Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije

Uspešnost na originalan način

Još jedna sezona uspešno je završena za Beogradsku filharmoniju. Ivan Tasovac je direktor Beogradske filharmonije već sedam godina. Otkako je došao na čelo ove kuće, Beogradska filharmonija beleži uspeh za uspehom. S jedne strane, prvi put u istoriji rasprodate su karte još pre početka sezone, a s druge, orkestar je za ovih godinu dana dodatno sazreo i u potpunosti je spreman za izazove koji ga iščekuju u njegovom repozicioniranju iz najprepoznatljivijeg kulturnog brenda u Srbiji u najbolji kulturni brend iz Srbije.

Krajem sezone formiran je novi Upravni odbor Beogradske filharmonije na čijem je čelu Aleksandra Drecun. Ivan Tasovac sa ponosom konstatuje da je to prvi Upravni odbor kod nas koji je sastavljen samo od pripadnica lepšeg pola. Takođe, međunarodni Umetnički bord, u kome se nalaze David Štern, Dmitrij Aškenazi, Gordan Nikolić i Robert Bokor kao predsednik, pripremio je zaista spektakularnu sledeću sezonu.

Dvadesetšest koncerata podeljenih u dve serije po 12, plus dva gala događaja (Sara Čang i Novogodišnji koncert Beogradske i Beogradske dečje filharmonije zajedno: i Bulevar zvezda – od Bari Daglasa, Svingl Singersa, Davida Geringasa, Kšištof Pendereckog, Rinat Šaham, Gordan Nikolića do Tomasa Zanderlinga, Ivri Gitlisa, Aleksandra Madžara, Željka Lučića, Ašer Fiša ...

)
Potpisana je turneja sa 15 koncerata u Kini, a u toku su intenzivni pregovori za turneje od 2009. do 2011. godine.

- Ne plašim se da najavim da će sledeća sezona biti najuspešnija u dosadašnjoj 85-godišnjoj istoriji Filharmonije - kaže Ivan Tasovac.

ML: Jednom ste izjavili da kada bi Beogradska filharmonija imala budžet ovogodišnjeg "Evrosonga“ za tri godine bila bi u prva tri orkestra sveta. Na šta ste tačno mislili?

Ivan Tasovac: Da budem precizan, ne samo da bismo bili među najboljim orkestrima već bismo sa istim ljudima osvojili i Svetski kup u odbojci i bez problema uzeli vlast u svim centralnim srpskim opštinama. Naprosto, budžet Filharmonije je nerealno mali u odnosu na kvalitete umetnika koji dolaze, ali ono što je najiritantnije u celoj priči jesu plate zaposlenih. A onda, iznenada čitate u novinama kako "Evrosong" , koji bi trebalo da bude jedna komercijalna manifestacija, dobija ogroman novac.

ML: Kako popularisati ovu vrstu muzike u našoj zemlji?

IT: Ja mislim da se model Filharmonije pokazao kao uspešan, mada mi uopšte nismo otkrili rupu na saksiji. Publiku ne možete zamajavati količinom reklame na televiziji jer onoga trenutka kada se suoče oči u oči publika i umetnici, kvalitet je jedino što je bitno. Naravno, u smislu komunikacije i sa publikom i sa medijima, kvalitet nije proporcionalan dosadi koji su pojedini ljudi iz naše branše etablirali u vrhunsko dostignuće.

ML: Zbog popularizacije ili približavanja ove vrste muzike širim narodnim masama, da li je dobra ideja da Orkestar "gostuje“ na nekim beogradskim splavovima ili možda na Guči?

IT: Mislim da je to loša ideja. Niti su oni nama potrebni niti smo mi njima.

ML: Veoma ste ponosni na tek formirani Upravni odbor Beogradske filharmonije. Zašto samo pripadnice lepšeg pola?

IT: S obzirom na to da su pred Filharmonijom veliki i složeni projekti koji će prevazilaziti čak i evropske okvire, zamisao o ovom sastavu Upravnog odbora, koji će se u narednom periodu i širiti, proistekla je iz svesti da žene u svim svojim javnim i privatnim delatnostima pokazuju da su tolerantne a odlučne, uspešne a senzibilne, pametne a emotivne, harizmatične a taktične itd. a i moje iskustvo iz posla pokazuje da one mnogo lakše i brže donose odluke.

ML: U kojoj koži se bolje osećate: pijaniste ili menadžera?

IT: Hvala na pitanju, generalno se dobro osećam.

ML: Da li ste ponosni na to što ste najmlađi direktor Filharmonije kod nas?

IT: Znam mnoge ljude starije od sebe sa energijom mladića, kao i mnoge mlađe koji razmišljaju kao dede. Sve je vrlo individualno, ali mi se čini da neka zrelost ima i određene prednosti u odnosu na mladost. Uzmite u obzir da sam ja na pragu krize srednjih godina, pa verovatno zato dajem ovakve diplomatske odgovore. U svakom slučaju, bilo mi je drago što sam najmlađi direktor neke filharmonije u Evropi.

ML: Šta je za Vas najveći lični uspeh?

IT: Porodica.

ML: Poslovni uspeh?

IT: Beogradska filharmonija, mada mislim da su najveći uspesi tek pred nama.

ML: U kakvim Vam je uspomenama ostala Rusija iz studentskih dana?

IT: Što je stariji, čovek sve više idealizuje svoje studentske dane, ali zaista mi se čini da sam imao privilegiju da još kao student živim jedan dosta uzbudljiv život i u ličnom i u umetničkom smislu. Moskva, kao grad od 13 miliona stanovnika, zaista pruža velike mogućnosti svakom mladom čoveku, a ja sam otišao iz Beograda kada sam imao 15 godina.

ML: Kako održavate psihofizičko zdravlje i da li imate neku filozofiju ishrane, vežbi ili spavanja?

IT: Pre nego što sam posetio Tibet, u avgustu prošle godine, zdrav život za mene je bio ukoliko izmešam više od tri različite vrste alkoholnog pića tokom dana i zadržim se na umerene dve-tri pakle cigareta. Da li zbog Tibeta, da li zbog krštenice, celu prošlu sezonu redovno posećujem teretanu, zaista sam promenio način ishrane, nisam više maneken za holesterol, a od alkohola dozvoljavam sebi samo nekoliko čaša vina uz večeru. Iskreno, osećam se bolje nego ikada.

ML: Koliko puta godišnje menjate frizuru?

IT: To je stvar inspiracije i finansijskih mogućnosti.

ML: Na šta Vas podseća leto?

IT: Pa naravno, na lenčarenje, spavanje, more, sunčanje i neverovatnu vrućinu u našim taksijima, gde i oni koji imaju erkondišn ga ne pale iz straha od promaje, koji je pored straha od leda, jedan od dominantnih u psihogenezi srpskog naroda..

ML: Ukoliko budemo pravili intervju sa Vama kroz pet godina, gde da Vas potražimo?

IT: Na ovo pitanje stvarno ne znam šta da Vam odgovorim, jer bez obzira na moju ljubav prema ruskoj avangardi, ne pravim petogodišnje planove.