Toliko toga ispričano je o osmehu i njegovoj vrednosti. A koliko zapravo vredi zagrljaj?
Njegovu vrednost prvi je uočio i svetu obznanio 2004. godine Huan Man, koji je pokrenuo akciju „Besplatni zagrljaj“.

Istorija Free Hug kampanje

Huan Man živeo je u Londonu kada je primio telefonski poziv kojim je obavešten da hitno mora da se vrati u svoj rodni grad Sidnej.

Do trenutka kada je avion sleteo, Huanu nije ostalo ništa do putne torbe sa stvarima i gomile problema. Nije bilo nikoga da ga dočeka, nije postojalo mesto koje bi mogao nazvati svojim domom. Bio je stranac u rođenom gradu. 

Stajao je tako na terminalu i posmatrao ljude oko sebe. Ljudi su se smejali, grlili, bili srećni što vide jedni druge, a njega nije imao ko da dočeka. Sve što je u tom trenutku želeo, bio je neko ko bi mu se obradovao, nasmejao, neko ko bi ga zagrlio. 

Dograbio je karton i marker, i napisao prvi Free hug plakat. Prvih 15-ak minuta, ljudi su ga samo sa čuđenjem posmatrali. A onda mu je prišla jedna žena i potapšala ga po ramenu. Rekla mu je da joj je tog jutra umro pas.

Kako je to jutro takođe predstavljalo prvu godišnjicu od smrti njene ćerke jedinice koja je poginula u saobraćajnoj nesreći, više nego išta joj je bio potreban jedan zagrljaj koji bi na neki način ublažio neizmeran osećaj usamljenosti. Huan ju je zagrlio, a kada su se odvojili, video je da se ona smeši.
Upravo to i jeste poenta ove kampanje - da navede ljude da se smeju.

Međutim, vlasti nisu dobro prihvatile ovu kampanju, i zabranile su je nakon izvesnog vremena radi javne bezbednosti.

Javnost je imala drugačiji odnos prema njoj. Napisana je peticija i, zahvaljujući njoj, akcija je ponovo pokrenuta, ovog puta širom sveta.
2006. godine Manovi prijatelji iz grupe Sickpuppies napravili su video o Free hug kampanji u koji su ukomponovali svoju pesmu - All the same, a spot je postavljen na youtube i doneo je veliku popularnost ovoj akciji. 

U Srbiji je ova akcija prvi put održana u Novom Sadu, a delegacija free hugger-a potom je nastavila da posećuje i druge gradove Vojvodine, da bi jednom prilikom došla i u Beograd. Beograđani su bili začuđeni i sumnjičavi kada bi im neko prišao i zatražio da ih zagrli. Neki su čak tražili podrobna objašnjenja zašto sve to, a zatekla su se i pitanja „Koliko to košta?“ Da li danas baš sve gledamo kroz prizmu materijalizma? 

Free hug tim sakuplja se uglavnom subotom, oko 1 sat, i provodi taj dan, po kiši ili suncu, grleći ljude na glavnom trgu grada. Kako biste postali član ovog tima, potrebno je samo da priđete nekome iz grupe, i kažete „Želim da i ja grlim ljude“. Oni će biti više nego srećni da vas prihvate i dodeliće vam jedan plakat po vašem izboru sa natpisom „Besplatni zagrljaj“.

Stalni članovi ove akcije oduševljeni su njome. Oni kažu da je neopisivo kada možete da zaobiđete sve granice poznatog i formalnog i zagrlite totalnog stranca. Saznanje da ste nekome ulepšali dan jednostavno vas tera da i sami bude srećni i smejete se. 

„E… što nije tako svaki dan. Barem ćemo se više smejati“, reči su jedne devojke nakon što je saznala za ovu akciju. Huan Man je i sam rekao da je ova akcija način da se neko obraduje i osmehne. „Na svaku osobu koja dobije zagrljaj“, kaže Man, „sledi bar još pet koje prođu pored sa osmesima pri pogledu na taj prizor. Videti osobu koja se do maločas mrštila, kako se sada smeje - neprocenjivo je”. 

Naučnici kažu da je čoveku potrebno 12 zagrljaja i da se 15 puta nasmeje u toku jednog dana kako bi ostao zdrav.
Dakle, šta čekate?