Prva Noć Muzeja održana je 2005. godine u okviru manifestacije „Dani Beograda“ 16. aprila. Tom prilikom, Beograđani su mogli da posete 5 muzeja u kojima su postavke bile napravljene upravo za tu noć. Oko 20 000 ljudi posetilo je prvu Noć muzeja.

Iste godine održana je i druga Noć muzeja, a još naredne dve godine ova manifestacija održavala se samo u Beogradu, pod pokroviteljstvom Skupštine grada. 2007. broj gradova Srbije koji su vrata svojih muzeja otvorili posetiocima upravo te noći povećao se na 10, da bi ove godine dostigao cifru od 23 grada, a procenjuje se da je ovog puta preko 450 000 ljudi posetilo muzeje širom Srbije.
Pored Beograda, učestvovali su i Novi Sad, Niš, Kragujevac, Pančevo, Sombor, Zrenjanin, Vršac, Subotica i dr.

Prošlog vikenda održana je peta po redu Noć muzeja. Od 18 časova do 2 časa posle ponoći skoro 300 000 ljudi posetilo je izložbe, koncerte i performanse organizovane na 63 lokacije u Beogradu.

Organizatori su se ove godine stvarnio potrudili da olakšaju posetiocima planiranje poseta. Brošura koju su napravili, i u kojoj su navedene sve lokacije i događaji na njima, organizovana je po zonama. Prvu zonu predstavljali su muzeji u blizini Studentskog trga, drugu zonu Knez Mihajlova, treću Kalemegdan, dok su preostale tri predstavljale plan za muzeje koji su udaljeni od centra.

Muzej hemijskog fakulteta ove Noći muzeja ponudio je posetiocima mogućnost da sami izvedu određene eksperimente, a u 19 časova, u amfiteatru je održan spektakl pod imenom „Između magije i hemije“.

Hemičari su kroz oglede odgonetali tajne poput – može li voda da zapali vatru? Ova manifestacija izuzetno je zainteresovala posetioce, pošto još pre 19 časova nije postojala više nikakva šansa da se uđe u amfiteatar fakulteta – sve je bilo prepuno.

U Rektoratu pušten je snimak Beogradske mumije. Poslednji put ova mumija bila je izložena očima javnosti pre skoro 100 godina. Njen izuzetni značaj predstavlja savršeno čitljiv svitak papirusa sa Knjigom mrtvih, po čemu je Beogradska mumija jedinstvena u svetu. Na razočaranje posetilaca, mumija nije bila zaista izložena, jer je za to bilo potrebno izdvojiti 70 000 evra, već je pušten direktan prenos.

Mnogi nisu pažljivo čitali brošuru, te su bili neprijatno iznenađeni. U Rektoratu je takođe, putem CD-a, prikazana Vinčanska civilizacija.

U Studentskom parku ekološki menadžeri FON-a organizovali su pravljenje figura od ekološkog otpada, a mogao je da se pridruži svako ko je želeo.
Studenti Šumarskog fakulteta prikazali su ovde svoje radove na temu „Održivost prirodnog nasleđa – imperativ budućnosti“, a učenici gimnazije Crnjanski organizovali su izgradnju tvrđave od limenki sa beogradskih ulica.
Dobar način da nas natera da se zamislimo malo u kakvom okruženju živimo, i da li možda ipak možemo nešto da učinimo za prirodu kojoj inače preti uništenje.


U Konaku knjeginje Ljubice – muzeju grada Beograda, ponovo je napravljana izložba slika Beograda. Ovog puta one su predstavljale istoriju Beograda tokom XX veka, a uz njih su prikazivana i dva dokumentarna filma.

U Muzeju nauke i tehnike u galeriji SANU bili su izloženi neki od najpoznatijih izuma Leonarda da Vinčija, gde su posetioci imali priliku da vide i prvu ideju elise za helikopter – izuma za koji se godinama pitalo šta zapravo predstavlja.

I institutima za strane jezike Francuske, Španije i Nemačke organizovane su priredbe za Noć muzeja. U Francuskom kulturnom centru priređena je izložba fotografija i dokumenata koji ilustruju odnos Simon de Bovar prema feminizmu.

U Institutu Servantes ispričana je istorija tanga, a muzički sastav svirao je numere uz koje su mnogi Beograđani zastajkivali i igrali.
Gete institut organizovao je performans pod nazivom „Šta ste nosili 80-ih?“. Od 20:30 učenici Prve beogradske gimnazije zajedno sa organizatorima animirali su posetioce, dok je DJ puštao muziku 80-ih.
Definitivno, najveću atrakciju predstavljale su 6 torti iz Aurelija – sve sa motivima iz 80-ih. U nastavku večeri, torte su poslužene posetiocima.


Veliku zainteresovanost izazvao je i Prirodnjački muzej gde su bili izloženi interesantni skeleti životinja. Redovi za ovaj muzej protezali su se sve do Karađorđeve kapije.

U Opservatoriji na Beogradskoj tvrđavi organizovana je izložba starih astronomskih aparata, kao i razni mitovi vezani za nastanak sveta. Interesantno je da su pretpostavke nekih naroda zapravo bile tačne. Tako se verovalo u jednom plemenu da je Sirijus dvojna zvezda, ali da se njen mali pratilac ne može videti golim okom, što se ispostavilo kao savršeno tačno.


Takođe na Kalemegdanu, u unutrašnjoj Stambol kapiji otvorena je izložba fotografija posetilaca prošle Noći muzeja. Najbolje fotografije sa prošle Noći muzeja bile su izložene te noći ovogodišnjim posetiocima.

Za ljubitelje istorije, Istorijski muzej Srbije je organizovao u galeriji na Trgu Nikole Pašića priču o ubistvima vladara, dok su svi ljubitelji klasične umetnosti mogli potražiti dela umetnika u galeriji Eurocentar, galeriji Ozon, Italijanskom kulturnom centru itd.

Galerija New moment priredila je izložbu na temu advertajzinga, prikazujući neke od najboljih reklama iz celog sveta; na Matematičkom fakultetu mogli ste videti prve kompjutere, dok je muzej PTT ispričao istoriju telefona korz izložbu Simensovih telefona.

Za kompletan izveštaj o svim lokacijama i muzejima koji su učestvovali u Noći muzeja, posetite ovaj sajt: http://www.nocmuzeja.org.yu/2008/index.html

Kao i svake godine, i ovde godine se javio problem velikih redova za ulazak u muzeje, mada se postavlja pitanje – Da li je to zaista problem, ili mi počinjemo više da se interesujemo za kulturu?
Redovi su se uglavnom iznenađujuće brzo kretali, iako su se katkad dešavali incidenti sa nervoznim ljudima koji su čekali u redu. Ako planirate da idete na Noći muzeja, morate biti spremni na ovo. Takođe se preporučuje da krenete već u 18 časova – jer već nekoliko sati kasnije, više nigde nećete moći da uđete a da prethodno ne morate da sačekate.

Ako ste propustili ovu fenomenalnu noć, i žalite što niste pogledali neke od postavki, prošetajte se do muzeja u kojima su bile izložene. Oni najčešće te postavke ostave još izvesno vreme, te ćete za neke sitne pare, koliko će iznositi ulaznica, moći da vidite ono što želite.