Možda nekima još nije poznato da u svima-dobro-poznatoj Ženevi nema metroa? Fora je u tome što su dole trezori...

Obilazak drugih gradova ove zemlje podjednako je interesantan. Destinacija je bila Cirih. Grad u kome živi oko trista hiljada ljudi, uz neprestanu zvonjavu crkvenih zvona, sa obale Ciriškog jezera pruža i fascinantan pogled na Alpe.

Pored ostalih znamenitosti, izdvaja se crkveni sat najveći u Evropi (osam i po metara dijametar) i najskuplja ulica u Evropi. Recimo, ko reši da pazari Prada muške helanke od hiljadu i kusur eura moći će da ih nađe u Cirihu. Naravno tu su i ostali: Miu Miu, Louis Vitton, Dior, Hugo Boss... O bankama da i ne govorimo...

Gomila jedna studenata uživa na obalama jezera uz česte žurke, jer kako kažu, slobodnog vremena imaju jedino kao studenti. To potvrđuju i ljudi iz BCG-a, koji rade 60-70 sati nedeljno sa osmehom na licu. No te žurke su stvarno fenomenalno organizovane. Iako su izvan grada, lako se stiže do lokacija provozom tačnim u minut.

Jedne večeri smo iskusili i čuveni tramvaj parti, i nije bilo nikakvih problema. Mimo tramvajskog prevoza idealno očuvanog, stanovnici Ciriha koriste i druga prevozna sredstva. Na trenutke bih pomislio da je u pitanju Kina, a ne Švajcarska. Biciklista ima svugde, a neretko se sreću i ljudi u smokingu, kako se vešto vozaju na trotinetu, motociklu, rolerima.

Klopa, kao i sve ostalo, prilično skupa, primorava građane da se drže dijeta. Vidim nas jednog dana kako kupujemo u Maksiju, kao što ljudi danas tamo kupuju u Migrosu. Standard omogućava pune korpe, kada početna plata jednog inžinjera iznosi oko sedam hiljada eura.

Napuštamo Cirih, prelep, preskup i ne posebno živahan i odlazimo u samo podnožje Alpa. Neko vreme provešćemo na hiljadu metara nadmorske visine, gde su zvona nešto drukčija. Sada svaka skupina domaćih životinja ima svog lidera koji neprestano zvoni. Bilo da su krave, koze ili ovce, zvekeću do iznemoglosti, i ti zvuci kroz par dana prolaze kroz razne faze uticaja na nervni sistem.

Od faze zanimljivosti, preko faza dosade i ignorisanja, najzad nailazimo na fazu totalne izluđenosti i krajnju, fazu večitog mira i shvatanja teorije relativiteta. Nije ni čudo, kada se u blizini nalazi najveći ciklotron na svetu (opisan u prethodnom broju Generatora). Možda tu ima nečega, no meštani su odbijali da komentarišu potencijalnu crnu rupu u komšiluku.

I u Švajcarskoj postoji sličan problem kao i u Srbiji, a to je nerazvijenost ruralne sredine. Iako potpuno sređena, sela su i u podnožju Alpa uglavnom prazna, što nije diskvalifikovalo našu potragu za svežim mlekom i jajima. Kažu da su Rusi dosta pokupovali i da se nikada ne pojavljuju. Bogme, ne znam osobu koja ne bi poželela kućicu iz bajke, pored jezera, u šumici, na planini...

Ako izuzmemo veliko razočarenje, jer krave nisu ljubičaste, a čokolade pakuju ljudi i roboti umesto veselih i radnih životinja, moram priznati da sam prilično oduševljen zemljom i ljudima.

Švajcarska je inače prilično mala zemlja i brzim vozovima da se potpuno obići u svega desetak dana. Toplo preporučujem!