Priča o statistici ume uglavnom da bude dosadna, ali kada se radi o vašoj koži onda ne samo da postaje preokupacija, nego može prerasti i u najveću noćnu moru.

Setite se koliko ste samo strepeli kolika će biti granica za upis na fakultet i da li imate dovoljno poena da biste se upisali na željeni smer. Da ne pominjem iščekivanje rezultata nekih ispita.
Pa i ova statistika koju ću vam sada servirati se u neku ruku tiče i vas lično, zato sa interesovanjem i zebnjom pročitajte ovaj tekst.

Predamnom je hrpa podataka koji govore o tome kako je prva „test Bolonjska“ generacija preživela svoju pionirsku godinu.
Suvi tekst na papiru, nekoga je koštao godinu, mnogo više njih dobrih 66.000. A te brojke govore sledeće: od upisanih 507 brucoša, drugu godinu je upisalo 326 ili 64,3% studenata, godinu je obnovilo 143 studenta, a 38 njih je odustalo.

Ipak, da je zakon ispoštovan na budžet bi se upisao (drugim rečima godinu je očistilo) 171 student što čini 33,72%. Onih vrednijih, koji su očistili godinu u junu pa su leto mogli da provedu na moru, umesto u čitaonici, bilo je svega 48. Čuveni oktobar dva će slaviti 22 studenta kojima je pomogao da se upišu u drugu godinu od njih ravno 40 koji su imali uslov da izađu na njega.

Hajde da vidimo koji su to predmeti zadavali najviše glavobolja studentima. Naravno, na prvom mestu su Osnovi elektrotehnike 1 koje je uspelo da položi svega 293 od 1248 prijavljenih studenata, što čini 23,48%.

U stopu ga prati Matematika 1 koju je položilo 336 studenata od prijavljenih 1362, ili 24,67%, a na trećem mestu su Osnovi elektrotehnike 2 koje je položilo 232 studenta od prijavljenih 812, što je 28,57%. Ovo je ujedno i ispit koji je položilo najmanje studenata (u konkurenciji obaveznih ispita).
Četvrto mesto zauzima Fizika 1, koju je položilo 30,82% prijavljenih studenata, odnosno 319 od 1035.
Zanimljiv je i podatak da je na ovaj ispit izašlo samo 584 studenata, što je nešto više od polovine prijavljenih.

Od ostalih predmeta glavobolje je moglo zadati i Programiranje 1, koga je položilo 35,78% prijavljenih studenata, a slede Matematika 2 sa 37,7% i Programiranje 2 sa 40,87%.
Pri čitanju ovih rezultata imajte u vidu da su procenti računati na osnovu broja prijavljenih studenata koji je manji za ispite iz drugog semestra, te su ti procenti uglavnom zato malo bolji.

Ipak gledano samo kroz broj studenata koji su položili, ispite iz drugog semestra položilo je manje ljudi nego njihove pandane iz prvog. Tako je, kao što sam već napomenuo, ispit iz Osnova elektrotehnike 2 položilo najmanje ljudi (232), dok je Osnove elektrotehnike 1 položilo 293 studenta. Što se tiče ostalih: Matematiku 1 položilo je 336, a Matematiku 2 308 studenata; Programiranje 1 je dalo 366, dok je Programiranje 2 položilo 309.

Prolaznost na Osnovama računarske tehnike (59%) kao i na Fizici 2 (55,64%) bila je znatno bolja, ali i dalje ne za diku. Jedini ispiti gde je prolaznost bila na nivou koji nije sramota reći na glas, jesu izborni predmeti, takozvani praktikumi i jezici. Njih je u proseku položilo preko 85% studenata.

Nažalost, sudeći prema statistici, „Bolonjizacija“ nije najsrećnije počela. Ali ništa bolje nije ni za očekivati od fakulteta koji nastavu za 600 studenata organizuje sa desetak učionica (koje sama uprava naziva sobama), predratnim amfiteatrima, i nedovoljno prilagođenim nastavnim planom, koji je samo zbijen da bi se ispoštovale najosnovnije norme koje propisuje Bolonjska deklaracija.

Ostaje nada da će se završavanjem i konačnim sprovođenjem prekopotrebne reforme školstva, koje vapi za pomoć, dostići bolji metodi studiranja, kao i bolji uslovi, koji neće dozvoljavati da postoje predmeti koje pada tri četvrtine studenata, a da godinu upisuje nešto više od polovine.

Na kraju treba pohvaliti reforme koje su počele da se osećaju i kod nas – fakultet je dobio akreditaciju, a studenti su napokon dobili toalet u koji ih nije strah da uđu.