Intervju se najbolje može opisati sa tri reči – čekanje, smaranje i laganje. Nema veze da li je intervju prvi ili četvrti korak u selekciji. Načekaćete se sigurno da biste došli do njega, ponekad i mesecima. Dok čekate, obično se smarate, jer neograničeno slobodno vreme nije uvek tako zabavno. Ubrzo dosadi. I laganje – ni na razgovoru vam neće reći istinu o poslu, ali ćete bar saznati šta su lagali u oglasu.


Teorija i praksa

Kako se obući, šta reći, kako se ponašati – sve sam to pročitao pre svog prvog razgovora. Pročitao sam i teoriju koja dokazuje da je intervju deo procesa selekcije sa najviše mana. Subjektivni utisak je najvažniji za razliku od testova gde se bar vidi da li je neko inteligentan, lud ili da li zna da napiše pet reči na engleskom.

Čemu služi intervju? Pošto sam bio na mnogo razgovora (odavno ne brojim), došao sam do nekih zaključaka. Intervju služi da bi vas videli uživo (slika u CV-ju ne treba da se obrađuje u Fotošopu!), da bi vam čuli glas, da bi vas pitali raznorazne gluposti i, konačno, da bi vam rekli nešto o poslu. Tačnije, sve sem plate.

Intervju ima jedan cilj – da vas vide i procene za 5 minuta.

Nije da plašim, ali džaba pamet, džaba znanje; ako se ne svidite budućem šefu ili šefici, nećete dobiti posao.

Šta vas čeka
Na razgovoru vas čekaju mnoga iznenađenja, i najbolje je da se fizički i psihički pripremite.

Mislim da lepe devojke ne mogu da računaju na šarmiranje budućeg šefa jer ih na razgovoru (skoro uvek) čeka šefica.

Muškarci su ugrožena vrsta u srpskim firmama. Mislim da sam imao samo jedan razgovor gde sam pričao sa gazdom jedne privatne firme – uvek je bila prisutna bar jedna žena. Kada je više ljudi u „komisiji“ - žene su uvek u većini.

Jednom me je intervjuisalo pet potencijalnih koleginica, uglavnom su bile po dve. Kada malo razmislim, 90 odsto mojih sagovornika bile su žene. Da se čovek zapita - da li muškarci u Srbiji rade ili samo piju pivo i gledaju TV?

Sam razgovor je obično po šablonu – prvo se upoznate, onda vam kažu nešto o firmi ili poslu, i onda kreću pitanja. Neka od tih pitanja zaista nemaju mnogo veze sa mozgom, a moja omiljena su „kako bi vas prijatelji opisali“ i „koja biste bili životinja ili automobil“.

Neka pitanja umeju da budu veoma neprijatna, naročito ako je sa druge strane stola „gazda“. Pitali su me sa kim živim, koliki mi je džeparac (!?), koliko trošim (!?), gde izlazim... Kao da me ispituje policija.

Postoje i pitanja koja imaju smisla, uglavnom o sposobnostima, iskustvu, radnim navikama i slično. Obično ispitivač drži u rukama CV i postavlja pitanja o svemu što ste napisali u njemu.

Jedno od nezgodnih pitanja koje uvek dolazi je ono o radnom mestu za koje konkurišete. Lepo vas pitaju šta mislite da se radi na tom poslu. Ako nemate iskustva, to je najteže pitanje.

Kruna svih pitanja je ono o plati. Uvek, nema da omane, pitaju „koliku platu očekujete“, a posle odgovora „zašto baš tu“. Tek da dodam, samo su mi jednom rekli koliku platu nude! Omiljeni odgovori su mi „kompetetivna“, „u rangu sa konkurencijom“, „reći će vam na sledećem intervjuu“.

U mnogim većim firmama postoje dva kruga intervjua, prvi razgovor obično nije poslednji.

Na kraju svakog intervjua obično dolazi najveća laž od svih – „čućemo se“. Ako niste prošli ponekad vas obaveste mejlom, ali uglavnom više ne čujete ni glasa od vaših sagovornika.


Kako se (ne)ponašati

Sve što ću sada napisati može, ali ne mora da bude tačno. Nijednom nisam pao na testiranju, ali je intervju za mene često bio nepremostiva prepreka. Mislim da mogu da dam par dobrih saveta kako da se ne ponašate na razgovoru.

Svakako pre intervjua se treba obrijati, očešljati, namirisati, lepo obući... Posle silnih razgovora i dalje nisam siguran koliko. Moje odelo sa mature su pojeli moljci (stvarno), pa sam uglavnom dolazio u boljim farmerkama i košulji na intervjue. S obzirom na moj procenat uspešnosti, izgleda da su odelo, kravata i cipele poželjni.

Ispitivači vole da „seku“. Sve vaše slabosti (nedostatak radnog iskustva, prakse, neodsluženi vojni rok) – sve će vam to „nabijati“ na nos. Često sam odgovarao sa „mogao bih to da radim“, „lako učim“ ili „pa ima više načina da odložim vojsku“. Očigledno, to je pogrešan pristup i svima savetujem – ja znam, ja umem, ja sam već odložio vojsku za dve godine. Samouvereno i opušteno!

Ne spominjite godišnji odmor i slobodne dane na razgovoru, naročito ako vam je to prvi posao. Prvih šest meseci po zakonu ne moraju da vam daju nijedan slobodan dan.

Spominjao sam laganje u intervjuima. Pokušao sam da budem iskren, ali odgovori kao - ne znam da pošaljem faks, da koristim fotokopir i slično znače da niste prošli. Dakle, lažite bar malo, i oni su vas lagali u oglasu!

Lažite uverljivo. Ako je prisutna komisija, uvek jedan član ćuti – verovatno posmatra kandidata i gleda da li je iskren.

Spremite se za šok. Na razgovoru se obično saznaju sledeće stvari – marketing menadžer je komercijalista, džunior menadžer u banci je šalterski radnik, visoka plata je na procenat, dinamička sredina znači „radi ko konj“ i slično.

Naučite sve moguće o kompaniji za koju konkurišete, proizvodima, ma apsolutno sve. Ako slučajno na intervjuu ne znate odgovor na neko pitanje o kompaniji, najčešće vas sa druge strane stola dočeka grimasa i više vas ne zovu.


Ima nade

Na kraju sam na intervjue dolazio smoren, po fazonu „još jedno smaranje i laganje“ i opuštenim i pomalo nadrndanim nastupom sam dobio posao. Možda neko uspe iskrenim pristupom, ja nisam.

Jedno je sigurno – bez razgovora nema posla.