Svako od nas je imao prilike da se susretne sa prvim tipom „ljubaznih“ šalterskih službenica. Da ne bi bilo polne diskriminacije, ni službenici nisu ništa manje „fini“ od njih, samo rade u manjem broju za šalterima.

Ono što je primetno jeste da su to obično osobe srednjeg starosnog doba koje neko svoje nezadovoljstvo leče na jadnim ljudima koje je nesreća navela da baš tu ostave deo svojih para, ili još gore pokušaju da podignu iste.

Zadovoljstvo službenika je direktno vezano za platu, šefa, ali i za to da li je burek jutros bio dobar, da li je mesec u pravoj kući...
Dakle, pre odlaska do šaltera, pozovite taratologa, a nakon njega bi vam i astrolog dobrodošao. Ukoliko imate i vračaru u blizini, neće da škodi. Jake sile iza šaltera obitavaju.


Mladost vedrost

Na veliku sreću, postoji i druga grupa službenika koji uglavnom pripadaju mlađoj generaciji. Njih život još nije iskvario te su stoga još uvek sposobni da vas dočekaju osmehom; da vam požele dobar dan i zahvale vam se što ste kod njih došli.
Nažalost, oni su još uvek u manjini.

Treba imati na umu da su upravo stariji službenici, među kojima ima sjajnih radnika, ti koji su im pokazali kako treba postupati sa klijentima.
Škola jeste bitna. Brojni seminari takođe. Presudno je ipak verovatno to što su i oni do juče čekali u tim istim redovima, te znaju kako izgleda dugo čekati.

Stariji službenici su to verovatno već zaboravili jer svuda imaju nekog svog, te uobičajeni način funkcionisanja „usluga za uslugu“ daje sjajne rezultate. Izgleda šašavo, ali noge više ne bole.


Da li smo mi krivi?

Da li smo zapravo mi, redovni posetioci raznoraznih šaltera, ti koji im zadajemo najviše glavobolja? Da li smo neljubazni sa njima? Da li ih vređamo? Da li vičemo? Da li se svađamo? Nažalost, odgovor je potvrdan.

Niko od njih nije naučen da bude grub prema drugim ljudima, već su takvi postali zbog vremena provedenog u „prijatnom“ razgovoru sa nama. Svojom bahatošću, iskvarenošću i arogancijom uspeli smo da ono dobro u njima potisnemo.

Oni moraju da odrade svoju smenu, ali često su u mislima miljama daleko. Zbog toga ni greške nisu retke. Nakon toga dolazi do rasprava, podizanja krvnog pritiska svima u redu.
I onda... Da ne misle da im je to jedini način da „prežive“ dan, verovatno to ne bi ni radile.

Svakodnevne scene i problemi, nažalost, postali su sastavni deo njihovog radnog dana za koji oni više nemaju snage i strpljenja. Naravno da nismo svi isti, ali zbog nekulturne manjine, većina strada. To je, nažalost, jedno od tužnih životnih pravila.

Nije bitno koliko grupa ima članova, već koliko jak utisak ostavlja. Pošto vikanje ostavlja mnogo jači, ali i negativniji utisak, jasno je da to ima snažan utisak na sliku o ljudima.


Šta možemo da promenimo?

Ljubaznost ništa ne košta, a mnogo znači. Jedan običan pozdrav poput „Dobar dan“. Jedno kratko „Hvala“. Na kraju „Doviđenja“.
To je upravo ono što mi možemo da uradimo.

Da ne budemo drski; postavljamo pitanja na ljubazan način; ne smatramo da smo mi građani višeg reda; pokažemo razumevanje za veliku količinu posla sa kojim se oni svakodnevno suočavaju; spremimo novac unapred; ne pravimo se pametni već zaista to budemo. Jednostavno, uradimo sve što je do nas da se zadržimo što manje kod njih kako bi i red iza nas bio kraći.


Šta mogu oni?

Shvatanje da ni oni nisu građani višeg reda već da smo svi isti, je sjajan početni korak. Mogu takođe da se potrude da razumeju klijente; ne troše vreme na duge telefonske razgovore; poštuju radno vreme (ukoliko rade do 15:30 to ne znači da od 15:00 ne primaju pošiljke, dokumenta i ostale namenske predmete).

Potrebno je i da upravnik ili bilo ko ko je zapravo nadređeni šalterskim službenicama pokaže jasnu inicijativu i razumevanje za trenutne situacije (ukoliko je gužva, otvoriti više od 2 šaltera.)

Mogu čak da probaju i da se modernizuju.
Jedan od dobrih primera je Poštanska štedionica na uglu Starine Novaka i 27. Marta. Tamo već neko vreme postoji sistem sa brojevima - uđete i sačeka vas ljubazni portir. Pokaže vam kako se rukuje automatom, a onda vi izaberete šta vas zanima.

Potom dobijete papirić na kome piše vaš broj i šalter koji čekate. To je sve. Gužve su manje ispred samih šaltera. Stolice za sedenje postoje, pa je i nervoza i kod službenika i kod klijenata znatno manja. Možda nije jeftino, ali jeste efikasno.

Uostalom, zar nije cilj svih nas da zadati posao završimo u što kraćem roku na što kvalitetniji način?