Organizovanje studenata u pravnim klinikama (ili prostije rečeno pravnim savetovalištima) u okviru univerziteta je na zapadu relativno uobičajena stvar, sa dokazanim rezultatima.
Međutim, na Balkanu, a pogotovo u Srbiji, ovakav vid pružanja pravne pomoći je relativno nov.


Kako to funkcioniše?

Zapravo, ideja pravnih klinika je briljantna u svojoj jednostavnosti i praktičnosti.
Ona sumira praktične potrebe studenata (da se upoznaju sa pravnom praksom za vreme studiranja) i praktične potrebe zajednice (šira dostupnost stručne pravne pomoći licima koja nisu u stanju da to priušte).

Ovakav vid pomoći je obično usmeren ka najugroženijim slojevima stanovništva (izbeglicama, žrtvama nasilja u porodici, siromašnima itd.) ili ka određenoj vrsti problema (nasilje u porodici, pitanja životne sredine, ugrožavanje autorskih prava itd), ali nije retko ni da su klinike opšteg tipa. Ove potonje su najčešće prisutne u slučajevima kada je brojnost članova klinike izuzetno velika, pa postoji mogućnost da se pokriju različite grane prava i različita problematika.

Uobičajeno je da Pravne klinike vode profesori u saradnji sa pravnim stručnjacima koji imaju iskustva sa datim oblastima (pripadnici organa uprave, tužioci, sudije i advokati), ali vrlo često se angažuju i stručnjaci u nepravnim naukama (psihologija, psihijatrija, biologija, fizika, hemija itd).

Potreba za ovakvim angažmanom nastaje uglavnom zbog interdisciplinarnosti specifičnih problema sa kojima se studenti susreću.


Koje su prednosti?

Najuočljivija prednost je praktičan angažman koji daje studentima neprocenjivo iskustvo – kilogram prakse jednak je toni teorije, kaže jedna izreka. Međutim, benefit ovakvih aktivnosti je daleko veći. Činjenica koja se ne može zanemariti je da pružanje besplatne pravne pomoći pruža korist zajednici, ali i da pomaže uspostavljanju ličnog samopoštovanja, samovrednovanja i osećaj odgovornosti kod studenata za ono što se kaže.

Studente veoma često interesuje kako su se razvili slučajevi u kojima su participirali i kakav je konačan ishod. Studenti koji imaju ovakav angažman ne samo da izađu sa fakulteta praktično i teoretski bolje pripremljeni za rad, već su i razvili određene veštine u komunikaciji sa strankama, osećaj odgovornosti, a ostvarili su ujedno i veoma važne kontakte koji im mogu pomoći u daljem pravnom angažmanu.


Kakve pravne klinike kod nas postoje?

Trenutno, u našoj zemlji funkcioniše određen broj Pravnih klinika. Tako, na Pravnom fakultetu u Nišu funkcioniše Ogledna advokatska kancelarija u kojoj studenti pružaju besplatnu pravnu pomoć, a u okviru aktivnosti Klinike za građansko pravo i Klinike za zaštitu prava žena.
Ove aktivnosti se sprovode od 2002. godine, a od 2007. godine je Klinika dobila status nastavne naučno-organizacione jedinice fakulteta. Ovu Kliniku pomaže Advokatska komora Niša.

Na Pravnom fakultetu u Beogradu funkcioniše takođe Pravna klinika koja pruža pomoć socijalno najugroženijima, a timovi su podeljeni na pomoć u obligacionom, izbegličkom, porodičnom i krivičnom pravu.
Ovaj program je takođe počeo sa realizacijom 2002. godine kao pilot projekat, dok od 2007. godine funkcioniše kao izborni predmet. Pravnu kliniku takođe pokreće i privatni Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu. Ujedno, Pravni fakultet Univerziteta Union je jedini privatni pravni fakultet koji ima Pravnu kliniku!

Iako aktivnost Pravne klinike na Pravnom fakultetu u Kragujevcu ostaje upitna, važno je pomenuti da je ovaj fakultet napravio pionirski proboj u objavljivanju udžbenika na temu kliničkog obrazovanja i da je njihov inicijalni doprinos zaista neprocenjiv.

Klinika Pravnog fakulteta u Novom Sadu započela je sa radom krajem 2007. godine, ali sa (naizgled) usko profilisanom specijalizacijom – fokus je na problemima životne sredine koje pokretači Klinike vide kao probleme budućnosti, a za koje ne postoji adekvatan pravni kadar u Srbiji.
U proteklih šest meseci, ova klinika je pokazala izuzetnu aktivnost. S obzirom na interesovanje studenata, ali i klijenata, u daljem periodu se očekuje izuzetno uspešan rad ove klinike.


Ko se može angažovati?

Kao što smo rekli, Pravne klinike veoma često zahtevaju interdisciplinaran pristup zbog varijeteta problema sa kojima se studenti susreću. Na pojedinim klinikama, posledica ovoga je uključivanje studenata sa drugih fakulteta; tako u Novom Sadu, na Pravnoj klinici za zaštitu životne sredine, pored studenata prava učestvuju i studenti Prirodno-matematičkog fakulteta, Departmana za biologiju, kao i studenti Fakulteta tehničkih nauka.

Kako oba navedena fakulteta imaju smerove koji se bave zaštitom životne sredine, saradnja sa Pravnom klinikom im omogućava da se upoznaju sa aspektima zaštite životne sredine sa pravničke strane na jedan nov način, a studentima prava da često dobiju direktna objašnjenja sa tehničkom prirodom nekog problema.

Sa takvim beneficijama, ovakva svojevrsna interdisciplinarna simbioza daje izvanredne rezultate.