Druga nedelja predavanja, brucoši su još redovno dolazili na ista, 59 je bila krcata, a onda se pojavio nepoznati čovek koga do tad nisam video i započeo svoje izlaganje. Svi su ga pažljivo pratili i dok sam se osvrnuo već su prošla 2 časa.

Mislio sam da će se vremenom broj studenata na njegovom predavanju smanjiti, ali nije bilo tako, svake nedelje ih je bilo sve više. Da li je on svojim ophođenjem prema nama uspeo da nas zainteresuje za svoja predavanja, ne znam tačno, uglavnom upoznajući njega shvatio sam da sam na pravom mestu i da nisam pogrešio pri izboru fakulteta.

Danas za Generator razgovaram sa njim – moj sagovornik je asistent Andrija Bošnjaković.

Možete li nam se predstaviti i reći odakle ste?
- Moje ime je Andrija Bošnjaković. Radim kao asistent pripravnik Katedre za računarsku tehniku i informatiku. Rođen sam u Pirotu, tamo sam završio osnovnu i srednju školu. Idem tamo kad god mi posao to dozvoli, sebe smatram Piroćancem zaposlenim u Beogradu.

Zašto ste se baš odlučili da upišete ETF?
- Oduvek su me zanimali računari, a ETF u toj oblasti nudi najšire obrazovanje, u poređenju sa drugim domaćim fakultetima.

Kada biste ponovo birali da li biste izabrali naš fakultet i za koji smer biste se onda odlučili?
- Bez promene.

Nisam ni sumnjao.
Zašto ste posle završenih studija rešili da ostanete na fakultetu i postanete asistent?

- U to vreme, u oktobru 2001. godine, imao sam istovremeno dve vrlo interesantne ponude. Prva je bila da radim za jednu inostranu firmu, u njihovom predstavništvu ovde, za veoma lepe pare. Druga je bila da radim na fakultetu kao asistent. Pošto sam bio željan izazova i željan da sve probam, prihvatio sam obe. Nakon nekog vremena, shvatio sam da mi više prija da radim na fakultetu. Daleko od toga da mi je bilo loše u privredi, ali mi je u tom trenutku bilo nešto bolje ovde i zato sam odlučio da ostanem.

Kako ste se osećali kad ste počinjali da radite na fakultetu?
- Odlično, ali ne samo zbog toga što sam počeo da radim na fakultetu, već zato što sam tada imao 24 godine i završen ETF, pa mi je bilo super sve u životu. Tada nisam bio svestan da je količina problema u životu neopadajuća funkcija.

Niste imali tremu tada?
- Ne. Tremu imam kad ne znam šta pričam, a na časove uvek dolazim spreman.

Da li je lepše biti student ili asistent?
- Vezano za ono malopređašnje, da se život ne pojednostavljuje kako godine prolaze, u tom kontekstu mnogo je bolje biti student jer je odgovornost znatno manja, odgovorni ste samo za sebe i ni za koga drugog. Veće odgovornosti nema – sve što treba da radite je da ponekad učite i položite po neki ispit.

Dakle, kada ste student, obaveze su znatno manje. Iako to tada deluje stravično, ono što student treba da radi je neuporedivo lakše nego ono što radi profesionalac. Asistenti na nižim godinama rade sa stotinama ljudi, odgovorni su za jako ozbiljne ispite i za njihovu organizaciju, gde i najmanja greška može da bude dosta problematična. Sa te strane je naš posao težak, jer morate da pazite kako ćete da komunicirate sa ljudima – ne smete da imate loš dan za studente, ne smete da odete nespremni na čas.

Suštinska razlika je u ozbiljnosti obaveza – kao student birate da li ćete da odete na nastavu ili ne, a kao asistent morate da se desite u dato vreme na datom mestu. Dakle, voleo bih da ponovo budem student na par nedelja, ali pošto sam odrastao čovek i želim da idem napred, a ne nazad, posle tih par nedelja odmora voleo bih da budem to što jesam.

Šta mislite kakvi su ovi današnji studenti u odnosu na vreme kada ste Vi studirali?
- Bez uvrede, znatno lošiji. Ali ne svojom krivicom, to je jako bitno naglasiti. Ranije je država bila veća, pa su sa veće teritorije ljudi upisivali ETF. Ranije je srednja škola bila kvalitetnija za klasu ili dve, pa su ljudi koji su dolazili imali bolju podlogu. Ranije je konkurencija bila slabija, pa je većina najboljih studenata dolazila kod nas.

Sada nijedno od ta tri nije zadovoljeno, a broj studenata koje upisujemo je ostao isti. Zbog toga su studenti danas u proseku slabiji od onih ranije. To je jedan od dva razloga za pad kvaliteta. Drugi je snižavanje kriterijuma. Ranije je na ETF ključna reč bila „kvalitet“. Sad je ključna reč „prolaznost“. Bojim se da će se u budućnosti to loše odraziti na kvalitet stečenog znanja i vrednost diploma ETF.

Kakvi su uslovi za rad i studiranje na našem fakultetu danas u odnosu na vreme kada ste Vi studirali?
- Mnogo bih voleo da sam u situaciji da sada studiram. Svi ispiti su jednosemestralni. Nema više ogromnih dvosemestralnih ispita, svi takvi su podeljeni na više jednosemestralnih, koje je lakše savladati. Materijali za pripremu ispita su lakše dostupni. Sada je mnogo lakše raditi redovno, jer imate motiv. Imate kolokvijume, domaće zadatke, projekte, pa možete dobar deo ocene da steknete u toku semestra. Mislim da je i izbor predmeta sada bolji. Da mogu da biram, izabrao bih ovaj novi program bez razmišljanja.

Da li studenti više prepisuju sada nego ranije?
- Tehnologija napreduje, pa ne čudi što ima više prepisivanja.

Kakvo je Vaše mišljenje o Bolonji i novom načinu studiranja?
- Lepo zamišljeno, loše realizovano – to je suština. Problem je što smo mi, u jednom sistemu koji je davao dobar rezultat, koji je imao odličnu teoriju, relativno lošu praksu i užasnu logistiku, umesto da poboljšamo praksu i logistiku, snizili smo kriterijum i neznatno poboljšali praksu i logistiku. U starom sistemu problem je bio u organizaciji. To je danas bolje, ali nije dovoljno dobro. Bilo bi bolje da smo zadržali stari kriterijum, a znatno više unapredili logistiku celog sistema.

Vaša predavanja su jedna od najposećenijih.
- Vidim i sam gužvu, ali zašto je to tako, ne mogu da Vam odgovorim, jer ne mogu da čitam misli drugih ljudi. Kad budem uspeo da pročitam misli studenata, podeliću tu informaciju sa Vama. Za sada, ne znam – moraćete svoje kolege da pitate.

Da li se sećate Vaših studentskih dana i da li se ophodite prema studentima onako kako ste želeli da se Vaši profesori ophode prema vama?
- Sa aspekta ovog posla, imao sam retku sreću da su moji roditelji dosta vremena radili u prosveti. Dobio sam od oca, koji je proveo tri decenije u tehničkoj školi kao profesor stručnih predmeta, vrlo vredan savet vezan za način ophođenja. Dobio sam još dva saveta koja ću vam reći kad postanete asistent. Savet je bio „ponašaj se prema studentima onako kako hoćeš da se tvoji asistenti ponašaju prema tebi“. Postavio sam se tako od prvog dana i prilagodio sam svoja predavanja studentima onako kako sam mislio da bi meni bilo lakše i zanimljivije da sam na njihovom mestu.

Gde vidite sebe za 10 godina?
- Da ste me to pitanje pitali pre 5 godina, rekao bih da vidim sebe na ETF u nastavi i na zanimljivim projektima u privredi. Poslednjih 5 godina ova država se vrti u krug i ne pokazuje znake napredovanja. Postavlja se pitanje ostanka u takvoj državi. Ako ostanem, znam gde ću biti.

Da li ste timski igrač?
- U duši jesam. Treba znati još nešto – vrlo je lako biti timski igrač kad ste u dobrom timu. Meni je mnogo lako, jer igram u najboljem timu u zemlji. Moja velika čast je da sam angažovan na katedri gde nema nijedne svađe i gde su međuljudski odnosi jako dobri. A ono ne samo što mi je čast, nego to smatram i za veliko zadovoljstvo i za veliku životnu sreću – ljudi sa kojima delim kancelariju su ljudi sa kojima bih radio sve u životu, pa mi nije teško ni da radim asistentski posao.
Da nije Đorđa Đurđevića i Miloša Cvetanovića, pitanje je da li bih radio ovaj posao i dalje. Ono što vi studenti vidite su samo osmesi i dobra priča, a postoji mnogo stvari iza zavese koje vi studenti ne vidite i ne treba da vidite, a koje su jako teške.

Koliko rad fakultetu utiče na Vaš privatan život?
- Koji privatan život? (smeje se, prim. autora) Pre reforme je bilo super – imali smo razumnu količinu posla i puno slobodnog vremena. Ostvarenjem novog sistema, dobili smo više posla. Naša katedra je dobila puno novih predmeta na raznim odsecima – ubedljivo smo najopterećeniji. Trenutno ima više posla nego što ima izvršilaca posla. Tako da je problem u nepovoljnom odnosu raspoloživog vremena i raspoloživog posla, što to utiče na sve. To je fundamentalni problem. Kada to bude rešeno, posle će sve biti dobro.

Kakvo je Vaše mišljenje o našem listu Generatoru?
- Zabavno štivo. Može bolje što se tiče sadržaja. Mora mnogo bolje što se tiče preloma teksta.

Gde volite da izlazite?
- Uh, teško pitanje. Smatram da je za nekog kome smeta duvanski dim izbor u ovoj zemlji jako sužen, tako da izlazim samo kad su posebne prilike, jer sam na vreme odradio sasvim dovoljnu količinu izlazaka, žurki i raznih drugih akcija čiji opisi baš i nisu za studenske novine. Što se tiče događaja, ne propuštam koncerte bitnijih grupa. Izlazim ponekad, kad moji drugari puštaju muziku u KST-u, i povremeno obiđem neko značajnije dešavanje. Više volim da budem sa prijateljima na čistom vazduhu nego sa poznanicima u oblaku dima.

Kamelot ili Hammerfall?
- Nema razmišljanja, Kamelot. Ali i Hammerfall i Stratovarius i Children of Bodom i Queensryche i mnogo drugih, nisam ograničen na par grupa ili žanrova. Recimo da je Kamelot bend koji je odradio jedan od najboljih koncerata u poslednjih nekoliko godina u Beogradu i zato pozivam sve kolege da 19. aprila dođu u SKC da vide kako izgleda dobar gitarski koncert. Da ponovim, postoji mnogo drugih bendova koje pratim i volim, koje sam gledao što u Evropi, što u Americi, što ovde. Mislim da je loše biti usko usmeren kad je muzika u pitanju.

Cola ili Pepsi?
- Nijedno, ne pijem gazirane sokove.

Omiljeni crtani film?
- Kad sam bio mali “Kojot i ptica trkačica”, sad kad sam porastao “South Park”.

Šta biste nam preporučili za čitanje i zbog čega?
- Zavisi šta želite da saznate i koliko ste spremni da promenite nešto u životu. Ako želite neku laganu knjižicu za razbibrigu, preporučujem bilo koji SF klasik. Kao posebno zabavne preporučujem knjige Daglasa Adamsa iz serijala „Galaktički autostoperi“, kao i knjige Terija Pračeta iz serijala o Disksvetu. To je jako lepo štivo za opuštanje i odmor u pauzama učenja. Ako želite nešto stvarno da promenite, ono što može da vam bude interesantno jesu knjige „Tajne pravilne ishrane“ od Georgija Nazarova i „Zdravi i vitki“ od Harvija Dajmonda. Knjige su o ishrani, a suština je vrlo prosta – ako lakše varite hranu, imaćete više energije za druge stvari.
Windows ili Linux?
- Oba, svaki za svoju svrhu.

Šta više poklanjate devojkama cveće ili nakit?
- Nijedno. Poklanjam im pažnju. Materijalne poklone izbegavam jer smatram da ne treba gubiti vreme sa ispraznim osobama kojima je materijalan svet presudan.

Omiljeni slatkiši?
- Izbegavam slatkiše, trudim se da se hranim zdravije. Neka bude pita sa orasima u burekdžinici “Sarajevo”.

Zvezda ili Partizan?
- Radnički Pirot.

Ko je Vaš idol?
- Ne postoji, zato što idol po definiciji je osoba, božanstvo ili predmet kome se klanjate, nešto što na kraju na neki način postaje svrha života. Uzor je nešto što svako od nas treba da ima, da proba sebe da poboljša prema svojim uzorima.

Dobro, ko je Vaš uzor?
- Mogu da kažem da su moji uzori ljudi koji su vrhunski u meni zanimljivim oblastima života. Vrlo prosto – ako hoćete vrhunski rezultat, gledajte kako to rade vrhunski u svetu i ponovite taj postupak.

Naš najbolji sportista po Vašem mišljenju?
- Ne treba mnogo pameti da se uvidom u ATP i WTA liste zaključi ko su danas naši najbolji sportisti. Na ovom mestu, želim da skrenem pažnju na jedan problem u našem društvu, a to je zanemarivanje osoba sa hendikepom. Po meni, najbolji sportisti u ovoj zemlji su paraolimpijci. Neko ko uspe da živi sa hendikepom, da bude fizički aktivan i da se kvalifikuje za paraolimpijadu je dva nivoa iznad bilo kog običnog sportiste.

Šta biste uradili kada biste bili sami u kartonskoj kutiji?
- Prvo bih odspavao, a onda bih pocepao karton i izašao napolje.

Imate li neki koristan sajt koji biste preporučili našim čitaocima?
- Prvo mesto Wikipedia, tri prazna mesta, pa onda sve ostalo. Izdvojio bih jedan sajt sa vežbama (http://exrx.net/), kao i sajt B92 zbog obilja različitih pogleda na svet.

Kako biste reagovali kad bi vam Microsoft ponudio godišnju platu od 100000$ za posao obezbeđenja?
- Posao obezbeđenja bih odbio. Da sam hteo da se bavim obezbeđenjem, nas dvojica sad ne bismo sedeli ovde. Platu od 100000$ bih prihvatio u Srbiji, a u Americi bih razmislio.

Šta biste poručili studentima našeg fakulteta?
- Vezano za studiranje – radite onako kako vam asistenti savetuju, oni su grešili kad su bili u vašim godinama, treba da izbegnete njihove greške. Radite redovno. Nemojte shvatati školu lično – shvatite to kao posao koji radite tokom godine, a odmarate malo preko leta. Što više uradite tokom godine, bolje ćete se provesti tokom leta.

Znači, što se tiče studiranja, samo polako, pedantno i pošteno, i sve će doći na svoje. Taj savet možete da generalizujete na sve stvari u životu. Kao inženjeri, učimo o uzroku i posledici. Svaki uzrok ima svoju posledicu. Radite pošteno, radite kvalitetno, radite polako i nećete imati u životu neke veće probleme. Ako se ikada budete brinuli za svoje materijalno stanje, samo se zapitajte da li ste ikada čuli da je pošten i vredan čovek bez para i bez posla. Što se tiče zdravlja, koje je najbitnije od svega, savetovao bih studentima da vode računa o svome zdravlju, da budu fizički aktivni i da se potrude da svoje telo i svoj mentalni sklop sačuvaju što duže mladim i vitalnim.

Ljudi treba da znaju da u njihovom životu postoji samo jedna konstanta, a to su oni sami. Sve ostalo je prolaznog karaktera. Sve što ostaje u vašem životu ste vi sami. Ulažite u sebe i vratiće vam se višestruko.

Hvala Vam na razgovoru.
- Nema na čemu.

I šta na kraju još reći o ovom čoveku koji me je čak i nahranio, osim da je najbolji...