Festival Evropskog Dugometražnog Dokumentarnog filma nam je i ove godine pokazao da se dokumentarni film razvija i pronalazi nove načine kojima dolazi do gledaoca širom sveta. Ovo je 4. godina kako ovaj festival postoji, i presrećni smo što možemo da kažemo da se svake godine povećava broj gledalaca i da sale postaju punije.

Ovogodišnji festival, kao i prethodnih godina, je u punom sjaju dočekao i obradovao svoje gledaoce sa 7 dokumentarnih filmova a to su : „Nomadak TX” autora Raul de la Fuentea, „Muke s komarcima i druge priče” autora Andreja Paunova, „Iza muzike” autora Igora Hajcmana, „Worldstar” autorke Nataše fon Kop, „Septembri” autora Karles Boša, „Zvono’’ autora Audrijus Stonisa i „Manastir” autorke Pernile Rose.

Gosti Festivala, tj. poštovani gledaoci, su imali priliku da posle svake projekcije filma popričaju sa režiserima ovih filmova i bolje se upoznaju sa njihovim namerama, idejama koje stoje iza svega i da saznaju koliko su im očekivanja od njihovih projekata, i od njih samih, na kraju rada bila ispunjena.

Publika je imala mogućnost da postavlja pitanja i da se dalje interesuje za teme koje su im bile prikazane i sa dokumentima života sa kojima je bila suočena.
Ovo je stvarno sjajan gest organizatora festivala, zato što na taj način šire pozitivne namere i kulturu „postavljanja pitanja i davanja odgovora“ među gledaocima i samim tim podižu kvalitet ovog festivala i prenose ga na posebno mesto.

Ovaj festival organizovao je i radionice gde su u saradnji sa stručnjacima i selektorima ovog festivala, kao i autorima filmova, zainteresovani pojedinci mogli da saznaju više o ovoj filmskoj umetnosti i o pojedinačnom radu svakog dokumentariste, kao i njihovim različitim pogledima na dokumetarni film.

„Nomadak TX“ režisera Raul de la Fuentea nam dolazi iz Španije i govori o značaju muzike, o tome koliko je muzika univerzalna i kako na svakom jeziku znači isto. Dvoje muzičara putuju svetom i sa instrumentom čalaparte, koji je njihov izum, pozivaju muzičare raznih zemalja da učestvuju i stvore novi zvuk i time stvore novi dijalog koji putuje dalje sa njim i još dalje kao ideja.


„Muke s komarcima i druge priče“ režisera Andreja Paunova je film, kao što i sam naziv kaže, o malog gradu negde u Bugarskoj koji trpi najezdu komaraca. „Film koji je naizmenično očaravajući i uznemiravajući“.



„Iza muzike“ režisera Igora Hajcmana koji nam dolazi iz Nemačke je uzbudljiva i dirljiva lična priča režisera ovog dela i njegovog oca koji je dirigent. Revolucionaran u dokumentarnom smislu zato što probija granice lične spoznaje režisera u procesu nastajanja same priče.


„Worldstar“ režiserke Nataše fon Kop dolazi iz Nemačke i na genijalan način se bavi životom češkog fotografa čije je ime Miroslav Tihi i ne zanima ga ništa što se zove slava ili novac, to što ga ljudi smatraju genijem, ili to što su mu dela izlagana svugde i što se prodaju. Zanima ga jedino fotografija i umetnost u esenciji samoj. Genijalno ostvarenje!


„Septembri” režisera Karles Boša je španski film o Madridskom zatvoru u kome se svakog septembra održava izbor za najbolju pesmu. Zapanjujuće priče samih aktera i atmosfera vrlo originalno oslikava istinu koja se približava istini života i dubokim emocijama ljubavi između samih aktera.


„Zvono“ režisera Audrijus Stonisa dolazi iz Litvanije i na revolucionaran dokumentaran način priča o zvonu koje se nalazi na dnu jezera i sve što je ostalo od dokaza o njegovom postojanju su priče, legende i verovanja ljudi koji žive u tom mestu. Filmska ekipa proživljava potragu i na zemlji i ispod njenog nivoa u dubinama jezera i, uz predivne prizore i prikladnu atmosferu, dolazi do odgovora.


„Manastir“ režiserke Pernile Rose Grenker dolazi iz Danske i govori o gospodinu Vigu i o njegovoj 50-godišnjoj ideji, tj. snu da napravi manastir od zamka koji je u njegovom posedu. Ovaj film kao jedna velika bajka govori, između ostalog, o tome da ljudi u poznim godinama, iako se prelivaju od životnog iskustva, u stvari tek počinju da žive i ostvaruju svoje snove. Film je posvećen gospodinu Vigu koji umire pre kraja snimanja ovog filma koje je trajalo 7 godina, ali ostavlja iza sebe manastir i u njemu mesta za ruske kaluđerice, popa i ostale buduće stanovnike tog mesta.

Nadamo se da će kultura odlaska na Festival Evropskog Dokumentarnog Dugometražnog filma nastaviti i sledećih godina i da će program biti sve raznovrsniji i zanimljiviji.
Dokumentarni film je ipak posebna kategorija, ogranak filmske umetnosti, zato što se bavi samom istinom iz bilo koje perspektive i iz bilo čijih očiju.

Zapanjujuće je da dokumentarni film toliko ulazi u bilo koju tematiku svojom formom, da je jedini rezultat uvek istina, bilo režisera u potrazi za idejom ili samih aktera filma, pojava raznih vrsta i univerzalnih vrednosti koje uvek nalaze svoj put na ovom svetu.

Trebalo bi da podržavamo odvažne dokumentariste da još više stvaraju, kako bi na taj način kreirali novu sopstvenu umetnost i prenosili je dalje do gledaoca, tj onoga za koga je priča namenjena. Na kraju krajeva, istina kao priča koja teče od jedne do druge osobe i stvara novu istinu je jedino što je bitno u ovoj velikoj reci zvanoj Život!