17. maja 2008. godine održana je peta po redu Noć muzeja. Ovaj spektakl koji se organizuje u još 40 zemalja Evrope ove godine ispratilo je oko 450 000 ljudi u 23 grada Srbije, od čega najviše u Beogradu, koji je organizovao događaje na čak 63 lokacije...

Opus komičarske grupe Monti Pajton, pored poznate televizijske serije i bioskopskih filmova obuhvata i niz muzičkih albuma, knjiga, video-igara i pozorišnih predstava čiji snimci cirkulišu među fanovima.

Knjiga ne može da ubije. Osim ako u pitanju nije, recimo, Gajtonova Fiziologija, bačena Vam na glavu s dvanaestog sprata, ili recimo dela Konstantina Filozofa, ali s druge strane, sve je to vrlo individualno, da ne kažem relativno. Neko voli keks, neko čokoladu.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, u toku procvata pank kulture, javio se niz grupa koje su delovale u okviru pank scene, ali nisu po svim karakteristikama odgovarale njenim kanonima.

Sve propuštene godine rok supergrupa i njihovih koncerata polako se reinkarniraju u Srbiji. Još jedna bogata koncertna sezona koja nadmašuje predhodnu je pred nama, a na iznenađenje svih koji nisu verovali da bi se to ikada moglo desiti pred nama će biti i Majk Paton 15. juna u dvorani SKC-a.

Nik Kejv i Bed Sids 4. juna u Areni, posle 18 godina, ponovo pred beogradskom publikom koja će uživati u predstavljanju novog albuma „Dig!!!Lazarus Dig!!!“. Trenutno na blagajnama najtraženiji koncert sezone. Nik Kejv nije tipičan rok muzičar, on je pre svega izvanredan liričar.

Cela priča pokrenuta je 1978. godine, a od tada je objavljeno više od 200 pesama na ukupno 24 albuma, od kojih je 14 bilo studijskih, dok je ostatak bio u formi singlova ili koncertnih albuma.

Leto se bliži, a najave letnjih muzičkih događaja su sve intenzivnije. Dok definitivno ne odlučite šta ćete da raditite ovog leta, možda bi trebalo da razmotrite opciju odlaska na festival van zemlje.

Beograd može da nam ponudi veliki broj mesta sa zanimljivim kulturnim sadržajima. Može da nas animira ili privuče. U spektru različitih interesovanja svako može da pronađe mesto na kome se oseća kao kod svoje kuće. Međutim, pitanje je da li svako pronađe svoj kutak?

„Solo kao plesna forma je tokom poslednje decenije postao čest oblik izražavanja plesača i koreografa, što podstiče na razmišljanje o razlozima i implikacijama ove pojave: produkcijskim, finansijskim, filozofskim i estetskim.