Postoji jedan dokument na našem Univerzitetu koji se zove Kodeks profesionalne etike. O njemu se malo zna, a još manje se koristi. Ako ga pročitate, naći ćete mnogo nejasnih i apsurdnih stvari. Takođe, masu onih koja se ne primenjuju, a pritom se i ne sankcionišu.

Mi obični smrtnici studenti dužni smo da poštujemo disciplinu i uobičajna pravila ponašanja, da čuvamo ugled i poštujemo prava zaposlenih i studenata i da uredno izvršavamo svoje obaveze. I to je skroz ok, jer mi protiv naših dužnosti sve i da hoćemo ne možemo, pogotovo bolonjci.

 Probaj da ne izvršiš obaveze, nema bodova, nema ispita, opet nema bodova, nema uslova, nema budžeta, nema studiranja. Vrlo prosto.

Ali, ako se pak odlučite da ne čuvate ugled ili kršite prava zaposlenih vam, za to ćete biti odgovarajuće kažnjeni. Postoje lakše i teže disciplinske povrede.

U lakše spadaju kršenje reda na predavanjima, vežbama, ispitima, nanošenje štete imovini fakulteta, nanošenje uvrede nastavnicima, dolazak na fakultet u alkoholisanom stanju. Za ovakvo nepoštovanje možete zaraditi opomenu ili ukor.

Ako pak budete polagali ispit umesto drugog, koristili nedozvoljena sredstva za polaganje ispita (čitaj bubicu), prepravljali ono što piše u indeksu, izazvali tuču, širili versku ili nacionalnu mržnju, rasturali alkohol ili drogu po fakultetu, fotokopirali udžbenike... možete dobiti strogi ukor, biti privremeno udaljeni sa Univerziteta, ili trajno isključeni sa istog.

Koliko vas se već oseća prozvano? Toliko o poštovanju propisa.

Evo i nekih stvari koje se tiču profesora.
„…U odnosu prema profesiji nastavnici su slobodni i odgovorni da u svom radu traže i brane istinu, onako kako je vide...“
Izvinite, molim vas, šta to znači?
Da mogu da „preokrenu“ istinu u svoju korist, jer je, pobogu, tako vide? Za sve nas koji nismo studenti filozofije, pitanje istine je, izgleda, velika misterija.

Takođe, dužni su da: unapređuju sopstvena znanja, nastoje da dostignu najviši nivo naučnih saznanja i tehnoloških rešenja, promovišu akademske slobode, ispoljavaju intelektualno poštenje... Hm, opet imamo problem.

Koliki je procenat profesora koji „idu u korak sa vremenom i svetom“, a koliko je onih kojima studenti od dosade spavaju na predavanjima?
Da li ova tzv. tehnološka rešenja podrazumevaju korišćenje fleša i prezentacija, i koliko su uopšte naši fakulteti „tehnološki“ opremljeni?
A akademske slobode i intelektualno poštenje...mislite o tome.

„Pružaju jednake mogućnosti unapređenja znanja koje svim studentima obezbeđuje mogućnost za podjednak napredak“. Jel' to ono: „Materijali će vam biti na sajtu fakulteta?“ Ako se, ne daj bože, pobunite što nemate Internet u 21. veku, uputiće vas na internet centar fakulteta u kojem rade 3 računara na kojima se, malo je reći uvek, igra Counter Strike.

„Moralno neprihvatljivo ponašanje je diskriminacija, iskorišćavanje i zloupotreba studenata.“ Diskriminacija? Beše li to rampa za invalidska kolica postavljena na ulaz koji se ne koristi?

Iskorišćavanje i zloupotreba? Mislim da je to ono kad vam pod izgovorom seminarskog rada daju literaturu na engleskom, pa kad je vi lepo prevedete, oni je za par meseci objave u svojoj knjizi koju vi, naravno, morate da kupite.

„Po pitanju profesionalnog vrednovanja kolega postupaju shodno principima objektivnosti, nepristrasnosti, razboritosti, korektnosti, tolerancije i dijaloga.“ Dijalog? Monolog? Unutrašnji monolog?

„U odnosu sa kolegama svi članovi akademske zajednice dužni su da razmenjuju kritike uz uvažavanje tuđih mišljenja.“ S obzirom na to da se ovo odnosi i na vas, molim vas, vodite računa o svom mišljenju, jer ako vas zapamte, nema polaganja dotičnog ispita naredna tri roka.

I na kraju, za sve što vam se ne sviđa ili što smatrate nepravdom možete se žaliti Odboru za profesionalnu etiku. Možete da podnesete predlog protiv nastavnika, studenta, ili bilo kog zaposlenog na fakultetu.
Potom će Odbor, posle većanja, odluka, žalbi i svega što postupak nosi sa sobom, odlučiti da li ste oštećeni ili ne, i pri tom, naravno, vi snosite troškove.

Da li znate nekoga ko se žalio?