Debata je relativno novi vid razmene mišljenja u našoj zemlji. Ne govorimo ovde o političkim „debatama“ gde možete da čujete mnogo informacija ali ni jedan argument.

U čemu je zapravo razlika?
Mnoštvo nepovezanih informacija su zapravo samo to. Kada neko kaže da je za vreme dok je on bio ministar smanjena stopa zaraze HIV-om za 20%, ali ne kaže da je međunarodna organizacija podelila 3 miliona besplatnih perzervativa, na primer.

Argument predstavlja zaokruženu priču. On sadrži informacije, posledice, primere i logičko izvođenje, što je najvažnije od svega.
Logičko izvođenje u prethodnoj priči bi bilo kada bi ministar objasnio kako je zahvaljujući njegovom zalaganju dobijeno 3 miliona perzervativa (podrazumevaćemo da je to tačno u ovom slučaju).


Debata vam može doneti mnogo, ukoliko to želite

Pre svega, naučiće vas kako da slušate druge i da razmišljate o tome šta oni zapravo govore.
To vam može biti od velike koristi kako na predavanjima, vežbama, konkursu za posao, ali i u mnogo važnijim prilikama poput svakodnevne komunikacije sa voljenom osobom i prijateljima. Upravo je loša komunikacija jedan od najčešćih uzroka previranja u vezi.


Suočite se sa svojim stavom

Kritičko mišljenje je druga velika dobit. Mnogi imaju uvržena mišljenja o raznim stvarima u životu koja se najčešće temelje na nekim pričama iz detinjstva ili na „moj dobar drugar mi je rekao...“. Kako ljudi sazrevaju, trebalo bi i da preispituju svoje stavove, shvatanja i mišljenja.

Da pokušaju da razumeju i drugu stranu, vide da li su njihova mišljenja opravdana ili su jednostavno plod određenih iskustava iz prošlosti.
Ne zaboravimo i da su ljudi dugo bili ubeđeni da je zemlja ravna, kao i da se svet okreće oko nas.
Da nije bilo ljudi koji se sa time nisu slagali i koji su mislili drugačije, pitanje je kako bi danas nauka izgledala.


Da vam jezik ne bude brži od pameti

Pošto ste tokom debate stalno u prilici da postavljate pitanja, ali i da budete pitani, naučićete vremenom kako da smislite odgovor za svega nekoliko sekundi.
Možda izgleda kao veoma malo vremena, ali debata vam zaista nudi to.

Naravno, tu veštinu ne očekujte odmah, ali posle nekoliko debata primetićete da ste počeli brže da razmišljate, u skladu sa dinamikom koju ona nosi sa sobom. Ovo vam može poslužiti u brojnim situacijama od neugodnih pitanja na intervjuu za posao do uspešnog odgovara na pitanje o kome trenutno nemate pojma, ali znate kako sebi da kupite vreme dok ga se setite.

Javni govor teško breme

Nije retko da ljudi imaju strah od javnog govora pred puno ljudi. Šta ako ih neko zasmeje? Šta ako lupe glupost? Šta ako se zbune? Šta ako...?
U debati stalno pričate drugima koji slušaju svaku vašu reč. Mnogo je teže pričati pred grupicom od 8 takvih ljudi nego pred 50 studenata jer tu možete i da se izvučete na harizmu.

Ovde je svaka reč bitna, kao i način na koji se izgovore.
Ukoliko želite da postanete dobar govornik i da vas mase ljudi ispred vas više ne plaše, debata je sjajan način za to.

Ono što vas praktično samo ona može naučiti jeste da se naviknete na prekidanja, ali i na to da ste vi gospodar vremena tokom koga govorite.
Da vi određujete kada ćete dozvoliti nekome da vam postavi pitanje.


Šta je debata zapravo?

Postoji nekoliko stilova debate, ali onaj koji je trenutno najzastupljeniji u svetu jeste britanski parlamentarni stil. To je simulacija donošenja odluka gde ste vi u ulozi članova Britanskog parlamenta.

Oni imaju dva doma u parlamentu; stoga, i u debati imate gornji i donji dom, svaki sa dve strane: opozicija i vlada. Dakle, baš kao u stvarnom životu.
Cilj svake strane je, naravno, da u svojim govorima ubedi sudiju da je njihov slučaj najbolje prezentovan. Svaki tim ima po dva člana koji imaju po jedan govor.
Pričaju naizmenično, predsednik vlade gornjeg doma, lider opozicije gornjeg doma, pa član vlade gornjeg doma, član opozicije gornjeg doma, pa timovi donjeg doma na isti način.

Predviđano trajanje govora je 7 minuta, ali to zavisi od turnira na kom učestvujete.
Tema za debatu se dobija 15 minuta pre početka iste. Na vama je da za to vreme osmislite ceo slučaj koji će vaš tim prezentovati u svojih 14 minuta govora.

Ono što je zanimljivo jeste da ste često u prilici da branite stav koji u privatnom životu ne zastupate, što je u početku veoma teško. Primeri su brojni: legalizacije marihuane, abortusa, eutanazije...

Na vama je da se borite za ono što se od vas traži i da na najbolji način objasnite tu stranu slučaja. Na taj način možete da preispitate svoje stavove i da sagledate drugu stranu priče.

Ne postoje striktni kriterijumi po kojima se odlučuje ko je pobednik debate. To je ono što joj daje dodatnu čar, jer ne postoje dve identične debate.
Svaka ima nešto novo i iz svake ćete izaći bogatiji za nova znanja.

Sudije gledaju pre svega ono što ste rekli tokom debate, ali isto tako vrednuju i stil i strukturu vašeg govora, kao i aktivnost tokom debate u vidu postavljanja pitanja. U našoj zemlji se debate uglavnom vode na srpskom jeziku.

Pored turnira na našem jeziku, poput Menadžerijade, postoje i međunarodni turniri kao nedavno održani Belgrade Open na Pravnom fakultetu koji je okupio brojne ekipe iz zemlje i inostranstva.
Zanimljivo je da je većina timova u finalu bilo iz stranih zemalja.


Putovanja... prijatelji...

Zbog velikog broja turnira u celom svetu, a pogotovu u Evropi, gotovo svakog meseca možete se zaputiti na neku od brojnih destinacija.
Samo u narednih par meseci se organizuju turniri u Pragu, Zagrebu, Londonu, Kelnu...

Participacije za turnire su obično dosta male i pokrivaju troškove boravka.
Jedino što vam praktično ostaje jeste da platite put i izvadite vizu. Iako je to nažalost bolna tačka našim mladima, organizatori turnira uglavnom izlaze u susret i šalju garantna pisma.

Na turnirima možete upoznati ljude iz celog sveta, njihove kulture, jela, ali i naučiti po koju reč njihovog jezika. Ono što je još bitnije, možete da steknete prijatelje, a to je zapravo ono najvrednije što svako od nas ima.