Nakon 1998. godine i famoznog Zakona o univerzitetima, sportske aktivnosti, na najvećem broju fakulteteta, su uglavnom spale na malobrojne sportske sekcije i udruženja.
U Novom Sadu, početkom 2007. godine zabeležen je pokušaj da se sportske aktivnosti popularizuju među studentima kroz jednosemestralni projekat besplatnih sportskih aktivnosti. Projekat je dao izuzetno zapažene rezultate, ali...

Fizička aktivnost u obrazovanju mladih tradicionalno je predstavljana kao značajan faktor. Ne samo što doprinosi fizičkom jačanju, već ujedno pomaže i očuvanje zdrave psihe, razvija takmičarski duh i doprinosi stvaranju svestrane ličnosti.
Ovo su samo neki od razloga zašto je u osnovnom i srednjem obrazovanju kod nas fizičko vaspitanje obavezan predmet.

Nekada je fizičko vaspitanje, fiskultura ili „šport“ bila aktivnost sveprisutna i na univerzitetskim nivoima. Univerzijade, kojima je nekada pridavan daleko veći značaj, danas su uglavnom marginalizovane – iako bi njima trebalo poklanjati izuzetnu pažnju s obzirom na starosnu kategoriju.

Kod nas, počev od 1998. godine kada je donesen novi Zakon o univerzitetima, fizičke aktivnosti su uglavnom povučene sa fakulteta.
Došlo je vreme sportskih udruženja koja više predstavljaju svojevrstan kuriozitet i odstupanje od pravila da fakultet organizuje redovne fizičke aktivnosti, takmičenja i slično.

Kult telesne kulture, koji se uglavnom održao u Aziji a tradicionalno je razvijen u Americi, doživljava relativno spor comeback u zemljama istočne Evrope.

Iako je teško govoriti o uniformnoj politici i stavu bilo zapadnih bilo istočnih zemalja po ovom pitanju, primetno je da se nigde ova praksa nije smatrala a priori lošom.

U Švedskoj, zemlji poznatoj po socijalnom progresu, studentima je omogućeno da jednom semestralno uplate „sportsku taksu“ u iznosu od 20 do 25 eura (dakle, na nivou jednomesečne teretane kod nas) i da za te pare priušte sebi rekreaciju u vidu jedrenja, skijanja, plivanja, borilačkih veština itd.

Slična situacija je i u Švajcarskoj.
U prekookeanskoj SAD, kao i Kanadi, fakultetski i univerzitetski sportski timovi i sportske stipendije su opštepoznata praksa i o njima je izlišno govoriti. Ovo naročito važi za popularne sportove poput hokeja, bejzbola, američkog fudbala, košarke i plivanja.

Međutim, dokaz da Srbija nije baš „crna ovca“ po ovom pitanju je i odnos zemalja u regionu. Države bivše SFRJ, te Rumunija i Mađarska imaju sličan odnos prema sportu. Ne postoje masovno organizovane sportske aktivnosti za studente i gotovo po pravilu navedene zemlje se oslanjaju na samostalnu aktivnost studenata.


Pokrajina i Univerzitet realizovali pilot projekat

Početkom 2007. godine pristupilo se realizaciji pilot projekta organizovanja besplatnih sportskih aktivnosti za studente na Univerzitetu u Novom Sadu. Nosioci projekta su bili Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport i Univerzitet, a za realizaciju je bio zadužen Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Projekat je trajao jedan semestar, a interesovanje za ove sportske aktivnosti je prevazišlo sva očekivanja.
Za najveći broj programa su pravljene liste za čekanje, a na pojedinim sportskim programima je broj prijavljenih bio i do pet puta veći od broja predviđenih mesta.
Programe, kojih je bilo dvanaest, vodili su studenti sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, uz nadgledanje od strane mentora.

Na studentima koji su učestvovali su pre početka i po završetku programa izvršena antropometrijska merenja i gotovo po pravilu svi učesnici su pokazali poboljšanje fizičkog stanja.

Od programa, zainteresovani su mogli da idu na vežbe na tlu sa akrobatikom, veslanje, društvene plesove, energetski program (stojeće vežbe), karate, korektivnu gimnastiku, košarku, košarku u kolicima, odbojku, sedeću odbojku, planinarenje, šou dens ples, plivanje, stoni tenis, teretanu, fitnes, kao i džudo sa samoodbranom.

Pojedini programi su prilagođeni ili pak specijalno napravljeni za studente sa invaliditetom, što je za ovu, inače ugroženu, grupu bilo veoma značajno.
Demonstracija ovih programa je izvršena u kampusu kada su se pojedini studenti i profesori spuštali na konopcima niz zgradu rektorata, dok su njihove kolege demonstrirale svoje veštine u krugu kampusa.

Iako je projekat zabeležio veliku zainteresovanost studenata i na taj način pružio izuzetno realnu osnovu za ponovno vraćanje u nastavne programe (što su pojedini privatni fakulteti i uočili), nakon završetka ovog projekta nije predviđen njegov nastavak.
Zabeležene su i pojedine inicijative studenata (peticije) sa velikim odzivom, ali reakcija na njih jednostavno ne postoji.

Nadamo se da će sa novim nacionalnim programom za mlade situacija biti promenjena i da će se uvideti značaj ovih aktivnosti, kao i podrške fakulteta i univerziteta.