Jedina koju u drugom svetskom ratu Hitler nije bombardovao, stara i na momente urbana, oblačna i na momente sunčana, gotovo duplo manja od Beograda, nekada komunistička, danas samo...evropska, češka prestonica, Prag.

Na ulasku u grad susrešćete se sa „čarima“ periferije. Prigradska naselja Praga podsećaju na jedno veliko ništa.
Stari, tipično istočnoevropski blokovi niskih zgrada navode vas na krug, i to onaj od 180 stepeni, tj. poželite da se brže-bolje vratite tamo odakle ste došli, pa makar to bila i Srbija.

Ipak, ako se osmelite i odlučite da nastavite neizvestan put misleći se „hoće li sivilo ispred mojih očiju nestati?!“, videćete da je stara srpska mudrost preokrenuta i sada glasi: „Sve što je ružno kratko traje“.

Centar grada, kao i sve ostale znamenitosti oko njega (uključujući Zlatnu ulicu, toranj sa kog se vidi ceo grad, nacionalni park do kog se stiže žičarom itd), pomaže vam da, ukoliko ste nekad poželeli da se osetite kao u srednjevekovnom gradu, ostvarite svoju želju.

Zapušite nos (jer se u srednjevekovnim gradovima nije osećao hot-dog na centralnom trgu) i širom otvorite oči.
Na marginu svojih misli smestite neka opažanja koja će vam sigurno odvraćati pažnju, a tu pre svega mislim na gomilu turista koji će se oko vas gurati, ne bi li uslikali što više bezveznih fotografija na kojima nema ljudi, već samo vrhova i satova sa katedrala i sl. (pobogu, te se fotografije nalaze već na razglednicama).

E, kad ste postupili prema uputstvu, saznate kako je bilo Prusima, Austrougarima ili Rusima dok su tokom istorije vladali ovim delom Evrope.

Kad smo već kod Rusa, njih gotovo i da nema u Pragu.
Česi su, kažu, alergični na sve što stiže iz Rusije, na ljude, jezik, kulturu, pa čak i energente bez kojih se danas, jelte, ne može. Razlog tome je niz godina nakon Drugog svetskog rata tokom kojih je tadašnja Čehoslovačka bila praktično ruska kolonija, tj. nalazila se pod ruskom „šapom“, kako vole da kažu mnogi istoričari.

Pazite se svih ljudi koji eventualno imaju želju da vam ispričaju legende vezane za ovaj grad. Ukoliko ipak dozvolite da se tako nešto desi, otkažite sve obaveze u naredna tri meseca, jer će naracija poprilično potrajati. Ima zaista puno toga.

Počevši od studenta, kojeg su Rusi ubili i po kom se sada zove jedan od trgova u Pragu, svih mogućih priča vezanih za Plišanu revoluciju iz 1989, preko legende o starom Karlovom mostu. Kažu da ćete sa onom osobom sa kojom pređete preko tog mosta ostati večno!

Mnogi znaju i za legendarnog čičicu koji je voleo da Pragom šeta isključivo noću, jer je, kako je govorio, jedino tako na miru mogao da razgleda arhitekturu i uživa u svim lepotama ovog grada. Ništa od toga ne bi bilo toliko čudno da on nije, jedne večeri, sa pomenutog Karlovog mosta, da izvinete, izvršio veliku nuždu. Ne želite da znate kako neki ljudi zovu ovaj legendarni most zbog ove priče...

Inače, na ovom mostu je tokom celog dana ubedljivo najveća gužva, te je u tom smislu, zimi, izuzetno koristan. Kad vam je hladno, a pri ruci nemate dodatnu jaknu, pravo rešenje je...gužva! Ona će vas ugrejati bolje i od jakne i od kuvanog vina koje možete kupiti na istom trgu gde i čuvene češke kobasice (to su u stvari viršle, ali oni očigledno ne prave razliku kao mi... koji su luzeri e!)...

Poslednja po redu novogodišnja noć, ona nakon koje listamo kalendar 2008. godine, u Pragu je proslavljena tako da bi se Mahmud Ahmadinedžad osećao kao kod kuće. No, slika govori više od reči...


Teheran, tj. Prag u novogodišnjoj noći

Muzike je bilo na samo jednom od trgova, dok je na svim ostalim sve pucalo i sevalo od boga pitaj čega... Ljudi su bežali i u istom trenutku vrištali i smejali se, zgražavali se i oduševljavali, vikali i...ćutke posmatrali situaciju...

Vladala je euforija, ljudi su pokušavali da izvuku živu glavu i istovremeno uživaju, trče, ali i da sve okolo zapaze, napiju se, ali i ostanu trezni, ne bi li im se cela situacija duboko urezala u sećanje.

Srbi su skakali, Italijani pevali, Amerikanci molili Boga da Mahmud zaista nije umešao prste pa bacio koju nuklearku, Česi verovatno igrali jamb po kućama, pošto ih na ulicama nije bilo (neverovatno dosadan narod), a Francuzi su se ljubili, i to...molim lepo, u sred kruga u koji su ljudi ubacivali petarde i ostale eksplozivne naprave! Njih dvoje su se ljubili, dok im je pod nogama pucalo sve i svašta, a razni ljudi vikali „Izgorećete u ljubaviiii“.

Ipak, da bi ste zaista osetili atmosferu koja vlada u Pragu, morate uraditi sledeće: KUPITI KARTU, IZVADITI VIZU (sada vam je već potrebna šengen viza, jer je Češka u međuvremenu postala jedna od zemalja iz „šengen zone“) I PONETI SA SOBOM GOMILU POZITIVNE ENERGIJE (bez koje će vam biti dosadno i na Maldivima, Havajima, Ibici, pa i u Pragu...), jer ako slika govori više od hiljadu reči, oči govore mnoooogo više od toga....