Rođen je pre 82 godine u mestu Majari, na porodičnoj plantaži šećerne trske blizu mesta Biran u provinciji Orijente.
Potiče iz bogate latifundijske porodice, sa kojom je kasnije poprilično zahladneo odnose zbog…revolucije, razume se! Muškarci su ga sledili, a žene mu se divile.

Idol, otac, sinonim za tu južnoameričku ostrvsku državu od četiri slova…Ostrvo je Kuba, a on je Fidel Kastro, revolucionar, državnik, hodajući duh, neuništiva silueta otpora prema SAD!

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Havani, a počeo je da bode oči domaćim vlastima 1953. godine, kada je, nezadovoljan što je tadašnji predsednik Kube Fulgensio Batista otkazao planirane izbore, napao kasarnu u mestu Monakada.

Proveo je 2 godine u zatvoru, a ta 1955. se još pamti i po tome što se razveo od, kažu jedine svoje ljubavi u životu, Mirte Diaz Balar.
Pričalo se da je ona, kao i mnogi drugi, bila na platnom spisku tadašnjeg režima.

Zatim, Kastro odlazi u SAD, pa potom i u Meksiko, gde se sreće prvi put sa legendarnim „crvenim“ revolucionarom, Če Gevarom. Odatle se 1959. iskrcao na obale Kube i zajedno sa grupom istomišljenika (organizacija je nosila ime „26 jul“) uspeo da, revolucijom, zbaci sa vlasti predsednika Batistu. Od tada je neprikosnoveni vođa i od tada revolucija živi za Kubu, kao i Kuba za revoluciju.

U početku, nacionalista i antiimperijalista, a tek od 1966. član Komunističke partije, Kastro je Kubu za 49 godina vladavine uspeo da razvije jedino u pogledu socijalne i zdravstvene zaštite. U tom pogledu, ona je najrazvijenija zemlja u Južnoj Americi.

Ipak, ova zemlja je već pola stoleća začaurena, odvojena od bilo kakvih međunarodnih organizacija i sporazuma.
Prosečna plata je 20 dolara, što je otprilike dovoljno za jedan par cipela. Agrarne reforme koje su sprovedene, umanjile su prizvodnju za 20 do 30%.

Zanimljivo je da je Fidel počeo sa nacionalizacijom zemljišta tako što je svojim roditeljima uzeo zemlju. Kastrov otac je posedovao 23 000 ari plantaže i sve je pretvoreno u državnu svojinu. Hteo je da svojijm primerom pokaže celoj Kubi da u tom procesu nema povlašćenih.

Najmlađa Fidelova sestra Huanita je nakon toga počela da vodi oštru kampanju protiv svog brata. Ipak, nije se dugo zadržala na Kubi, pa je svoje antirevolucionarne ideje nastavila da širi u Americi, u kojoj i danas živi.


ATENTATI

Najviše je smetao Amerikancima. Svaki od 9 predsednika SAD, koji je preživeo, radio je ozbiljno na tome da ga ukloni.
Prema nekim proračunima, na Fidela Kastra je izvršeno 637 atentata, pa se ponekad i on sam šali na taj račun... „Kad budem stvarno umro, niko neće poverovati u to!“

Pokušavli su da ga otruju, namame u zasede, 1963. u Zalivu svinja totalno unište... Iza većine tih akcija stoji CIA, ali su i domaći opozicionari pokušavali na sve moguće načine da ga uklone, kako u dosluhu sa američkim tajnim službama, tako i samostalno
.
Nakon okončanja sukoba u Zalivu svinja (kada je Kastro uspeo za 72 sata da zarobi 1.200 američkih plaćenika, većinom kubanskih državljana), Kenedi je poslao advokata Džejmsa Donovana u Havanu, gde je trebalo da razgovara sa Kastrom. Sa sobom je imao krznenu jaknu impregniranu smrtonosnim bakterijama, koja je bila u stvari poklon... Ipak, Kenedi je prenebregao jednu činjenicu. Na Kubi je 365 dana u godini sunčano, pa niko normalan ne bi obukao krznenu jaknu na +30 S!


HEMINGVEJ

Zanimljivo je još da je Ernest Hemingvej napisao knjigu „Starac i more“ inspirisan ribolovom na koji je išao sa Fidelom.
Napisao ju je u Havani, u kojoj je jedno vreme živeo. Kastro je bio veliki obožavalac dela Ernesta Hemingveja, pa je, pošto se ovaj ubio po povratku u SAD, od njegove kuće u Havani napravio „Hemingvejev“ muzej, u čijem sklopu se nalazio i toranj, na čijem vrhu je Kastro imao kancelariju.


KRAJ

Posle 49 godina na vlasti, povukao se! Na njegovo mesto došao je njegov brat Raul Kastro. Iako ima 77 godina, Raul smatra da je sposoban da unapredi Kubu.

Po preuzimanju dužnosti predsednika, govorio je kako će zemlja ići istim putem kao i u prethodnom periodu. Međutim, Kuba je u prethodna 2 meseca potpisala 2 međunarodna sporazuma sa UN.
Da podsetimo, za prethodnih 50 godina tako nešto nije bilo ni zamišljeno, a kamoli sprovedeno.