potiče isključivo iz potebe za unapređenjem nastave i kvaliteta znanja koje se stiče univerzitetskim obrazovanjem.
Cilj je studente što bolje pripremili za ulazak i snalaženje na tržištu rada.
Takođe, gotovo je nezamislivo da u eri savremih komunikacionih tehnologija deo njih ne zaživi i u samom procesu obrazovanja.

Nove generacije koje se sada upisuju u osnovne škole, računare doživljavaju kao svakodnevicu, i zaista je realno očekivati da se način školovanja u narednim godinama promeni.
Posmatranjem anketa koje su sprovođene među učenicima srednjih škola tokom projekta „Primena e-learning metoda nastave u srednjem stručnom obrazovanju“ , jasno se zaključuje da skoro dve trećine učenika ima srednji nivo znanja rada na računaru, a skoro jedna petina poseduje znanja koja se mogu okarakterisati kao visoka.
Takođe, iz istih izvora se dokumentuje želja učenika da nastave sa usavršavanjem svog obrazovanja, naročito iz oblasti koje podrazumevaju proširivanje postojećeg znanja.

Postavlja se pitanje koliko ljudi je uopšte upoznato sa kompjuterskom tehnologijom u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), urađenih u 2006. godini, samo 15,7 odsto domaćinstava sa prihodima ispod 300 evra mesečno poseduje računar, a samo 8,6 odsto iz te kategorije ima Internet priključak.

Istraživanja su pokazala da u Srbiji 26,5 odsto domaćinstava poseduje računar, pri čemu prednjači Beograd sa 30,7 odsto domaćinstava. Od ukupnog broja domaćinstava čiji je mesečni prihod veći od 600 evra, računar poseduje 65,9 odsto, dok kod onih čiji je prihod do 300 evra taj procenat je 15,7 odsto. Istraživanje je pokazalo da 97,3 odsto preduzeća koristi računar.

Aktuelnost komunikacijskog jaza

Da li su sadašnja primena i način korišćenja nove tehnologije ohrabrujući za telekomunikaciono nerazvijene sredine, najuočljivije govore konkretni podaci o rasprostanjenosti upotrebe nove tehnologije u svetu i Evropi. Na osnovu njih upoređujući podaci dobijeni ovim istraživanjem više su nego poražavajući.

U zemljama članicama Evropske unije (sa oko 495 miliona stanovnika) ima više od 200 miliona korisnika Interneta ili oko 50 odsto.
Norveška, zemlja koja ima svega oko 2 500 000 stanovnika manje od Srbije, ima najveći broj korisnika u Evropi, a procentualno u odnosu na broj stanovnika, i u svetu.

Sa stopom širenja upotrebe Interneta od 200 odsto godišnje i brzinom kompjutera koja se udvostručuje svakih 18 meseci i pored činjenice da za primenu ove tehnologijue važi tzv. sinergetički efekat, očekuje se da će i današnjih 580 ili, po drugim izvorima i 605 miliona korisnika, biti vrlo brzo anahroni podaci.

Na žalost, kao i kod primene drugih nastajućih tehnologija pre Interneta, i ovde važi pravilo da rastuću upotrebu prate samo razvijene zemlje Zapada i SAD, koje čine 91 odsto korisnika Interneta u svetu. Kao drastičan primer aktuelnog komunikacijskog jaza može poslužiti Afrika sa ispod 1 procenta korisnika.

Kada je New York Times 1983. godine u redovnom godišnjem proglašavanju čoveka godine, za 1982.godinu imenovao PC – dakle, kompjuter, nova informatička tehnologija nagovestila je nesagledive promene u informatičko-komunikacijskom svetu.
Tako je označen početak 4. tehnološke revolucije i novog informatičkog doba.
Aktuelan i jedinstven informacijski poredak, proces prenosa podataka, doveden je skoro do savršenstva.

Ekspanzivan rast primene u tom poretku ima, pre svih, Internet, virtuelna sredina stvorena upotrebom kompjutera.

Intenzitet sveprisutnosti Interneta i neprekidan rast njegove primene na globalnom nivou menja sliku sveta. „Sve postaje tu i sada!“, kako bi to rekao Pol Virilio i zahvaljujući tome svet postaje globalan.
Nastaje novo e-društvo s perspektivom mondijalizacije.

Upotreba računara od strane studenata Univerziteta u Beogradu

Rezultati istraživanja Republičkog zavoda za statistiku otkrili su dosta nepovoljan podatak da čak 23 odsto studenata ne koristi Internet.

Upotreba računara od strane studenata Univerziteta u Beogradu je empirijska studija koja je decembra 2002. godine sprovedena od strane Academic Cyber Forum-a.
Kratak pregled studije možete skinuti sa internet stranice http://www.acf.fon.bg.ac.yu/Sitematerijali/Anketa.pdf

Instrument koji je upotrebljen prilikom izvođenja studije predstavlja anketa sastavljena od 39 pitanja koje čine nekoliko celina koje su tek post hoc, tokom statističkih analiza, povezivane. Pre svega, bilo je neophodno saznati nešto o tome ko su korisnici računara u Beogradu koje ispitujemo, odnosno, kakve su socio-demografske odlike uzorka.

Drugi važan, praktično neizbežan segment, činila su pitanja o mogućnostima korišćenja računara (pristupu), u slušaju da uopšte i znaju da ga koriste. Treći, najobimniji i centralni segment ovog istraživanja činili su domeni znanja iz široke lepeze mogućnosti koje nudi ovaj vid, zaista revolucionarnog, tehnološkog otkrića.

Konstruisana je obimna anketa čiji su ajtemi pokrivali nekoliko domena iz ove oblasti. Ti domeni obuhvataju sledeća pitanja: operativne sisteme koji se koriste, programi, programski jezici, Internet sa svim njegovim mogućnostima (e-mail, pretraživanje sajtova, chat, igrice).

Uzorak koji je korišćen u ovoj studiji formiran je na osnovu raspodele studenata po fakultetima Univerziteta u Beogradu. Po jedinim zvaničnim podacima iz Ministarstva prosvete i sporta do tad, proporcionalno je definisan broj ispitanika za svaki fakultet BU. Ispitano je 1 558 studenata šta predstavlja veoma reprezentativan uzorak.

Na osnovu rezultata ove studije došlo se do mnogih podataka koji prikazuju da li i u kojoj meri studenti upotrebljavaju računar, kojim se programima koriste, na koji način koriste Internet, da li poseduju stručna znanja i da li su upoznati sa pojavom – haking.

Rezultati ukrštanja pokazuju da društveno-humanistički fakulteti u najvećem broju ispunjavaju sve vidove korišćenja Interneta.
To je iz razloga što je tih studenata bilo najviše, čak 43,13% od onih koji su dali odgovor na ovo pitanje. Ako obratimo pažnju na tehničke fakultete, koji bi trebalo da najviše koriste Internet, vidi se da, bez obzira što je tih studenata za 10% manje (33,12%), to i potvrđeno. Čak 18,13% (skoro petina studenata) tehničkih fakulteta veoma često koristi Internet.

Internet otvorio vrata elitnih svetskih koledža

Na čuvenom Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) u Americi pokrenuta je "OPENCOURSEWARE" inicijativa - zahvaljujući kojoj svi kursevi postaju besplatni na netu - tekstovi predavanja, ispiti i često video-zapisi.

Da bi se shvatilo kolika je popularnost ovog poteza, najbolje je pokazati na primeru kursa Džilberta Strendža koji pomaže studentima da shvate linearnu algebru. Od juna prošle godine njegov kurs, koji je među najpopularnijim, imao je veliki broj posetilaca pa su njegova predavanja daunloudovana preko 1,3 miliona puta.
Tako je sada Strendžova učionica - ceo svet.

Ideja za ovaj projekat je potekla zato što na MIT-u veruju da je najbolji način unapređenja obrazovanja u celom svetu upravo preko Interneta.
Budući "Internet studenti" neće moći da dobiju zvanje diplomca sa MIT-a ili da na taj način dospeju na sam univerzitet.

Inače, MIT je pokrenuo program "otvorenih kurseva" 2003. godine i već ima na stotine besplatnih koji se sprovode preko neta.
Ovaj primer je sledio mali broj škola u SAD - Stenford je prošle godine pokrenuo par kurseva, a Brajn Mar planira nešto slično uskoro. Koliko su MIT kursevi pravi pogodak pokazuje podatak da je prošlog meseca 1,5 miliona korisnika bilo na sajtu za kurseve gde se uči o kognitivnoj robotici, inovacijama i patentima ili superprovodljivim magnetima.
Više od 60 odsto korisnika kurseva je van SAD.

MIT-ova inicijativa jeste najveća (milion poseta mesečno, 60 odsto van SAD), ali sam trend se širi. Preko stotinu univerziteta širom sveta priključilo se ovom pokretu i promovišu svoje sopstvene kurseve. Sada više nije potrebna članska karte Prinstona da bi se čulo predavanje istaknutih gostiju, već samo Internet konekcija.

Ovog meseca Jejl je najavio da će materijal za sedam kurseva besplatno ponuditi na netu, a uskoro će se naći još 30.
Univerzitet Kalifornije u Berkliju pokrenuo je sredinom ove nedelje novi obrazovni program u okviru koga će studenti neka predavanja moći da prate na Internet portalu YouTube. Studentima je na raspolaganju više od 300 sati video zapisa sa predavanjima iz biotehnologije, sociologije i fizike.

Predstavnici Univerziteta su naveli da će saradnja sa portalom YouTube biti nastavljena i ubuduće, tako da će katalog predavanja biti dopunjen novim video odlomcima.
Univerzitet Kalifornije u Berkliju je prvi američki univerzitet koji studentima nudi ovakav način praćenja nastave.

Univerzitet, međutim, ima od ranije iskustva sa uvođenjem tehnoloških novina u nastavi.
Primera radi, 2001. godine je pokrenuta web lokacija webcast.berkeley.edu, na kojoj su studenti mogli da preuzimaju video datoteke sa pojedinim predavanjima, a od 2006. godine neka predavanja se šalju zainteresovanim studentima u obliku usmerenih MP3 datoteka (podcast).

Pionir u „studiranju na daljinu" kod nas bio je Ekonomski fakultet u Beogradu, a 2004. pridružio mu se i FON.
Danas istu mogućnost studentima nudi i Građevinski fakultet iz Subotice, Privredna akademija iz Novog Sada i beogradski Megatrend i Univerzitet Singidunum.
Nastava se realizuje primenom tehnologije interaktivnog učenja „eLearning" (elektronsko učenje) koja omogućava praćenje nastave, spremanje ispita i ispunjavanje predispitnih obaveza Internetom.

Predavanja se prate preko multimedijalnih, audio, video i tekstualnih sadržaja, koje studenti dobijaju u obliku predavanja i vežbi. „eLearning" sistem integriše multimedijalna predavanja i interaktivne sadržaje vežbi, ali i omogućava komunikaciju s profesorima, asistentima i kolegama putem elektronske pošte, foruma ili mesindžera.

Studenti koji studiraju „kod kuće" izjednačeni su u pogledu prava i obaveza sa samofinansirajućim akademcima, ali ne moraju da pohađaju nastavu i polažu kolokvijume pre izlaska na ispit. Jedino moraju da polažu ispite na fakultetu.

Svi koji u toku jedne školske godine ispune uslov za upis u narednu, mogu da pređu na budžet. Za ovakav način studiranja najviše su zainterosovani studenti iz unutrašnjosti i inostranstva.

Ovaj vid studiranja pogodan je i za zaposlene, kao i sve druge koji su iz nekog drugog razloga sprečeni da prisustvuju predavanjima.
Na državnim fakultetima studenti „na daljinu" upisuju se pod istim uslovima kao i svi ostali, po jedinstvenoj rang-listi i polažu prijemni ispit. U zavisnosti od mesta na rang-listi mogu da izaberu status studiranja (na budžetu, kao samofinansirajući ili „na daljinu"). Na privatnim fakultetima jedino ograničenje je cena.

Za sve studente Beogradskog univerziteta, koji bi želeli da koriste informacione mogućnosti Interneta ili rad na računaru, mogu to uraditi na svojim matičnim fakultetima ili u Univerzitetskoj biblioteci, u Računarskom centru Univerziteta u Beogradu - Kumanovska bb koji je osnovan u cilju pružanja računarskih usluga akademskoj sredini ili u prostorijama Saveza studenata Beograda Balkanska 4\4 od 9 do 17h. Obavezno, gde god krenuli, ponesite indeks i požurite jer je trka u informatičkom naoružavanju znanjem odavno počela.

Diploma i preko mobilnog

Novi vid studiranja ponudio CyberUniversity u Japanu, koji je počeo sa održavanjem «mobilnih časova». Ovo se bitno razlikuje od dosadašnjih radova ppna daljinupp preko računara sa korišćenjem teksta, slika, zvuka, i video zapisa. Kursevi preko mobilne telefonije koriste PowerPoint prezentacije.

Ovaj privatni univerzitet je u većinskom vlasništvu mobilnog provajdera SoftBank i trenutno ima oko 100 ovako pripremljenih i prezentovanih kurseva.
Prema izjavi dekana sajber univerziteta, ovaj vid studiranja namenjen je svim korisnicima, a prvenstveno hendikepiranim licima i teži da što više olakša život i omogući obrazovanje svima.

Vikipedija - Crveni krst u informisanju

Studenti mogu da koriste i Vikipediju (Wikipedia) za svoje radove, pošto je taj sajt dovoljno poboljšao svoj kredibilitet, ocenio je Džimi Vels, osnivač ove poznate Internet enciklopedije. Pre dve godine, odnosno 2005, Vels je izjavio da Vikipedija studentima ne može da služi kao osnova za radove, već samo kao početna tačka u mnogo dubljim izstraživanjima u vezi neke teme.

Međutim, u međuvremenu su načinjeni veliki pomaci kad je reč o Vikipedijinom kredibilitetu, zahvaljujući novim pravilima objavljivanja i provere informacija, istakao je on.

Princip "slobode objavljivanja" koji je važio na Vikipediji, bio je kritikovan.
Pošto u uređenju ove enciklopedije može da učestvuje svaki korisnik Interneta, dolazilo je do objavljivanja netačnih i nepreciznih informacije ili onih bez pouzdanog izvora.

U Vikipediji je sada uspostavljen sistem provere informacija koju obavljaju dobrovoljci, a njeni „odgovorni“ razmišljaju o tome da svi kvalitetni i pouzdani članci ubuduće nose oznaku "zastave" (flag).

Francuski univerzitet na Internet aukciji

Grupa francuskih studenata stavila je Univerzitet u Evriju na aukcijsku prodaju putem Interneta, u znak protesta zbog nezainteresovanosti države za tu obrazovnu ustanovu i zakona o obrazovanju.

 "Budući da nema novca za fakultet i da država nema interesovanja, najbolje rešenje je prodaja. Nastavu ćemo držati napolju, velika stvar!", kažu studenti, koji su svoj univerzitet ponudili 26. novembra na aukcijskom sajtu eBay sa početnom cenom od 36,50 evra.
Univerzitet, koji se nalazi u jednom od južnih predgrađa Pariza je "novijeg datuma, u dobrom stanju i praktičan", naveli su ponuđači. Navodi se takođe da raspolaže sa preko 1 600, uglavnom gostujućih i slabo plaćenih profesora i oko 10 300 studenata koji većinom volontiraju ili stažiraju po preduzećima uz minimalan trošak za poslodavce.

Ponuđači upozoravaju potencijalne kupce i na neophodne radove kao što su zatvaranje "nezdravih amfiteatara" i smanjenje broja studenata postavljanjem "filtera prilikom upisa".

Kao dodatno upozorenje navodi se da ne postoji mogućnost "kućne dostave", već kupac mora lično da preuzme kupljeni objekat. Za samo dva dana, cena Univerziteta u Evriju narasla je na 10 miliona evra.

Svetska digitalna biblioteka

U međunarodnom projektu "Milion knjiga" kompletirana je digitalizacija više od 1,5 miliona knjiga. One su tako postale dostupne na Internetu, saopštio je Evropski novinarski centar.

Prvi put, pošto je projekat pokrenut 2002. godine, sve knjige su dostupne na jedinstvenom web portalu Svetske biblioteke - www.ulib.org. Projekat predvode američki univerzitet Karnegi Melon, kineski univerzitet Zeđang, Indijski naučni institut i Aleksandrijska biblioteka u Egiptu.