86. godina je u pitanju... Riblja čorba je nastupala u sportskoj hali u Murskoj Soboti, mestu, čiji tačan geografski položaj autoru, do ovog trenutka, ostao nepoznanica.
Sve je bilo u savršenom redu sve do sredine pesme „Ja ću da pevam“, kada je Bora jednostavno nestao.

Propao je kroz improvizovanu drvenu konstrukciju, koju su dobri ljudi iz organizacije predstavili kao binu. Niko iz benda nije prekidao da svira, a Bora je nastavio da peva, što je po rečma Džindžera Božinovića, gitariste, bio znak da je živ.

Publika ga više nije videla, ali je zato jasno čula kako se ori „Ja ću da pevam iz podruma, ja ću da pevam iz podruma!“. Džindžer je nakon refrena počeo da svira solo, a za to vreme su organizatori izvukli Boru i koncert je nastavljen.

Ovo je samo jedna od brojnih anegdota za koju se vezuju „momci“ iz grupe „Riblja čorba“, koja je, i posle 30 godina postojanja, ostala na vrhu muzičke scene u Srbiji, ali i na prostoru cele bivše SFRJ (u Puli postoje klubovi u kojima se ova grupa i danas najviše pušta)...

Cela priča pokrenuta je 1978. godine, a od tada je objavljeno više od 200 pesama na ukupno 24 albuma, od kojih je 14 bilo studijskih, dok je ostatak bio u formi singlova ili koncertnih albuma.
Od momenta kada je grupa nastala, kroz nju je prošlo 11 članova. Od bivših, najpoznatiji je Bajaga, koji je istupio iz grupe 1984. godine.
Današnji sastav čine: Bora Đorđević - vokal (dvoglavi orao na ramenu, sa ponosom daje intervjue za radikalske novine, u slobodno vreme uživa u lokalnoj kladionici);
Miša Aleksić - bas (nekada vokal grupe S.O.S., Bajagin kum, otac osamnaestogodišnje ćerke, vlasnik škode fabije, sive...);
Vidoja Božinović - Džindžer - gitara ('79. snimao projekte za Titove sletove, gostovao na prvom albumu grupe „Babe”, ustupio Bori stan na korišćenje početkom 2007. kada je dotični frontmen našao novu devojku);
Miroslav Milatović - Vicko - bubnjevi (strastveni pušač, u centar medijske pažnje dospeo pre oko godinu dana, nakon koncerta u „Areni”, jer je doživeo lakši srčani udar) i
Nikola Zorić - Nidža - klavijature (najmlađi član grupe).

Za 30 godina postojanja održali su hiljade koncerata, a mlađa publika pamti one u proteklih osam godina. Tri velika nastupa obeležila su ovaj period: jun 2002, Stadion OFK Beoograda; jul 2004, Ušće (Miša Aleksić prvi put polomio svoj bas, onako „rokerski”); mart 2007. „Arena” (publika zanemela kada je hor počeo prve stihove „Pogledaj dom svoj anđele”, a Bora je pio VODU!).

Ako čitate ovaj tekst, verovatno sve ovo već znate, i naredne informacije će vam biti značajnije. Znate li nekadašnji fetiš Bore Đorđevića...evo kako on objašnjava koji je i zašto je „nekadašnji”:

- Jedno vreme sam baš bio zaluđen skakanjem u publiku. To je divan osećaj kada te ljudi prebacuju sa ruke na ruku, a ti ploviš po masi. Skočio sam na koncertu u Čačku, kada smo svirali u hali „Borac”. Tu su mi pocepali majicu i pantalone i skinuli lančiće, prstenje i minđuše.
Tehničar Šara i redari su me jedva živog izvukli, ali nema veze, osećaj je bio super.

Tako sam se i u Zagrebu naložio da izvedem jedan od onih moji čuvenih skokova.
Uzeo sam zalet i vinuo se u publiku. Kada su to videli, ljudi su se u sekundi razbežali na sve strane. U letu sam shvatio da se ljudi sklanjaju i, naravno, pošto povratka nije bilo, tresnuo sam o pod kao kruška. Srećom, bio je parket, inače bih slomio sve koščice. Od tada, više nemam želju za skokovima. Moja letačka karijera je završena.