jpg" alt="" />Pre par godina grupa ljudi je osnovala Stanicu radi strateškog razvoja, edukacije i profesionalizacije u oblasti savremenog plesa u Srbiji i regionu Balkana i radi na afirmaciji ove umetnosti kroz obrazovne i kreativne programe, umrežavanje i promociju produkcije i umetnika.

Stanica - Servis za savremeni ples je ove godine po prvi put pokrenula Kondenz Festival savremenog plesnog soloa i ugostila umetnike sa područja Balkana koji su se predstavili Beogradskoj publici u punom sjaju.

Čini se da ovu organizaciju čine ljudi koji zaista shvataju neophodnost edukacije publike sa naših prostora u smislu predstavljanja savremenog plesa kao važne umetničke forme izražavanja.

Definicija plesa se obično odnosi na metode neverbalne komunikacije između ljudi ili životinja, kretanje objekata i određene muzičke forme i žanrove.
Savremeni ples je dobio naziv po grupi izvođačkih formi koje su nastale u dvadesetom veku. Najslobodnije se može objasniti kao zbirka sistema i metoda koji su se dalje razvijali od modernog i postmodernog plesa.

Postoje različite tehnike i ne može se tačno objasniti i ograničiti definicijom izraz igrača koji se bavi savremenim plesom. Tehnike se koriste da bi se pronašao način da igrač postane namerno izložen mogućnosti da otkrije čitav novi spektar mogućnosti u koreografskom i izlagačkom smislu.

„Solo kao plesna forma je tokom poslednje decenije postao čest oblik izražavanja plesača i koreografa, što podstiče na razmišljanje o razlozima i implikacijama ove pojave: produkcijskim, finansijskim, filozofskim i estetskim.

Proces rada na solo predstavi kao i sama predstava su najčešće načini autorskog preispitivanja i autorefleksije, a nekada i ispovedanja i samopredstavljanja“. (Preuzeto iz programa za festival)

Ova vrsta umetnosti je u stalnom traženju novih filozofija pokreta koji su u biti bazirani na proučavanju ljudskog tela i unutrašnjeg odnosa na relaciji tela i uma.
Ne može se jasno odrediti margina, ali upravo u toj slobodi je sva lepota koju pruža i nove ideje koje se rađaju iz te otvorenosti.

Kondenz je ozvaničio po prvi put novu struju u potrazi za novim i zanimljivim medijumima izražavanja i raznim novim idejama koje pokreću razna pitanja.
Zanimljivim i inovativnim programom probili su led. U stvari, posetioci ovog festivala su imali priliku da se susretnu sa raznim formama i u svakom pojedinom individualnom izlaganju su mogli da pronađu neku temu, bilo da je socijalnog bilo emotivnog karaktera ili nešto sasvim drugačije.

Dobra vest je što će se ovaj festival razvijati kako i tendencije savremenog plesa u regionu i svetu, tako da se u samom startu ogradio od ograničavanja svih formi plesa koje mogu ubuduće da dođu u obzir.

To je prava retkost danas, s obzirom da se sve vodi na neko pripadanje, definisanje i hod u isključivo jednom pravcu.

Prezentovani su radovi u izvođenju:
Lili Handel: Ivo Dimchev(Bg)
Catastrophe comunication combinatoria: Caroline Hainaut and Palle Dyrvall (Se)
Stanje br. 2/Gravidation: Pravdan Devlahović (Cro)
Ulysses: Jurij Konjar(Slo)
I’am pro: spam: Dušan Murić (Srb)
Map of Thoughts: Maria Baroncea (Ro)
R’Y’R: Leja Jurišić (Slo)
MONOtone08: Marta Lazdjanszki (Hu)
Bloom: combined operations: Željka Sančanin (Cro)

Suludo je pričati o tome šta svako delo predstavlja ili davati kratak siže, upravo zato što je ova vrsta plesa toliko slobodna u smislu individualne interpretacije.
Postoje neke okvirne ideje koje su vidljive u smislu ideje koja stoji iza toga, a objašnjenje izvlačimo iz programa ovog festivala.

Publika je bila suočena sa idejama o ljudskom telu kao subjektu fizičke i estetske potrošnje u delu Lili Handel. U Catastrophe comunication combinatoria tema je bila katastrofa, bilo da je u pitanju lična, društvena ili katastrofa sadašnjeg sveta i momenta u kome se nalazimo.

Stanje br. 2/Gravidation, kao što naziv kaže bavi se telom u transformaciji koje levitira između pojma neodređenosti i procesa trudnoće. Ulysses je ideja o ličnom doprinosu ideji o putovanju. Kroz I’am pro: spam umetnik je želeo da pokaže da se „uvek nađe neka filozofija za nedostatak hrabrosti“ A. Kami. Kroz Map of Thoughts umetnica se bavila svakodnevnim gestovima i pokretima.

R’Y’R je ideja o biću koje je uvek u procesu stvaranja, nikada dovršeno, uvek otvoreno za prezentaciju. MONOtone08 je plesna solo predstava koja se bavi pojavom, glasom, pokretom. Bloom: combined operations za temu uzima neodređen pokret i potrebu da se kroz njega realizuje bilo kakvo značenje.

Nadamo se da će ovaj festival ubuduće imati puno prilika da pokaže beogradskoj publici kakve sve inovativne ideje stoje iza umetnosti savremenog plesa bilo da je u pitanju solo ili bilo koja druga podvrsta plesa. Zaista je sjajno što će se u ovom gradu negovati ovakve ideje i ljudi će se lečiti od veštačkih virusa koji leže u samoj srži našeg društva i tražiće inspiraciju u ovoj manifestaciji.

Ovaj festival je istinit dokaz da se u našoj zemlji radi i na edukaciji i promovisanju pravih vrednosti.