Hteli, ne hteli, poslednjih mesec-dva dana bili ste primorani da slušate o berzi, akcijama, tržišnim cenama, kretanjima i uticajima na nju. Gotovo je sigurno da ste se više puta zapitali: „Čekaj, šta je to berza? Šta ja uopšte imam od nje? Čemu ona služi?“.

Ukoliko je to tačno, ovaj članak bi trebalo da pruži bar neke od tih odgovora i koliko-toliko čitaocu približi suštinu berze i uopšte razlog njenog postojanja.


Šta je berza?

Istorija berzanskog poslovanja u Evropi i svetu duga je više vekova, dok je u Srbiju došla sa osamostaljivanjem od Otomanske imperije. U tom periodu, pre II svetskog rata, Beogradska berza bila je jedna od cenjenijih u regionu, ali i u Evropi.

Pratila je trendove, imala dominantan položaj na Balkanu, a trgovalo se onim što je Srbija u to vreme najviše imala i izvozila – svinje, šljive, pasulj...
Već pri ovom pominjanju svinja i šljiva kao predmeta trgovanja, možda ćete se zapitati: „A gde su akcije? Šljive se valjda prodaju na pijaci?“, pa tako dolazimo do činjenice da i berza predstavlja jedan vid pijace. Doduše, jedan specifičan, dobro uređen i veoma organizovan vid pijace.

Međutim, na toj pijaci predmet trgovanja može biti akcija (ili neka druga hartija od vrednosti, pošto ih postoji veoma veliki broj), ali i roba. Danas se svakodnevno na svetskim berzama, osim akcijama i drugim hartijama od vrednosti, trguje zlatom, naftom, kukuruzom, dijamantima, gvožđem i brojnim drugim robama.

Stvar je da roba kojom se na berzi trguje mora biti strogo definisana, jer kupac kada kupuje tu robu ne vidi. On kupuje na neviđeno, pa da se to trgovanje ne bi svelo na kupovinu „mačke u džaku“, berza se brine da kupac tačno zna šta će kupiti iako robu ne vidi i fizički.


A akcije?

Berza je nastala iz jednostavne potrebe da oni koji imaju višak novca lakše pronađu one kojima taj novac treba za pokretanje i obavljanje nekog posla.
Ljudi koji su ulagali sredstva, nisu to činili „na lepe oči“, već su zauzvrat dobijali potvrde o udelu u vlasništvu preduzeća kom bi sredstva dali.
Tako su nastale akcije.

Akcije, dakle, predstavljaju udeo u vlasništvu kompanije koja ih je izdala u cilju prikupljanja sredstava za obavljanje svoje poslovne aktivnosti.
Kada neka osoba kupi akciju, ona faktički postaje delimični vlasnik preduzeća i po tom osnovu prisvaja deo zarade, što se naziva dividenda.

Takođe, ta osoba ima pravo glasa prilikom odlučivanja u preduzeću, koje je srazmerno broju akcija koje poseduje.
Još jedna stvar koja je akcije i akcionarski vid poslovanja stavilo u dominantnu poziciju u svetu leži u činjenici da, ukoliko preduzeće čije akcije posedujete propadne i bankrotira, možete da izgubite samo onoliko koliko ste uložili u njih i ništa preko toga.

Kada propadne preduzeće čiji je vlasnik fizičko lice, a ne grupa akcionara, on dugove plaća čak i iz svoje lične imovine, tako da akcionari neće biti u poziciji da im se pleni kuća, televizor ili kauč zarad naplate dugovanja koje je firma napravila.


Šta je svrha berze?

Vratimo se sada na berzu. Kada firma izda svoje akcije, one postaju predmet trgovanja na berzi. Neko ko je u tom trenutku kupio akcije možda kasnije želi da ih proda. Nekom drugom će se te akcije možda učiniti dobrim, pa će ih kupiti.

Međutim, ove kasnije kupoprodaje više se ne tiču preduzeća čije su akcije predmet trgovanja. Ono ih je u prvom koraku izdalo, prikupilo sredstva za poslovanje i imaće veze sa berzom tek kada bude želelo da emituje nove akcije.

Učesnici u trgovanju su sada neki drugi akteri čiji je cilj zarada ili sticanje vlasništva nad preduzećem. Pa koja je poenta berze, pitate se vi.

Svrha postojanja berze leži u činjenici da uvek postoje oni sa viškom i oni sa manjkom kapitala. Bez berze, investitor bi lutao ulicama, davao oglase, zvao prijatelje i poznanike, pitajući da li nekome trebaju sredstva ili bi svoj kapital jednostavno držao ispod jastuka, u sefu ili čarapi.

Taj kapital bio bi mrtav i ničemu ne bi doprinosio. Postojanjem berze, investitoru je omogućeno da veoma lako i brzo pronađe zainteresovanu stranu koja će od njega uzeti novac i upotrebiti ga na mnogo efikasniji način, a koristi će imati svi.

Investitor će zaraditi i uvećati svoj kapital, preduzeće će pokrenuti posao, zaposliće ljude i takođe zaraditi. Cela privreda jedne države ima višestruke koristi ukoliko poseduje kvalitetnu i aktivnu berzu.


Kako stvari stoje u praksi?

Kada smo malo pojasnili sam pojam berze i akcija, trebalo bi reći nešto i o tome kako se stvari odvijaju u praksi, pre svega u Srbiji.
Svaki građanin može imati akcije, ali on ne može lično otići na Beogradsku berzu i reći: „Dajte mi dve akcije Metalca iz Gornjeg Milanovca“.

Akcije na berzi jedino mogu prodavati i kupovati ovlašćeni brokeri i dileri. Brokeri predstavljaju klasične posrednike, pošto izvršavaju naloge koje su dobili od svojih klijenata, dok, za razliku od njih, dileri imaju sličnosti sa svojim „kolegama“ koji prodaju devize na Zelenom vencu, jer na berzi trguju na svoju ruku i za svoj račun, te stoga nisu toliko bitni za dalju priču.

Lice koje bi htelo da kupi akcije neke srpske firme, mora da otvori račun u banci na koji će uplatiti sredstva potrebna za kupovinu akcija i na koji će mu kasnije leći novac kada te, ili neke druge, akcije proda.

Sledeći korak jeste odlazak u neku od brokerskih kuća, kojih u Srbiji ima preko 80, i potpisivanje ugovora o zastupanju u trgovanju. Kada se ispune ovi pravno-administrativni uslovi, izdaje se nalog brokeru da kupi određenu količinu akcija, određene kompanije, po određenoj ceni.

Cena akcija na berzi zavisi od odnosa ponude i tražnje za njima, koje će, pak zavisiti od kvaliteta poslovanja tog preduzeća, najavljenih poslova, ostvarenih planova i sličnih informacija.

Ukoliko je preduzeće kvalitetno, za očekivati je da će više ljudi želeti da kupi njegove akcije, pa će tako njihova cena rasti. U suprotnom, ako je procena da je preduzeće loše ili će biti loše, više lica će želeti da se otarasi svojih akcija i tako izbegne gubitke, što će dovesti do pada njihove cene. Ova pojava se u teoriji i praksi jednostavno zove zakon ponude i tražnje i govori o tome da što je tražnja za nečim veća cena će rasti, dok ukoliko je ponuda veća cena će padati.


Koju akciju kupiti?

Sam izbor koju akciju treba kupiti trebalo bi da bude donesen na osnovu informacija koje postoje u javnosti.
Strogo su, međutim, zabranjena trgovanja na bazi informacija koje nisu dostupne javnosti, tzv. inside informacije. One su dostupne najčešće menadžerima firmi, savetnicima, partnerima... i ukoliko se dokaže da je neko stekao zaradu na bazi inside trgovanja, u pojedinim zemljama preti čak i zatvorska kazna.

Izvor informacija može biti dnevna štampa, stručni ekonomski listovi, internet sajtovi berze, brokerskih kuća i kompanija, i dostupni su svima. Međutim, neće svi uvek iskoristiti informaciju na pravi i isti način. Tu leži mogućnost da se kupi akcija koja je trenutno potcenjena, čija je cena ispod realne, i kasnije proda kada njena cena poraste.

Sve ovo što je izneto ima za cilj da čitaocu, studentu približi način funkcionisanja berze i koristi koje ona donosi.
Svakako, ušteđevinu ne treba čuvati i skrivati od drugih držanjem pod jastukom, jer to ne koristi nikome.
Kupovinom akcija dobija se mogućnost zaista pristojnih zarada, ali i jednog sasvim novog vida avanture.

Praćenjem kretanja cena akcija, ali i okolnosti u društvenom i ekonomskom okruženju države, mogu se doneti ispravne investicione odluke.
Stoga, ukoliko do sada niste kupili akcije, posetite sajt Beogradske berze www.belex.co.yu, pogledajte kretanja akcija pojedinih srpskih kompanija, pročeprkajte podatke o njima i donesite odluku koju ćete od njih kupiti.

Teško da ćete pogrešiti s obzirom na to da je Beogradska berza već mesecima u „debelom“ minusu, pa je nekako logično očekivati brz i intenzivan rast po rešavanju problema koje muče investitore, a tiču se pre svega političke i ekonomske (ne)stabilnosti naše države.

Ukoliko želite da saznate nešto više o besplatnim akcijama, posetite link:
http://www.studentskisvet.com/magazin/20080309/besplatna-podela-akcija-sta-sa-njima