Iz naše vizure, prethodne godine izolacije učinile su nas gladnim belog sveta. Agencije su preplavljene jeftinim aranžmanima koji vode u obilazak po američkom receptu - 15 zemalja za 10 dana. Udubite li se pažljivije u stavku „aranžman obuhvata“ shvatićete da se 12 ili 14 dana iz naslova zapravo svodi na 6 noćenja u hotelu, a ostatak ćete prespavati na prozorskom staklu autobusa.

U međuvremenu, razvijeni svet se zasitio samog sebe i okrenuo se nekim novim i divljim, tek otkrivenim destinacijama, koje nose dozu egzotike.
Tako je Kina doživela turistički bum. I uopšte, sve zemlje koje su bile u senci glavnih turističkih pravaca kretanja zbog političkih, ekonomskih, ratnih i sličnih razloga odsečenosti postale su sve interesantniji mamac za džepove zapadnjaka.

I dok mi hrlimo zapadu, zapad se seli na istok.
Ipak, domaći turizam, tj. kretanje stanovništva u okviru nacionalnih granica je nešto što na globalnom nivou i dalje ima primat. Etnocentrizam, karakterističan za većinu evropskih zemalja, ispoljava se kroz kupovinu robe kao i po pitanju turističkih kretanja.

Lepota je u oku posmatrača

Da se ne lažemo, Srbija još nema onaj nivo kapaciteta i turističke ponude kakav bi trebalo. Vojvodina u tom pogledu stoji možda nešto bolje od centralne i južne Srbije, sa izuzetkom planinskih centara.

U Srbiji postoji manje od 20 agencija koje se bave receptivnim turizmom, odnosno prodajom aranžmana za putovanje po Srbiji, koji vrlo često, nažalost, ne mogu u pogledu cena da konkurišu aranžmanima za putovanja u inostranstvo.

Turistički radnici, organizacije i institucije nastoje i očekuju da se u narednom periodu situacija poboljša kako bi kvalitetnijom i kompletnijom ponudom privukli još veći broj turista, kako stranih tako i domaćih.
Kako je to proces koji zahteva vreme, ogromna finansijska ulaganja i međusektorsku saradnju na svim nivoima, nemojte čekati njegovo okončanje već preuzmite stvar u svoje ruke.

Nema ništa slađe nego upustiti se u putovanje bez određenog cilja. Nešto kao road trip, ali kroz Srbiju međ' šljivama. Potrebni su vam samo pun rezervoar, nešto gotovine, jedna mapa i jedan prst.
Ako vas pak grize ekološka savest, tu je autobus i voz (za one kojima je vreme irelevantan pojam), ili još avanturističniji bicikl i autostop (za ovo poslednje ipak morate imati izvesno iskustvo).

Pravi duh i lepote Srbije leže u netaknutoj prirodi i dobrim domaćinima. Zato iskoristite proleće da posetite svoje prijatelje koji ne žive u istom gradu kao i vi na dan ili dva, a oni će sigurno uživati da vam pokažu svoj grad.

Jeste li se peli na vršačku kulu? Prošetali valjevskim Tešnjarom, autentičnom turskom ulicom gde je snimana „Ivkova slava“? Probali kikindski sladoled? Šetali zidinama smederevske ili niške tvrđave? To su samo neke od ideja.

Splavarenje privlači iz godine u godinu sve više poklonika, naročito mladih. Sem Drine, Lima i Tare, tu je i Veseli spust Ibrom, a neke agencije organizuju i krstarenje Zapadnom Moravom.

Aktivni vidovi odmora kao sto su biciklizam, orijentiring, pešačenje, planinarenje, razne vrste ekstremnih i manje ekstremnih sportova su odličan način da doživite Srbiju na jedan nov način. U Srbiji takođe postoji veliki broj rezervata prirode kao što su Carska bara u blizini Zrenjanina za koju se veruje da krije grob hunskog vođe Atile, ili pak Đavolja varoš koja je na dobrom putu da postane jedno od sedam svetskih čuda prirode.


Prve tematske rute

Po ugledu na svetski poznate tematske rute, na nedavno održanom Sajmu turizma u Beogradu promovisane su dve turističke rute na tlu Srbije – Transromanika i Putevima rimskih imperatora.

Transromanika je produžetak već postojeće istoimene evropske rute koja obuhvata dela romaničkog graditeljstva, a na teritoriji Srbije su joj priključeni: Žiča, Studenica, Gradac, Sopoćani i Đurđevi stupovi.

Ideja rute rimskih imperatora leži u činjenici da je čak 17 rimskih imperatora rođeno na teritoriji današnje Srbije.
Ruta kreće od Sremske Mitrovice, iliti antičkog Sirmijuma, zatim obalom Dunava pored ostataka brojnih rimskih i srednjovekovnih utvrda sve do Kladova, a zatim ka jugu do Niša i Medijane u kojoj je rođen car Konstantin, utemeljivač hrišćanstva.

Naravno, ne morate pratiti celu rutu, već odabrati neki njen deo. Za sada su najzanimljiviji Viminacijum i Feliks Romulijana (Gamzigrad pored Zaječara).

Gastronomija je deo nacionalnog identiteta. Prvi i najjači utisak svim strancima koji kroče u Srbiju je naša kuhinja – puno mesa, kvalitetnog povrća, južnjačke mandže i vojvođanska štrudla i, povrh svega toga, dobra vina.

Otisnete li se put srpskih sela, bićete iznenađeni specijalitetima koji će vam izneti na sto, i to za neverovatno malo para. Prosečna cena pansiona u domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom je oko 10€.

Jedan od odličnih sajtova na kojem možete, iz neobičnih putopisa mladih ljudi, naći inspiraciju za svoju avanturu po Srbiji je sajt kluba putnika Srbije www.serbiatravelers.org. Njihove priče imaju jedinstvenu poruku da ništa nije nemoguće ili previše daleko.

Za ljubitelje kampovanja tu je sajt Kamping asocijacije Srbije na www.camps-serbia.com, koja vam na raspolaganje nudi svoje kampove na Palićkom, Borskom, Srebrnom i Belocrkvanskim jezerima.

Ako vam Internet nije dovoljan izvor informacija, svratite do informativnog centra Turističke organizacije Srbije u Dečanskoj 8 (prolaz ka Čumićevom sokačetu iznad Terazijskog tunela) gde možete besplatno nabaviti brošure i turističke karte svih delova Srbije.