Po objavljivanju informacije da će se svim punoletnim građanima Srbije, koji ranije nisu stekli akcije u procesu privatizacije, biti podeljene akcije javnih preduzeća, sigurno ste se zapitali: „Super, ali šta ću sa njima?“.
Ovaj tekst trebalo bi da čitaocu pruži kakvu-takvu sliku o prednosti ulaganja na berzu i koristi koje on od toga može imati.

Mladi u zemljama sa razvijenim ekonomijama imaju od malih nogu usađenu svest o značaju berze i mogućnosti koje ona pruža.
Tako, nisu nimalo retki studenti koji poseduju akcije kompanija iz svoje zemlje, upuštajući se u avanturu zvanu berza. Kod nas je berzansko trgovanje aktuelno tek nekoliko godina unazad, pa je njegovo poznavanje i shvatanje na zaista niskom nivou.
Naravno, vremenom će se i to popravljati, a prva prilika ukazaće se kada na scenu stupi trgovanje akcijama javnih preduzeća koje će većina nas dobiti u narednih nekoliko meseci i godina.

Oko 4 miliona građana će se obresti u ulozi akcionara najvećih srpskih kompanija, iako mnogi to nisu ni očekivali, niti su za to spremni. Dok trgovanje ovim akcijama ne krene, trebalo bi se što više informisati i istraživati šta sve može da se dobije od njihovog posedovanja.

Kada akcije već budu u vašim rukama, nikako ne treba smetnuti sa uma zakon ponude i tražnje, jer zamislite šta će se desiti sa akcijama koje će u jednom momentu naći na strani ponude u ogromnom broju. Razlog prodaje biće želja da se lako i brzo dođe do keša zarad tekuće potrošnje, dok će, verovatno, mali broj ljudi inteligentno i racionalno prosuditi šta sa njima.

Cilj teksta nije da se sugeriše da li je bolje te akcije prodati ili zadržati, već želja da se čitalac dobro zamisli pred donošenje te odluke.

Najveći broj ljudi obradovao se dobijanju akcija i u tome video mogućnost jednog finog letovanja, odlaska u neku veliku evropsku prestonicu, ili pak kupovinu polovnog automobila. Međutim, trebalo bi pokazati određeni nivo racionalizacije i samokontrole.

Akcije preduzeća koje se dele spadaju u najbolje srpske kompanije, koje, shodno tome, ostvaruju ogromne profite. Kad se tome pridoda činjenica da su neki od njih i apsolutni monopolisti, odnosno, samo oni mogu obavljati tu delatnost (Aerodrom Beograd ili Elektroprivreda Srbije, na primer), više je nego očigledno o koliko se moćnim kompanijama radi.

Kada se određena akcija kupi, na njoj se može zaraditi na dva načina.
Prvi se tiče dobijanja dividende, pošto preduzeća koja su ostvarila profit na kraju godine isplaćuju deo zarade vlasnicima svojih akcija. Međutim, iznos koji se akcionarima isplaćuje najčešće nije obiman, ali ni siguran, pa samim tim nije ni privlačan.

Drugi, i daleko značajniji, vid zarade na akcijama proizilazi iz očekivanja da će njena cena u budućnosti porasti, pa se tako kada se akcija proda skuplje nego što je kupljena, ostvaruje zarada, koja se naziva kapitalna dobit.
Ukoliko se pogodi pravi trenutak kupovine i prodaje, zarade na ovaj način se mogu kretati i po nekoliko stotina procenata.

Da bi se bolje objasnila mogućnost zarade na berzi, poslužićemo se jednim konkretnim i na činjenicama zasnovanom primeru. Da ste početkom decembra 2006. godine kupili akcije bečejskog Soja proteina za oko 2.000 dinara, koliko je tada stajala jedna akcija, sada biste mogli da je prodate za oko 3.200 dinara, što predstavlja zaradu od 60%.

A, zamislite da ste još imali „nos“ da će u drugoj polovini 2007. doći do krize na Beogradskoj berzi i pada gotovo svih cena akcija, koji traju i dan danas. U maju 2007. godine biste ove akcije mogli da prodate za čak 6.000 dinara. Zarada od 300% za samo šest meseci predstavlja nešto što se ni na jedan drugi, legalan, način ne može steći.

Ukoliko neko preduzeće dobro posluje, ostvaruje solidan dobitak i ima optimističke planove za budućnost, biće primamljivije za investitore koji će želeti da poseduju njegove akcije. Shodno tome, cena tih akcija će rasti i kroz nekoliko meseci ili godina, a kapitalna dobit mogla bi se meriti stotinama procenata. To je ono što bi svaki budući vlasnik akcija javnih preduzeća trebalo da ima na umu.

Ukoliko se pak i odlučite za brzu prodaju ovih akcija, barem se potrudite da sačekate da prođe prvi talas prodaje, s obzirom na to da će veliki broj ljudi, u želji da akcije unovči, pohrliti na berzu. Iskusni investitori iskoristiće ovaj trenutak i po bagatelnim cenama steći će veoma kvalitetne akcije po veoma niskoj ceni.

Kako vreme bude odmicalo a akcije verovatno rasle, oni koji su ih prodavali zažaliće što nisu bili strpljiviji. Nažalost, tada je već kasno i propuštena zarada se ne može nadoknaditi.

Svako ko bude stekao akcije, neka se posluži svojom elementarnom logikom (ili barem ovim tekstom) i na bazi toga donese odluku šta će sa svojom imovinom koju ima u obliku akcija.
Šta god da se uradi, verovatno će to biti najbolje što se u taj mah učinilo.

Međutim, ukoliko se kroz par meseci shvati da je, umesto novog kompjutera, mogao biti kupljen polovan automobil ili plaćene master studije u inostranstvu, neka to ne bude propast sveta.
Samo buđenje svesti o koristima koje berza pruža više je nego dovoljno, a tada nastupa pravo vreme za novu avanturu i kupovinu novih akcija.


Ukoliko želite da saznate nešto više o berzi, posetite link:
http://www.studentskisvet.com/magazin/20080309/kupujem-prodajem-oduzimam-dodajem-sta-je-to-berza