Evo ga opet... Jedni se neizmerno raduju i već se smeštaju u fotelje ispred svojih televizora, a drugima se opet javlja onaj mučni osećaj u stomaku i želja da prebace televizor u podrum na period od 100 dana i da negde nestanu.
Da, reč je o reality show-u Veliki brat (Big Brother) koji kod nas, kao i u svetu, ruši rekorde gledanosti jedne TV emisije.

Prvi put je ovaj šou prikazan u Holandiji 1999. godine, a nakon toga je skoro brzinom svetlosti zahvatio sve kontinente, pa se danas prikazuje u više od 25 država sveta. Kod nas je stigao 2006. godine pod pokroviteljstvom produkcijske kuće Emotion i televizije B92.
Prikazana su dva serijala (drugi je prekinut zbog tragedije u kojoj su nastradali bivši ukućani) i jedan VIP serijal, a evo sad je u toku drugi.

Pravila igre

U slučaju da neko ne zna, šou je zamišljen tako da se u istu kuću (na određeni vremenski period) nastani odrećen broj nepoznatih ljudi, koji se međusobno ne poznaju. Po pravilu, to su ljudi iz različitih sredina i različitih karaktera.

Sve vreme boravka u kući, takmičari su u potpunosti izolovani od ostatka sveta, a svaki trenutak proveden u kući beleže brojne kamere koje se nalaze SVUDA. Pobednik je samo jedan i on odnosi novčanu nagradu (koja je, naravno, najčešći motiv za učešće u ovoj emisiji).
O pobedniku odlučuje publika, koja učesnike posmatra na malim ekranima u predvićenim terminima (nekoliko puta dnevno) ili preko Interneta 24 časa dnevno.

Da bi ispunili dan takmičarima koji nemaju na raspolaganju nikava sredstva za razonodu, producenti smišljaju zadatke koji obično podrazumevaju smešne uniforme i skakutanje po kući. Za dobro ponašanje nagrađuju ih žurkama, koje su verovatno omiljeni deo za publiku, jer se uz alkohol i muziku desi ponešto „zanimljivo“, o čemu sutradan može da se priča.

Svake nedelje jedan ukućanin bude „izbačen“ iz kuće na osnovu glasova publike koja glasa putem SMS-a, a onaj koji ostane poslednji pobeđuje i zasluženo dobija novac.


Proterani iz društva na 100 dana

Iako je ovo jedna od najgledanijih emisija u Srbiji, mišljenja su ipak podeljena.
S jedne strane su slepi obožavaoci, negde između postoje oni koje ponekad „povire“ iz dosade ili radoznalosti, a tu su i oni (možda tek 2% stanovništva koji imaju TV) kojima nije jasno kako razuman (mlad) čovek može da potroši jedan deo svog slobodnog vremena da bi gledao nekog Peru i Žiku kako peru zube.
Ako spadate u ovu poslednju grupu, nažalost, imaćete velikih problema.

U periodu dok traje ovaj fenomen od TV emisije, iako ne želite to da gledate (a naravno poštujete pravo drugih da gledaju, pa ne razmišljate o nekim radikalnim potezima da npr. tražite da je zakonom zabrane), priče vezane za tu najnoviju narodnu zabavu ne možete nikako da izbegnete. Kad kupite dnevne novine (ako već nije na naslovnoj strani) sigurno će bar dve cele stranice biti posvećene „ukućanima“, njihovoj rodbini i prijateljima ili kućnim ljubimcima.

Na iste sadržaje ćete naići i ako se, umesto putem štampanih medija, informišete putem Interneta. Sve to i nije toliko strašno i može se zaobići, naravno - prevrnete stranu i kliknete na drugi link. Veći izazov će biti vaše integrisanje u društveni život u ovom periodu.

Ukoliko ne znate imena ukućana i njihove najnovije poduhvate, može da vam se desi da zaista budete izopšteni iz društva. Bićete nesposobni da se uključite u žustre diskusije o tome koji su se to ukućani dirali ispod pokrivača prethodno veče, ko je i zašto plakao i ko se s kim posvađao.

Možete doći u neprijatnu situaciju da svi oko vas odjednom koriste neku novu uzrečicu (kao npr. VRH BRATE) i smeškaju se, a vama nikako nije jasno otkud sad to. Kada posle nekog vremena uočite da je uzrečica prosto postala deo svakodnevnog govora, odlučite da upitate nekog od vaših prijatelja (koji koristi istu) o čemu se radi. A kada saznate da je uzrečicu lansirao jedan od stanara najpoznatije kuće, shvatite i razlog svoje zbunjenosti.

Možete da ga ne gledate, ali ON gleda vas

Ono što je utešno, za one koji ne gledaju ovu popularnu emisiju, je to što su psiholozi, sociolozi i kulturolozi izgleda naklonjeniji njihovoj strani. Ovi stručnjaci, doduše, više upozoravaju na posledice postojanja ovakvih emisija uopšte, a u manjoj meri analiziraju razloge popularnosti kod mladih ljudi koji to gledaju.

Psiholozi, i kod nas i u svetu, ističu da sve manje poštujemo pojedinca, njegove slobode i privatnosti i da ovakve emisije dovode do afirmacije voajerizma u savremenom životu i svetskoj kulturi.

Neretko upoređuju ovakve emisije sa onim što nam se dešava u stvarnom životu, u kom smo na fakultetima, saobraćajnicama, u bolnicama i na radnim mestima okruženi kamerama i da ovakav nadzor naših života i gubitak privatnosti prihvatamo i odobravamo.



Ne možeš s njima, ne možeš protiv njih

Lek protiv ove društvene bolesti izgleda ne postoji. Ne možete da se izolujete na 100 dana, a neće pomoći ni ubeđivanje, ni vrištanje na sav glas (kako smatrate da je to glupo) da nećete da pričate o tuđim životima dok pijete kafu ili šetate gradom.

Možete samo biti strpljivi, sačekati da prođe i nadati se da će narodu ubrzo dosaditi, da će prestati da se emituje i da ćete onda moći da odahnete (bar do neke sledeće gluposti smišljene za zabavljanje širokih narodnih masa).