Pošto su se u proteklih par godina desile višesturke promene na našem fakultetu, došlo je do promena u podeli na smerove i podsmerove, pa vam dajemo informacije kako sad stvari stoje. Ide vreme upisa i prijemnih ispita, pa nije loše znati neke osnovne stvari o studiranju na našem fakultetu.

U ovom poglavlju dat je prikaz svih odseka Fakulteta. Prva godina zajednička je za sve odseke (osim Odseka za SI - Softversko inženjerstvo). Postoje sledeći odseci:

Odsek za elektroniku
Odsek za energetiku
Odsek za fizičku elektroniku
Odsek za računarsku tehniku i informatiku
Odsek za signale i sisteme
Odsek za telekomunikacije i informacione tehnologije
Odsek za softversko inženjerstvo


ODSEK ZA ELEKTRONIKU


Elektronika je deo elektrotehnike koji se bavi analizom, projektovanjem i realizacijom komponenata, kola i sistema, koji služe za obradu informacija. Fizički osnovi elektronike su vezani za kretanje elektrona, koje se prvo izučavalo kod kretanja u vakuumu, a potom u poluprovodnicima.

Sa napretkom tehnologije, a naročito poslednjih trideset godina, oblast elektronike se proširila i danas obuhvata konstrukciju i primenu poluprovodničkih komponenata, projektovanje i primenu integrisanih kola, elektronske sisteme za merenje i upravljanje, elektronske sisteme za konverziju energije, komunikacione sisteme, projektovanje i primenu računara, digitalnu obradu signala, mikro-elektromehaničke sisteme, itd.

Na Katedri za elektroniku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koja je osnivač Odseka za elektroniku, posebna pažnja u stručnom i naučnom radu usmerena je na sledeće oblasti:

1. Analogna elektronika
2. Digitalna i računarska elektronika
3. Elektronika VLSI integrisanih kola
4. Energetska i industrijska elektronika
5. Digitalna obrada signala i slike
6. Elektronska instrumentacija i merenja
7. Visokofrekventna i telekomunikaciona elektronika

Na odseku za elektroniku se ne predviđa formalna podela na smerove, već će se neophodno stručno usmeravanje obaviti izborom grupe izbornih predmeta. Svaka grupa izbornih predmeta sadrži predmete iz jedne od ranije navedenih oblasti elektronike.

Na tržištu rada trenutno ne postoje nezaposleni inženjeri koji su završili Smer za elektroniku. Na kraju, treba pomenuti i da se diploma iz oblasti elektronike stečena na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu priznaje i veoma ceni prilikom upisa na postdiplomske studije na univerzitetima u SAD i Evropi, kao i prilikom zaposlenja u inostranstvu.


ODSEK ZA ENERGETIKU

Odsek za energetiku ili popularnije Energetski odsek, obrazuje elektroinženjere koji u toku studija stiču opšta znanja iz elektrotehnike kao i praktična znanja i veštine iz oblasti energetike, ali i iz drugih disciplina koje se neguju na ETF.

Praktična znanja i veštine iz drugih oblasti osposobljavaju elektroinženjera da u toku projektovanja ispravno specificira izradu raznih potrebnih sklopova, izvrši programiranje raznih procesa ili razmenu podataka, kao i da u toku rada koristi tehnološki napredak ostvaren u pojedinim disciplinama.

Odsek za Energetiku (Power Engineering) poučava kandidate opštim znanjima iz energetike i ekologije, proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, elektromehaničke konverzije, energetskih pretvarača, električnih mašina, elektromotornih pogona, konverzije električne energije u toplotu i svetlost, itd. Postoje dva podsmera:

Smer elektroenergetski sistemi (EES, Electric Power Systems) obučava studente u znanjima o izvorima energije, generisanju električne energije, prenosu električne energije, transformaciji i distribuciji..
Studenti se obučavaju za rešavanje problema planiranja, projektovanja, upravljanja elektranama, problema stabilnosti i interkonekcija, problema velikih transformatorskih postrojenja, visokonaponskih podstanica, prenosnih i distributivnih sistema.

Smer energetski pretvarači i pogoni (EPP, Power Electronics and Electrical Drives) obučava studente znanjima o osnovnim procesima konverzije energije i upoznaje ih sa problemima računarskog upravljanja energetskim i proizvodnim procesima. Uz elektromehaničku konverziju, proučavaju se energetski pretvarači, kao i konverzija u toplotu i svetlost.

Prva godina studija je pripremna za sve studente i odvija se po nastavnom planu koji je zajednički za sve Odseke ETF. Po završetku prve godine studija studenti se opredeljuju za pojedine odseke.


ODSEK ZA FIZIČKU ELEKTRONIKU

Odsek čine tri jasno definisana profila: Mikroelektronika i nanoelektronika, Optoelektronika i laserska tehnika (fotonika), Biomedicinski i ekološki inženjering. Prema klasifikaciji IEEE, ove oblasti su eksplicitno navedene u 10 društava.

Mikroelektronika i nanoelektronika daje stručnjake koji se bave hardverom informaciono komunikacionih tehnologija (ICT hardverom):

- projektovanje i izrada integrisanih kola (IC),
- modelovanje i projektovanje poluprovodničkih nanostruktura i nanokomponenti,
- razvoj softverskih paketa za ovo modelovanje i projektovanje,
- modelovanje i projektovanje senzorskih komponenti, kao i mikroelektro-mehaničkih sistema (MEMS),
- projektovanje i konstrukcija uređaja za ICT hardver,
- projektovanje i konstrukcija mernih uređaja i sistema.

Optoelektonika i laserska tehnika školuje i profiliše stručnjake koji svojim fundamentalnim znanjima iz oblasti optike i fotonike rade na razvoju široke baze informaciono-komunikacionih tehnologija:

- modelovanje, projektovanje i izrada optoelektronskih komponenti,
- optičke telekomunikacije i optičke komunikacione mreže: komponente, uređaji i sistemi,
- modelovanje, projektovanje i simulacija ovih sistema, kao i razvoj adekvatnog softvera,
- projektovanje i konstrukcija optoelektronskih mernih sistema,
- fiberoptički senzori i sistemi,
- sistemi za daljinsko osmatranje, kontrolu i merenje (TV, IC, Termovizija),
- laserska i plazma tehnika: primena u industriji, merenjima, medicini.

Biomedicinski i ekološki inženjering obrazuje stručnjake u ovoj oblasti koji će se baviti:

- biomedicinskom instrumentacijom,
- nuklearnom medicinskom tehnikom,
- primenom lasera u medicini,
- primenom elektromagnetne stimulacije u medicini,
- biomedicinskom informatikom,
- biomedicinskim materijalima i senzorima,
- merenjem i zaštitom od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.

Postoje dva smera: Opto-nano elektronika i laserska tehnika, i Biomedicinski i ekološki inženjering.

ODSEK ZA RAČUNARSKU TEHNIKU I INFORMATIKU

Odsek za računarsku tehniku i informatiku (RTI) je prvi formirani odsek na nekom fakultetu u Srbiji, kome je osnovna oblast obrazovanja računarstvo. Prema reformi studija ETF-a iz 2003. godine, prva godina studija je zajednička za sve odseke osim Odseka za softversko inženjerstvo.
Nakon prve zajedničke godine studija, sledi šest semestara po posebnom programu za RTI, a u petoj godini pohađaju se diplomske-master studije.

Takođe, Odsek za RTI je formirao hardversku i softversku laboratoriju, gde se izvode praktične vežbe prema nastavnom planu.
Diplomirani inženjeri Odseka RTI nisu imali, bar do sada, nikakvih problema u zapošljavanju.
Oni su rado primani svuda gde je iskazana potreba za ovakvim profilom stručnjaka, i to iz više razloga: velikog teorijskog i praktičnog znanja, brzog uključivanja u radni proces i pokazanih sposobnosti u toku studija.

Na tržištu su diplomirani inženjeri Odseka za RTI bili najtraženiji kadar poslednjih godina. Veliki broj ovih inženjera se zaposlio u inostranstvu, a njihove uspešne karijere potvrđuju kvalitet znanja stečen na Odseku za RTI. Očigledno je da će potrebe za stručnjacima u oblasti RTI rasti u skladu sa potrebama za formiranjem informatičkog društva, što je cilj Evropske unije i svih zemalja koje žele da joj se priključe.


ODSEK ZA SIGNALE I SISTEME

Odsek SIGNALI I SISTEMI posvećen je, najpre, opštim teorijskim aspektima analize i sinteze signala i sistema, zatim problemima sinteze i tehničke, posebno računarske implementacije sistema za obradu signala i upravljanje, i, najzad, nekolikim posebnim tehničkim disciplinama u kojima centralno mesto zauzimaju signali i sistemi.

Odsek na celovit način pruža uvid u značajne oblasti kao što su automatika, robotika i biomedicinska tehnika, kao i u bitne aspekte analize i sinteze signala u okviru modernih informaciono-komunikacionih tehnologija.

U okviru Odseka SIGNALI I SISTEMI predviđena su četiri usmerenja.

Usmerenje Upravljanje sistemima posvećeno je kako teorijskim i praktičnim aspektima automatskog upravljanja procesima, tako i opštim aspektima upravljanja sistemima uopšte, sa posebnim akcentom na sistemima odlučivanja u menadžmentu.

Usmerenje Sistemi za obradu signala daje uvid u opštu metodologiju analize i sinteze signala, kao i u konkretne aspekte računarske implementacije, sa posebnim osvrtom na prepoznavanje oblika i obradu slike.

Usmerenje Biomedicinska tehnika pruža kompletan uvid u bazične biološko-tehničke postavke ove danas veoma aktuelne multidisciplinarne oblasti, pri čemu je posebno naglašena primena računara u zdravstvu.

Usmerenje Mehatronika pokriva kako bitne aspekte robotike, tako i specifičnosti veze između tehnika upravljanja i elektromehaničkih sistema. U okviru svih usmerenja pružena je mogućnost dubljeg uvida u moderne računarske tehnologije zasnovane na mašinskoj inteligenciji.

Diplomirani inženjeri, svršeni studenti Odseka, imaju mogućnosti zaposlenja najpre u širokoj lepezi ustanova i preduzeća koja se bave upravljanjem sistemima, robotikom i obradom signala, zatim u sklopu svih primena informaciono-komunikacionih tehnologija na bazi multimedijalnih komunikacija i, konačno, u okviru tehnološke podrške medicini i zdravstvu.

Opštost pristupa koju promoviše Odsek omogućava svršenim studentima uspešnu delatnost u okviru najvećeg broja izvedenih konkretnih podoblasti elektronike i informaciono-komunikacione tehnike, kao i onih disciplina nauke i tehnike koje se zasnivaju na konceptima signala i sistema .

ODSEK ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Odsek za telekomunikacije i informacione tehnologije formira inženjere za rad u raznim specijalnostima koje pokriva široka oblast savremenih telekomunikacija. Inženjeri koji završe ovaj Odsek imaju svestrano i temeljno poznavanje osnovnih principa generisanja, prenosa, prijema i obrade podataka i signala. To im omogućava da učestvuju u istraživanju, razvoju, projektovanju, proizvodnji, eksploataciji, održavanju i primeni telekomunikacionih komponenti, uređaja i sistema.

Širok spektar usko specijalizovanih oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija kojima je posvećena posebna pažnja na ovom Odseku su: radio sistemi, TV tehnika. mobilna i fiksna telefonija, Internet, računarske, transportne i pristupne mreže, satelitski sistemi, multipleksni sistemi, proizvodnja, održavanje i administriranje telekomunikacione opreme, kao i sistemi posebne namene.

Studenti se od treće godine studija (tj. od V semestra) opredeljuju za jedan od sledećih smerova: Smer za sistemsko inženjerstvo (SI), Smer za radio komunikacije (RK), Smer za audio i video tehnologije (AV) i Smer za mikrotalasnu tehniku (MT).

Mogućnosti zapošljavanja za inženjere telekomunikacija i informacionih tehnologija su ogromne. Postoji širok spektar firmi i poslova u privredi gde inženjeri koji završe ovaj Odsek mogu naći zaposlenje, kao na primer: telekomunikacioni operateri, naučno-istraživački instituti, vojska, elektroprivreda, firme za proizvodnju, održavanje, prodaju, planiranje, saobraćajne organizacije itd.

Stečena diploma važi svuda u svetu, a neke od domaćih i inostranih firmi koje nude zaposlenje inženjerima ovog profila su: Telekom, Telenor, DKTS, Iritel, Siemens, Ericsson, Alcatel i mnoge druge.

ODSEK ZA SOFTVERSKO INŽENJERSTVO

U poslednjih nekoliko dekada većina disciplina računarske tehnike doživela je izuzetnu ekspanziju. Među ovim disciplinama najveći rast imaju upravo discipline vezane za projektovanje i implementaciju softvera, kao i discipline vezane za teoretski tretman formalizama i apstrakcija u domenu softverskih tehnika.

Kao posledica, u poslednje vreme je i kod nas počela da se posvećuje veća pažnja visokoškolskom obrazovanju u oblasti razvoja softvera. Prateći ove trendove, Elektrotehnički fakultet je 2004. godine osnovao novi, samofinansirajući Odsek za softversko inženjerstvo (SI), koji će ove godine upisati četvrtu generaciju studenata.

Da bi bile svrsishodne i efikasne, studije računarstva zahtevaju kvalitetnu materijalnu bazu. Projektovanje softvera i programiranje su pre svega praktične discipline, pa rad u manjim grupama, uz direktnu primenu usvojenog znanja na računaru, svakako predstavlja neophodan preduslov za dobre rezultate.

Na Odseku za softversko inženjerstvo predavanja se odvijaju u grupama do 50 studenata, a vežbe u računarskim učionicama sa 25 polaznika, po principu jedan student - jedan računar. Za sva predavanja koristi se projektor i unapred pripremljene prezentacije, koje se stavljaju na raspolaganje studentima.

Mada je sa pojavom raznih sertifikata u javnosti stvoreno pogrešno uverenje da bavljenje softverom ne zahteva fakultetsko obrazovanje, činjenice govore upravo suprotno: čak i "obični" programeri u zapadnom svetu najčešće završavaju fakultet, a nezanemarljiv broj ovih profesionalaca (oko 16% u SAD) ima i doktorat.

Dok se programeri pretežno bave kodiranjem, softverski inženjeri imaju složeniji zadatak da analiziraju potrebe korisnika i modeliraju, razvijaju, testiraju i održavaju računarske aplikacije ili rukovode timovima programera i drugih stručnjaka u razvoju složenih softverskih sistema.

Ova vrsta stručnjaka, koji po pravilu imaju fakultetsko obrazovanje, je bolje plaćena od "običnih" programera, a broj odgovarajućih radnih mesta je u stalnom porastu, kako na Zapadu, tako i kod nas.

S obzirom na očekivanu stabilizaciju privrede i dalje otvaranje prema Zapadu, kod nas raste broj multinacionalnih kompanija koje imaju potrebe za računarskim stručnjacima, posebno softverskog profila, pa sa puno razloga verujemo da će diploma Odseka za SI biti dobra polazna osnova za zapošljavanje u uglednim firmama, u kojima se kvalitetan rad odgovarajuće nagrađuje.