Mr Nataša Stanić, već nekoliko godina radi kao upravnik Narodne opservatorije i Planetarijuma u Beogradu. Kao astrofizičar, pisac, fotograf i osoba sa neverovatnom energijom da stvori nešto veliko, Nataša je u ovom trenutku najzaslužnija za popularizaciju astronomije kao nauke, kod nas.

Naime, od kako se Nataša Stanić latila posla da osavremeni Opservatoriju i Planetarijum, medijski populariše i prati najznačajnija astronomska zbivanja i koorganizuje besplatne kurseve i letnje škole s ovom tematikom – imamo ozbiljnu šansu da, na ovom polju, ravnopravno stanemo uz najrazvijenije zemlje u svetu.

Neposredni cilj intervjua sa ovom mladom damom bio je predstavljanje novog kursa za astronome početnike na koji se možete besplatno priključiti do juna meseca, kao i nove televizijske emisije „Zvezdani detektivi“, koja na dopadljiv način obrađuje sve aspekte astronomije, a čiji je Nataša autor i voditelj.
 
Pored toga, pred astronomima u Srbiji su ozbiljne pripreme za narednu godinu, koju je UNESKO proglasio godinom astronomije, te se rad na mnogim aktivnostima tek zahuktava u cilju popularizacije pomenute nauke, verovatno najčarobnije i najmističnije postojeće priznate nauke.


Studentski svet: Nedavno je započelo emitovanje nove emisije „Zvezdani detektivi“ na televiziji „Metropolis“. Ti si idejni tvorac i voditelj ove emisije čiji je cilj popularizacija astronomije. Šta ćemo sve biti u prilici da saznamo, i, uopšte, kakav je sadržaj emisije „Zvezdani detektivi“?

Nataša Stanić: Emisija „ZVEZDANI DETEKTIVI“ posvećena je popularizaciji astronomije i naučiće gledaoce, ne samo kako da postavljaju pitanja o vasioni, nego i kako sami mogu da pronađu mnoge odgovore.

Cilj ove emisije je povećanje naučne svesti kod široke publike i podsećanje na značaj astronomije za naučno-tehnološki i kulturni razvoj civilizacije.
Pod devizom „NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR“, akcenat je na pomalo zaboravljenoj činjenici da astronomija otvara vrata svakom čoveku i da astronomi amateri imaju važnu ulogu u mnogim otkrićima, što je mnogo puta i zabeleženo u istoriji nauke.

Može se reći da se ova emisija ne bavi samo astronomijom, ona će gledaocima predstaviti kako je to biti astronom.
Ekskluzivne intervjue za sada su dali: dr Katrin Cesarski predsednica „Međunarodne astronomske unije“, dr Jan Robson predsednik „Komisije 55“ za popularizaciju astronomije pri Međunarodnoj astronomskoj uniji, dr Denis Simolopulos direktor planetarijuma u Atini, dr Hoze Francisko Salgado iz Planetarijuma u Čikagu i mnogi drugi.


SS: Reci nam malo više o tome kako napreduje popularizacija astronomije u Srbiji?

NS: Uz podršku Društva astronoma Srbije i Nacionalnog komiteta za astronomiju, bila sam na svetskom kongresu posvećenom popularizaciji astronomije (Atina, oktobar 2007, www.communicatingastronomy.org).
Tako da mogu da kažem da je prvi put u ovoj važnoj oblasti naučne i društvene delatnosti na svetskom nivou predstavljena i Srbija, sa dve poster prezentacije i jednim usmenim izlaganjem.

 Predstavljeni su redovni programi za široku publiku koji u Narodnoj opservatoriji i Planetarijumu imaju tradiciju od preko četrdeset godina (www.adrb.org), časopis „Vasiona“, kao i nedeljni astronomski internet magazin www.astronomija.co.yu sa časopisom „Astronomija“, koji se uređuju i izdaju u Novom Sadu.
Tu treba istaći i prve velike sponzore pomenutih časopisa - privatne firme „BS Procesor“ iz Beograda i izdavački studio „Spremo“ iz Novog Sada.

Ukratko, da bi popularizacija astronomije bila uspešna i da bi o astronomiji mogli da slušaju i uče svi ljubitelji neba, svih uzrasta i svih nivoa predznanja, neophodna nam je saradnja sa medijima.

SS: Početkom marta počeo je još jedan kurs astronomije u organizaciji Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ koji će trajati do juna meseca. Kakva su iskustva organizatora kada je u pitanju ova „mala škola astronomije“?

NS: U Planetarijumu na Kalemegdanu u toku je, osamdeset drugi po redu, besplatni kurs astronomije za početnike (program predavanja pogledajte na www.adrb.org), gde se slušaocima na vizuelno atraktivan, savremen i zanimljiv način predstavlja razvoj savremene astronomije - sa novim teorijama i otkrićima u dvadeset tri lekcije.

Kurs priprema i vodi astrofizičar Aleksandar Otašević, a naša iskustva kao organizatora, naročito poslednjih godina, pokazuju da je neophodno imati poseban tim menadžera koji bi promovisali sve naše programe kako bi posećenost bila veća.
Nažalost, kako je kurs besplatan, nismo to u mogućnosti da realizujemo u ovom trenutku.


SS: Da li će i ove godine biti organizovan letnji kamp sa istim ciljem, i ko se najčešće odaziva ovakvim događanjima?

NS: Letnje škole astronomije organizujemo od 2002. godine. Ove godine, na Kopaoniku, biće održana šesta škola po redu, pod imenom „Marine vode“.
Voleli bismo da se više srednjoškolaca i studenata prijavi u našu školu pošto je program usmeren na stimulisanje mladih da se bave amaterskom astronomijom, astrofotografijom i posmatračkim radom na teleskopu.

Dosadašnji učesnici su uglavnom članovi našeg Društva i talentovani učenici koji se spremaju za Međunarodne astronomske olimpijade, učenici regionalnih centara za talente i polaznici seminara Istraživačke stanice u Petnici.

SS: Iduća, 2009. godina, je svetska godina astronomije. Kako će se naše Astronomsko društvo pripremiti za obeležavanje naredne godine? Kakve bi sve manifestacije mogle da se održe, recimo, u Narodnoj opservatoriji i Planetarijumu na Kalemegdanu?

NS: Ujedinjene Nacije su 20. decembra 2007. godine donele posebnu Rezoluciju (62/200) kojom se 2009. godina proglašava Međunarodnom godinom astronomije (www.astronomy2009.org), u čast prvih astronomskih posmatranja teleskopom.

Kada je Galileo Galilej u Veneciji 1609. godine prvi put uperio durbin u zvezdano nebo, došao je do velikih otkrića koja se uzimaju za početak ere moderne astronomije. Otkrio je četiri Jupiterova satelita, Venerine mene, kratere i planine na Mesecu, pege na Suncu, pojedinačne zvezde u beličastoj traci Mlečnog puta, uveo nove naučne metode zasnovane na racionalnom mišljenju i postavio osnovu za usvajanje Kopernikovog heliocentričnog modela sveta.
 
Međunarodna astronomska unija (MAU) i UNESCO0020 glavni su koordinatori svih globalnih projekata koji se širom planete pripremaju u više od stotinu zemalja, a Srbija, kao članica MAU, uključena je u pripreme početkom 2007. godine.

Osnovan je Nacionalni organizacioni odbor za pripremu Međunarodne godine astronomije u Srbiji (NOO MGA2009.) čiji su članovi astronomi sa Astronomske opservatorije u Beogradu, Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu, Istraživačke stanice Petnica i ADRB.

Kao glavni koordinator globalnih projekata za Srbiju i predsednik NOO, mogu da kažem da je prva faza priprema uspešno realizovana, brošura Međunarodne astronomske unije je prevedena, dobijena su autorska prava za štampanje verzije na srpskom jeziku (za brošuru i postere), zvanična internet prezentacija MGA2009 u Srbiji biće uskoro postavljena, određeni su rukovodioci svih jedanaest globalnih projekata koje je definisala MAU, a izlaze i prvi flajeri (koji će moći da se preuzmu sa sajta www.adrb.org) sa imenima projekata i kontaktima koordinatora.

SS: Svojevremeno si, na radiju, u emisiji u kojoj si gostovala, pominjala da veruješ u to da vanzemaljci postoje, ali da su, jako, jako daleko. Pominjala si koliko je samo potrebno da jedan signal nekog novog života u svemiru doputuje do nas... Da li i sada misliš isto?

NS: Do danas (zaključno sa 11. martom 2008.) je otkriveno dvesta sedamdeset sedam planeta van Sunčevog sistema (http://exoplanet.eu/) i buduće kosmičke misije ciljano traže pre svega male stenovite planete slične Zemlji i planete sa atmosferama.

Pretražuju se najpre žute zvezde i zvezde patuljci sve do nekoliko stotina svetlosnih godina od nas - traže se male planete koje oko svoje matične zvezde kruže u tzv. zoni života, tj. zoni u kojoj važe određeni fizički uslovi neophodni za razvoj i opstanak života.

Tamo negde, daleko od nas, mora biti još nekih oblika života, a astrobiološka istraživanja u budućnosti pokazaće nam gde, kako i koliko...


SS: Kao i mnogi astronomi i ti si zavirila u svet umetničke fotografije. Već nekoliko godina se aktivno baviš ovim hobijem. Koja si priznanja do sada dobila na tom polju i šta najviše voliš da slikaš?

NS: Fotografijom se bavim samo amaterski. Kako savremena nauka tvrdi, verovatnoća postojanja inteligentnog života u svemiru je najmanji broj ikada dobijen u nauci, tako da život treba gledati i doživeti kao čudo.

Fotografisati život, beležiti trenutke, ljude, sve lepote naše planete i deliti ih sa drugima za mene je podjednako uzbudljivo kao i istraživanje svemira.
Najdraža nagrada koju sam dobila je prva nagrada (i zlatna plaketa Fotosaveza Srbije) za kolekciju fotografija iz Valensije na fotokonkursu „Fotogrupa 5.6“ u Velikoj Plani 2007. godine, koju čine fotografije najlepšeg planetarijuma na svetu.

Veliko iznenađenje za mene je bila i prva nagrada „Podravskog salona fotografije 2007“ u Đurđevcu u Hrvatskoj, gde je na nagrađenoj fotografiji moja starija ćerka Andrea kako pluta u bazenu. Istakla bih i fotokonkurse „Dete“- Zaječar 2007 (pohvala za fotografiju) i „Fotograf na delu 2007“.
Od prošle godine sam član „Foto-kluba Beograd“, što me dodatno stimuliše i pomaže mi da naučim mnogo o fotografiji.