Beograd može da nam ponudi veliki broj mesta sa zanimljivim kulturnim sadržajima. Može da nas animira ili privuče.
U spektru različitih interesovanja svako može da pronađe mesto na kome se oseća kao kod svoje kuće.
Međutim, pitanje je da li svako pronađe svoj kutak? Da li se u gradu može pronaći mesto koje je kao deo sopstvene duše zapravo?
Pošto živimo u društvu gde je sve podređeno nama, bar nam tako pričaju, kako u moru informacija koje su nam na dohvat ruke pronaći prave?

Nalazimo se u trenutku gde se oseća neka nova, neiživljena energija koja tek svojim snažnim ispoljavanjem dolazi do pravih ljudi. Koliko će joj trebati do samog mesta udara?
Da li prepoznajemo taj trenutak? Ako ga prepoznajemo, šta da radimo sa njim?

Kako, na primer, jedan umetnik da se snađe u svetu koji se čini otvorenim za nove i mlade tendencije, ali u stvari je samo zatvoren u krugu lobija, beskrajno „bliskih“ poznanstava, veštačkih osmeha koji ne znače ništa ali daju osećaj moći u datom trenutku, presudnom za neko dešavanje.

Nazvaćemo onaj ogranak društva koji se uspešno bavi svojom umetnošću „Društvo dignutih noseva“, čisto radi zanimljive priče a i zbog toga da bi postalo jasno da se umetnici međusobno ne pomažu onoliko koliko bi trebalo i da postoji izvestan jaz između njih.

Posebno mesto zauzima sujeta.
Svi se drže svojih ciljeva ili eventualno se stavljaju u ulogu navijača prema svome favoritu, što je ipak mala podrška ali ne i dovoljna pomoć. Situacija je sledeća - čovek sam sa svojom umetnošću ne može tek tako da bude primećen od strane umetničkog sveta.

Kako ljudi koji imaju kvaliteta a nemaju veze, poznanstva, uticajne prijatelje ili Internet da pokažu svetu plodove svog rada?
Kako se danas može zamisliti čovek bez Interneta? To je zanimljiva tema ali već uveliko potrošni predmet priče, s obzirom na to da smo se svi potpuno prebacili na net način funkcionisanja gde se polako brišu granice ličnog i ljudskog.

Internet će jednog dana sigurno zameniti svaku potrebu za interpersonalnom komunikacijom i ostvariti time neki novi način razmene informacija.
Sajtovi koju nude društvene usluge nastali su upravo iz ovih pobuda, ali ima istine u tome da nas životni tempo danas dovodi do toga da imamo prosto manje vremena za druženje.

Da li je to prednost u odnosu na stare načine komunikacije ili je veliki socijalni hendikep u smislu svakodnevnog funkcionisanja?
Šta se dešava u stvari i šta je predmet naše priče?

Većina ljudi poseduje toliko različitih, obimnih interesovanja i neopisivu glad da se ona zadovolje. Upravo zbog dostupnosti svih informacija koje su udaljene 1 klik od nas, postavlja se pitanje da li je bilo šta do čega se dolazi na teži način, sa puno napora, manje zanimljivo ili prevaziđeno?

Mnogo mladih ljudi ima ambiciju da zarađuje od svoje umetnosti a nisu u mogućnosti, ne zbog nedostatka ideja već zbog nedostatka novca za realizaciju, prostora i poznanstva „pravih ljudi“. Malo je onih mesta u gradu koja su otvorena za mlade, još neafirmisane umetnike koji žele da uđu u spoljašnji svet i bave se stvarima koje ih zanimaju, bilo da je u pitanju muzika, film, ples, slikarstvo, vajarstvo, pozorište ili bilo koja druga vrsta umetnosti.

Već poznata mesta koja se bave ovim sadržajem, ali su poluotvorenog tipa, su studentski centri ili kulturni centri.
Poluotvoren prostor znači da bez neke „teške osnove“ ili srećnih okolnosti ljudi nemaju pravo da traže prostor za prezentaciju ličnih dela na takvim mestima.
Ukoliko postoje takve tendencije da se afirmišu mladi umetnici koji žele da rade i stvaraju, molimo one koji imaju tu moć da to omoguće da informacije o takvim ambicijama iskažu jasnije. Na ovaj način će da ukažu na sopstvenu želju za promocijom umetnika ove vrste.

Postavlja se pitanje zašto je ideja da se ovo radi bez ikakve nadoknade sem druženja i prijateljstva postala toliko daleka?
U slučaju da neko ne zna kome da se obrati ukoliko ima slične ideje, slede linkovi koji mogu da se iskoriste u ove svrhe. Želimo puno sreće...

Studentski kulturni centar - http://www.skc.org.yu/
Dom omladine - http://www.domomladine.org/
Dom kulture „Studentski grad“ - http://www.dksg.co.yu/Mart2008/index.html
Kulturni centar „Rex“ - http://www.rex.b92.net/
Kulturni centar „District“ - http://www.creemaginet.com/sajt/node/2038
Centar za kulturnu dekontaminaciju - http://www.czkd.org.yu/

Ovo su najpoznatije lokacije. Ukoliko neko ima neki predlog ili pak zna za druga mesta koja su ovog karaktera, neka se javi. U te svrhe, uvek su tu lični kontakt autora teksta, kao i kontakt redakcije Magazina.
Cilj svega je, naravno, bolje informisanje o tome šta sve možemo da uradimo u vezi sa stvarima koje nas zanimaju.

Mala ali odabrana grupa ljudi je odlučila da stane ovim teškoćama na put i otvori vrata svim ljudima koji imaju zanimljive ideje, raspoloženi su za druženje i kreativnu interakciju. Znači da svako ko misli da može da ponudi zanimljiv sadržaj, bez obzira na to o kakvoj se umetnosti radi, može da učestvuje.

Mesto je doslovno u izgradnji i predstavlja pravo beogradsko „podzemlje“.
Trenutno je tamo u toku izložba Danijele Starbački, umetnice i akademskog grafičara iz Novog Sada, koja je pronašla ovo mesto putem Interneta.
To je uočljiva prednost društvenih službi, a možda i jedina.

Nadamo se da će mladi ljudi koji žele da predstave svoj rad i učestvuju u zanimljivim idejama pronaći ovo mesto, ovu ideju i koncept i na taj način pokrenuti nove ideje i dela, bez ikakvih osuda i presuda od strane nevidljive komisije.
Kontakt: http://www.myspace.com/atelje_vizantija .


Živela umetnost! Živeli ljudi sa njom i kroz nju, sa novim idejama i projektima.
Učestvujmo zajedno u izgradnji novog društva koje će se razvijati zahvaljujući ljudskoj interakciji i kreativnoj podlozi.

Neka umetnost bude sastavni deo života a ne deo nečega što se ostavlja po strani zarad izmišljenih vrednosti koje same po sebi nemaju pokriće. Neka umetnost nađe svoj put do svakoga i neka svako pronađe svoj put do umetnosti.